Pod izgovorom raspoloženja građana, vlast u Srbiji poslednjih meseci i nedelja izbegava da se prikloni potezima Evropske unije, a kako je to nedavno definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić – Srbija će se truditi da što duže ne uvodi sancije Rusiji.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja prvi put je podrška građana Srbije evropskim integracijama pala ispod 50 odsto, mada potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da se u Srbiji ovakva statistika radi prema potrebama i u dnevnopolitičke svrhe.

U razgovoru za Glas Amerike Međak podseća da je po istraživanju Ministarstva za evropske integracije iz decembra prošle godine podrška evrointegracijama još bila iznad 50 odsto.

“Kako je sad ta podrška od decembra do marta pala toliko – to je pitanje za vlast koja treba da objavi jer se ispostavlja da pored svih pritisaka koje Srbija trpi za Kosovo podrška članstvu u EU je bila preko 50 posto, a sad kad je pritisak uvođenju sankcija Rusiji sad padne ispod 40. Da li to znači da je Srbima više stalo do Rusije nego do Kosova?”

Po rečima Međaka takvo raspoloženje pre svega kreira vlast kroz medije koje drži po kontrolom, dok sa druge strane mali broj građana ima mogućnost da prati N1 i druge medije koji nisu u rukama vlasti.

“Vi imate konstantnu anti-EU kampanju, anti-NATO, antizapadnu generalno, proputinovsku, čak ni toliko prorusku koliko proputinovsku propagandu u medijima koji su dobrim delom pod kontrolom, finansirani ili čak u vlasništvu države. I odatle onda to sve dolazi. Što znači da javno mnenje može da se indukuje i onda se takva anketa uradi kad god vam zatreba da nešto prikažete da vam odgovara”.

Cilj vlasti je podilaženje sopstvenom biračko telu koje je po oceni Međaka oduvek bilo antievropski nastrojeno, a time se ujedno vlast kukavički ponaša i sakriva iza naroda. Takođe, kako smatra sagovornik Glasa Amerike postavlja se i pitanje kompatibilnosti srpske političke elite sa EU, jer se uporno opire donošenju odluke o sankcijama Rusiji:

“Što duže bude odugovlačila tu odluku koju zna da mora da donese, a to je da se prikloni sankcijama EU, to će biti skuplje. Jer mi imamo sužen prostor kalkulacija. Da smo se mi odmah priklonili mi bismo prošli ispod radara, a mi smo sada na tapetu. Znači mi smo sebe stavili u fokus sukoba u kome ne učestvujemo. To je veoma velika greška jer ti samog sebe staviš u sukob u kome ne učestvuješ. Mi smo sebe stavili u taj fokus. Ni jedna druga zemlja u Evropi nema ovakav problem”.

Potpredsednik Evropskog pokreta podseća da Srbija ima i ugovornu obavezu da se usaglašava sa EU, a u ovom trenutku sve veći problem po Beograd je i “zgusnuto” vreme – ono što se nekada merilo mesecima i godinama danas je sabijeno u mnogo kraće rokove. Iz tog ugla Srbija neće imati previše vremena da razmišlja i oteže sa donošenjem raznih odluka s obzirom na sve snažnije glasove iz Brisela o ponašanju srpskih vlasti.

“Ako vi imate političku elitu koja nije kompatibilna sa EU – vi tamo zaista nemate šta da tražite. Tako da to nas može dovesti do toga da mi budemo stavljeni na neku klupu za rezervne igrače. Pritisci unutar EU da se Srbiji na neki način stavi do znanja da se na nju ne računa će postajati sve jači i jači. Evo vidimo da je Bundestag usvojio rezoluciju krajem aprila da stav nemačke vlade na nivou EU bude da se državama koje se nisu uskladile sa spoljnopolitičkom pozicijom EU uskrate predpristupni fond. To je zapravo samo Srbija”.

Kao što je 1989. godine, kad je pao Berlinski zid Srbija predvođena Slobodanom Miloševićem odigrala na pogrešnu kartu, tako i danas, kada se sada podiže novi Berlinski zid i pravi nova geopolitička karta Evrope i sveta deluje da bi Srbija mogla da ponovi grešku pravdajući se raspoloženjem građana, kaže Vladimir Međak:

“Ali moramo jasno da kažemo na kojoj smo strani. Jer kad se povuče granica ne možeš ostati u sredini. Jer ako ostaneš u sredini onda imaš ulogu bele kugle u bilijaru, da te tuku i sa jedne i sa druge strane i kad god upadneš u rupu i skloniš se sa tog mesta gde te neko tuče – tebe vrate nazad do kraja partije. To je jedna vrlo loša pozicija u koju mi sami sebe stavljamo”.

Kugla, to jest lopta je u rukama Srbije i ona je na potezu. Posledice loših odluka devedesetih se još osećaju, a veliko je pitanje koliko bi se i kako osećale posledice ukoliko Beograd ponovo donese pogrešnu odluku.

(Glas Amerike)