Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je večeras u Briselu da Srbija treba što pre da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i da održavanje bliskih odnosa sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina više nije kompatibilno sa evropskim integracijama.

Posle radnog ručka ministara spoljnih poslova članica EU i ekonomija Zapadnog Balkana, tokom dvodnevnog sastanka Saveta EU za spoljne poslove, Borel je novinarima rekao da Unija „razume teškoće“ i da „mnogo ceni“ glasanje protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali da od kandidata za članstvo i partnera „očekuje da se u potpunosti usklade sa spoljnom politikom“.

„Za mene je jasno, i za mnoge od mojih kolega u Savetu EU za spoljne poslove, da održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom više nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU. Te dve stvari u isto vreme nisu kompatibilne“, kazao je Borel.

Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, naveo je i da neutralan stav prema sukobu u Ukrajini predstavlja „lažan koncept“.

„Neutralnost u svetlu rata u Ukrajini je lažan koncept. Jedna zemlja je izvela invaziju na drugu i stavljanje njih u istu ravan znači da nema razlike između napadača i napadnutog. To nije moguće“, dodao je.

Borel je rekao da EU pozdravlja „strateške i hrabre izbore“ onih partnera koji se u potpunosti usklađuju sa njenom spoljnom politikom i sankcijama Rusiji.

„To nisu svi, ali su mnogi. Ministri su izrazili jasno očekivanje prema partnerima kao budućim članicama da budu posvećene evropskim vrednostima i spoljnoj politici EU. Oni koji to još nisu uradili, a Srbija je jedna od njih, treba što je pre moguće da se usklade i da primene sankcije“, naveo je Borel.

On je rekao da su se Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija „u potpunosti uskladile“ sa spoljnopolitičkim odlukama EU i da zbog toga mogu biti izložene većoj pretnji od Rusije.

Dodao je da se i Bosna i Hercegovina „uskladila sa merama“ EU prema Rusiji, kao i Kosovo, „iako nije moralo, jer ga nekoliko članica Unije ne priznaje“.

Borel je kazao da su šefovi diplomatija članica EU poslali „snažnu poruku“ ministrima sa Zapadnog Balkana da je potrebno „više strateškog delovanja“ kad je reč o reformama i bilateralnim pitanjima.

„Postoji potreba za pomirenjem na Zapadnom Balkanu, kao što postoji potreba da se momentalno otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dalje odlaganje je neodrživo, jer obe zemlje ispunjavaju sve uslove“, naveo je.

Šef evropske diplomatije je rekao i da Kosovo ispunjava sve uslove za viznu liberalizaciju.

Naveo je da je na radnom ručku bilo reči i o situaciji u BiH i da su predstavnici EU „ponovili posvećenost jedinstvenoj i suverenoj državi Bosni i Hercegovini“.

„Zanemarivanje sprovođenja reformi i demontaža državnih institucija su inkompatibilni sa evropskom perspektivom“, dodao je.

Borel je rekao da su šefovi diplomatija razgovarali i o dijalogu Beograda i Prištine i izrazio nadu da će „pre leta“ biti održan novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

„Ministri EU su izrazili uverenje da svi prethodni sporazumi (u dijalogu) treba da budu primenjeni. Iako i Srbija i Kosovo izražavaju posvećenost dijalogu, kada sednu zajedno, nema napretka. Potrebno je izgraditi poverenje“, kazao je visoki predstavnik EU.

Borel je rekao i da će EU nastaviti da uvodi sankcije Rusiji, ali je izrazio žaljenje što danas nije postignut dogovor o uvođenju šestog paketa restriktivnih mera Moskvi, koji uključuje zabranu uvoza nafte iz Rusije. Tome se protivi nekoliko zemalja, od kojih Mađarska najčvršće.

„Nažalost, danas nije bilo moguće postići dogovor o finalizaciji šestog paketa sankcija Rusiji“, kazao je Borel.

Na pitanje da li je uveren da će biti postignut dogovor o uvođenju šestog paketa sankcija Rusiji, Borel je odgovorio „zašto ne“.

On je osudio rusku blokadu ukrajinskih luka, navodeći da ona, zbog nemogućnosti izvoza žitarica, ima znatan negativan uticaj na svakodnevni život ljudi u Africi i Aziji.

(Beta, foto: Evropski parlament)