Ekonomski stručnjaci predlažu uvođenje progresivnosti u poreski sistem Srbije da bi se zaštitili najugroženiji i omogućilo povećanje minimalne plate, životnog standarda radnika i veće zapošljavanje, preneo je danas portal Nezavisnost.org.

Taj portal podseća da je u Crnoj Gori nedavno urađena temeljna poreska reforma na principima pravičnosti i zaštite najsiromašnijih, ali da se u Srbiji ta mogućnost i ne razmatra.

Crna Gora je prva na prostoru Zapadnog Balkana napravila pravi iskorak, pokrenuvši ozbiljnu poresku reformu, pre svega podižući minimalnu platu za bezmalo 100 odsto, na 450 evra. U Srbiji bi to značilo minimalnu platu od 70.000 dinara što zvuči kao misaona imenica za bezmalo 400.000 građana koji danas rade za minimalac.

„Minimalna zarada bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. U Srbiji oko petine zaposlenih prima minimalnu zaradu, a polovina zaposlenih ima tek 20 odsto više od minimalca“, rekao je ekonomista Goran Radosavljević, jedan od autora poreske reforme u Crnoj Gori.

Srbija je, prema njegovim rečima, u ovom trenutku zemlja srednjeg nivoa dohotka i na takvom nivou dohotka, država ne treba da podstiče investicije koje dolaze isključivo zbog jeftine radne snage.

Povećanje minimalne zarade, uz smanjenje poreskog opterećenja kako to povećanje zarade ne bi značajnije pogodilo poslodavce, dovelo bi, kako je rekao, do podizanja prosečnog nivoa dohotka, pa bi na taj način država samo efikasnije preraspodelila poreska zahvatanja.

Radosavljević je rekao da je Srbija verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj bogati imaju manje opterećenje na zarade od onih sa prosečnom zaradom.

„Opterećenja nametima (porezi i doprinosi) prosečne zarade je oko 38 odsto efektivno, a na zarade od milion i više dinara su 28 odsto. Dakle, progresivnost koja postoji na papiru, efektivno u praksi ne funkcioniše. U Crnoj Gori je situacija pre reformi bila još lošija sa stanovišta pravičnosti. Poreska stopa je bila ista za sve, sa relativno niskim maksimalnim iznosom za doprinose“, rekao je Radosavljević.

Prema njegovim rečima, u Francuskoj poreska stopa za dohotke od preko 26.000 evra iznosi 30 odsto, a za preko 74.000 evra, čak 41 odsto.

U Crnoj Gori je, kako je rekao, sa prakse od „nula progresivnosti“ prešlo na oporezivanje dohotka od rada sa stopama nula, devet i 15 odsto. Pored toga, ukinut je doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje zaposlenih. Time je, prema rečima Radosavljevića opterećenje prosečne zarade smanjeno za gotovo 50 odsto, sa blizu 40 odsto na oko 20 odsto.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, minimalna zarada duplirana u periodu od šest meseci, sa 225 evra na 250 evra u junu, pa na 450 evra od 1. januara ove godine.

„Sve to je doprinelo rastu standarda stanovništva i značajnom povećanju prosečne zarade, bez rasta troškova poslodavcima i velikog pritiska na budžet“, rekao je Radosavljević.

Dodao je da u Srbiji postoji progresivnost u oporezivanju dohotka od rada kroz godišnji porez na dohodak građana, ali je ta progresivnost veoma blaga i zahvata veoma mali broj ljudi.

„Smatram da je potrebna temeljna reforma sistema oporezivanja dohotka od rada koja bi podrazumevala ukidanje godišnjeg poreza na dohodak i uvođanje sistema dualnog oporezivanja koje se pokazalo kao efikasno u velikom broju zemalja EU“, rekao je Radosavljević.

Taj sistem, kako je rekao, treba da uvede značajniju progresivnost koja bi išla od stope nula odsto za zarade manje od, na primer, 50.000 dinara, a zatim progresivno do 25 ili 30 odsto za velike mesečne zarade jer je sada maksimalna kumulativna nominalna stopa oko 25 odsto.

Krajnji ishod, prema njegovim rečima bi, pored rasta standarda stanovništva, bio i rast legalno zaposlenih, jer će troškovi rada za poslodavce biti relativno manji. Istakao je da oni koji plaćaju namete na plate decenijama se žale da su opterećenja prevelika da bi se značajnije povećavala minimalna plata jer na svakih 35.000 dinara koje radnik ponese kući, poslodavac državi uplati još 20.000 pratećih nameta.

Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije rekao je da je procena da radnici u Srbiji u proseku oko trećine radnog vremena rade za svoju platu, a ostatak odlazi poslodavcu.

„To je izrazito visok stepen eksploatacije rada“, ocenio je Simović i istakao da je upravo zbog toga progresivno oporezivanje jedan od načina da se izvrši redistribucija zarađenog novca. Prakitčno, to bi, prema njegovim rečima, značilo ukidanje poreza od 10 odsto za najniže zarade i rast poreza u skladu sa rastom prihoda.

On je ocenio da nije logično da istom poreskom stopom budu opterećeni vlasnici piljara, frizerskih salona i drugih malih biznisa, i velike korporacije, veliki trgovinski lanci, a posebno strani investitori koji dobijaju nenormalne povoljnosti od države, od subvencija, preko poreskih i carinskih olakšica, do besplatne infrastrukture i zemljišta.

„Progresivno oporezivanje postoji i u bogatijim evropskim zemljama i iznosi od deset do 45 odsto, a minimalne zarade su oslobođene poreza“, rekao je Simović.

I Fiskalni savet je uradio nekoliko mogućih modela pravičnijeg oporezivanja koje bi duplo smanjilo izdatke poslodavcima za minimalnu platu, a koja b itada mogla biti mnogo veća. Poslodavcima bi opterećenje na isplatu takve plate bilo duplo manje, a taj nedostatak bi se nadomestio nešto većim porezima koje bi plaćali oni koji zarađuju više.

Jedan od predloga je da se neoporezivi deo plate poveća na 26.000 dinara, a da se aktuelna poreska stopa sa deset odsto poveća na 15 odsto. Istovremeno, ukinuli bi se doprinosi za zdravstvo osiguranje na teret zaposlenog, a to bi značilo da se na isplaćenu platu od 35.000 dinara, svakom poslodavcu smanjuje izdatak državi sa 57 na 29 dinara na 100 dinara neto zarade.

„Manjak novca bi se mogao nadoknaditi uvođenjem poreza na dodatu vrednost (PDV) bankama jer su one neopravdano izuzete iz oporezivanja i to je ono što se sada radi u Evropi“, rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Dodao je da je posebno pandemija pokazala ogromno raslojavanje u društvu i opterećenje ljudi koji rade teške fizičke poslove za male plate.

Uz to, kako je rekao poreski sistem u Srbiji ne uzima u obzir izdržavane članove domaćinstva, pa su u najgoroj situaciji ljudi koji primaju minimalne plate i izdržavaju dva ili tri člana porodice.

Predlogom reforme Fiskalni savet je predvideo i poreski kredit za svako izdržavano lice od 2.500 dinara, što je dodatno rasterećenje onih koji imaju najmanje. „U ovoj kalkulaciji, poslodavac koji isplaćuje minimalnu platu radniku koji izdržava supružnika i dvoje dece, imao bi 10.000 dinara obaveza prema državi, umesto 20.000 koliko trenutno plaća za poreze i doprinose radnicima koji primaju minimalac“, rekao je Altiparmakov.

(Beta)