Generalni sekretar UN Antonio Gutrereš izjavio je 14. juna da je gotovo polovina čovečanstva u „opasnoj zoni“ zbog klimatske krize i upozorio na „opasnu nepovezanost“ između onoga što naučnici i građani traže da se uradi da bi se zaustavile klimatske promene i onoga što države zaista rade po tom pitanju.
Gutereš je na klimatskoj konferenciji u Austriji rekao da je do kraja ove decenije potrebno smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 45 odsto, ali se predviđa da će se one povećati za 14 odsto.
„Svedoci smo istorijske i opasne nepovezanosti: nauka i građani zahtevaju ambicioznu i transformativnu klimatsku akciju. U međuvremenu mnoge vlade odugovlače. To nedelovanje ima teške posledice„, rekao je Gutereš.
On je rekao da rat u Ukrajini preti da pogorša krizu, jer su se velike ekonomije još više usredsredile na fosilna goriva koja su odgovorna za većinu emisija štetnih gasova i globalno zagrevanje.
„Novo finansiranje istraživanja i infrastrukture za proizvodnju fosilnih goriva je zabluda. To će samo dodatno pogoršati rat, zagađenje i klimatsku katastrofu“, rekao je Gutereš u video obraćanju na Austrijskom svetskom samitu.
Gutereš je pozvao zemlje da prestanu da koriste ugalj do 2040, a bogate zemlje do 2030, i da se fokusiraju na zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, kao što su solarna i energija vetra.
„Jedini pravi put ka energetskoj sigurnosti, stabilnim cenama struje, prosperitetu i planeti pogodnoj za život leži u napuštanju zagađujućih fosilnih goriva, pre svega uglja, i ubrzanju energetske tranzicije zasnovane na obnovljivim izvorima. Obnovljivi izvori su mirovni plan 21. veka“, rekao je Gutereš.
Cena solarne energije i baterija, istakao je, pala je za 85 odsto tokom protekle decenije, cena energije vetra za 55 odsto, a nafta i gas su dostigli rekordne cene.
„Prošlo je 50 godina od kada su UN održale Konferenciju o čovekovoj sredini u Stokholmu. Od tada je ispoštovano veoma malo naših obećanja o životnoj sredini“, rekao je Gutereš i ocenio da većina obećanja nacionalnih vlada o klimi „jednostano nisu dovoljno dobra“.
(EURACTIV.rs, Foto: Beta/AP)