Performansom na novosadskom Trgu Slobode u Novom Sadu, u kojem su dve devojke uživale kupajući se u mlečnoj kupki, vojvođanski farmeri pokušali su pre par dana po ko zna koji put da opasulje državu i kažu joj da i oni i ona imaju ozbiljan problem. Kako ih već godinama ne čuje, eto, probali su i ovako pa, ako prođe-prođe. Naravno, ništa se nije i neće se desiti. Vojvođansko stočarstvo već godinama grca, stoka se davi u mizernim otkupnim cenama i mlekarskom monopolu, desetine hiljada dobrih grla iz ovdašnjih štala otišlo je pod nož za kratko vreme, propale su silne farme i farmeri…
Vojvođanski proizvođači mleka, udruženi u svoju Centralnu asocijaciju, nezadovoljni su zbog niskih otkupnih cena mleka i odbijanja mlekara da prihvate njihov predlog za cenu mleka ekstra kvaliteta – 31,50 dinara. Uz jedanaest tačaka upućenih premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru Saši Draginu, naveli su i da su sve priče o dobroj proizvodnoj poljoprivrednoj godini laž, da poljoprivreda grca, da pored ratara i stočari imaju gubitke…. Tražili su i isplatu zaostalih premija ali, sve su prilike, i od toga će biti mrka kapa… Tražili su da u agrarnoj kasi za narednu godinu bude najmanje pet odsto ukupnog budžeta – i to je uzalud jer je ministar rekao da će poljoprivreda u najboljem slučaju dobiti para kao lane… Zbog monopola mlekarske industrije, zahtevali su od Vlade da nikada više, pa ni kod budućih prodaja mlekara, ne dozvoli samo jednom kupcu – fondu da kupi kapacitete i tako ovlada tržištem. Privatizacija mlekarske industrije, posredstvom fonda, bez važeće zakonske regulative, nanela im je, vele, ogromne štete. Što njima, što celom vojvođanskom stočarstvu. Tako je samo od prošle godine do danas, zbog niske otkupne cene mleka, oko 60.000 muzara kupila mesna industrija, tvrde u Asocijaciji.
Štošta su još od ove države tražili vojvođanski farmeri ali će, sudeći po tome kako stvari stoje i kako će tek stajati, to pisanije biti uzaludno. Dok se nešto ne promeni silna će voda proteći i propašće još mnogo ovdašnjih farmera.
– Pre četiri-pet godina, odnosno u vreme kada je resor poljoprivrede vodila Ivana Dulić Marković, krenule su velike investicije u stočarstvo. Ljudi su ulagali u farme, uvozili grla, osavremenili proizvodnju. U tome im je više pomagala država, koja je značajno finansijski podržavala njihove investicije, a naravno, uzeli su i velike kredite. Tako su farmeri ušli u velike poslove vredne i po 400.000 ili 500.000 evra, a danas grcaju u dugovima i propadaju – kaže za portal www.autonomija.info sekretar Centralne asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski.
Danas, dodaje, Ministarstvo poljoprivrede drugačije gleda na farmere. Dobijaju 40 posto bespovratnih sredstava, tek pošto sami sve izgrade i finansiraju. Onda prilože milijardu papira, neko jedva dočeka da mu kaže kako jedan od njih ne valja, i sve stopira. Ali, i ako prođu kroz taj galimatijas, tek u narednoj godini stiču pravo na povraćaj sredstava.
– To je van pameti. Isto kao što su van pameti priče o tome kako je naša poljoprivreda uzdanica ove zemlje, kako ostvaruje suficit. Nemamo tri svinje u ataru, a hvalimo se dozvolom za izvoz mesnih prerađevina u EU…. – kaže Sanja Bugarski, uz ocenu da pored ovakve države nikako ne možemo kriviti nekog drugog za propast vojvođanskog stočarstva.
– Na stranu „Salford“, otkupne cene, monopol… Sve nas to pritišće, ali nikada u Asocijaciji nismo rekli da su mlekare krive za ovakvu situaciju. Prosto, svako se ponaša onako kako mu je dozvoljeno. Isto bi se verovatno tako ponašala da sam gazda u jednoj mlekari jer mi se tako može. A kod nas je sve dozvoljeno svima, pa tako samo u Srbiji imate situaciju da najveći trgovac plaća robu nakon 180 dana, odnosno kad njemu padne na pamet. Ceo sistem je začaran krug oko stočarstva, a niko ne uviđa koliko je to važna grana. Proizvođači stočne, lekova, veterinari i njihove ustanove… svi žive od stočarstva. Svi bi da se sjate na 60.000 grla u Vojvodini. Nakačili su nam se instituti, fakulteti, plaćamo gomilu virtuelnih usluga koje nikome ne trebaju i niko ne zna šta je to. Vojvođanski farmeri propadaju samo zbog neprofesionalnosti, nemara i nerada državnog aparata, odnosno ministra poljoprivrede i svih koji sede u skupštini a nemaju veze s poljoprivredom, niti žele da imaju. U mojoj, kulskoj opštini, koja je druga ili treća po veličini državnih oranica u Vojvodini, nema odbora za poljoprivredu, nema nijednog čoveka koji se njome bavi…
Da je drugačije, da država vodi računa o poljoprivredi, ne bi vojvođanskim seljacima kapu krojio jedan, odnosno najveći prerađivač koji u svojim rukama drži najveće mlekare u Srbiji i kojem je dokazan monopol u otkupu za šta nikada i ni na koji način nije kažnjen.
Inače, najviša otkupna cena mleka koju mogu da dobiju naši farmeri je, tvrdi Sanja Bugarski, je 26 dinara.
– To ne važi za „male“ farmere. Samo nebo zna šta se tu dešava – dobijaju od 15 do 19, 21 ili 22 dinara. To je proizvoljno, zavisi od mlekare. A one drže svoje cene iako su nam u januaru prošle godine uzeli tri dinara po litri, cene u maloprodaji nisu pomerile ili jesu ali mizerno i samo za neke proizvode – kaže Bugarska.
Ovih dana, inače, opet su aktuelne priče o dolasku novog mlekarskog gazde u Srbiju. Sada se manje pominje kompanija „Laktalis“, u toj igri, izgleda jače pozicije ima „Danone“, s kojim investicioni fond „Salford“ pregovara o prodaji mlekara. Da će “Salford”, odnosno njegova kompanija “Dunav hrana grupa”, prodati veliki broj svojih mlekara u Srbiji za više od pola milijarde evra, priča se odavno. Na svaki evro uložen u mlekare u Srbiji ovaj investicioni fond se, po informacijama koje su se lane čule iz samog “Salforda”, nadao da će njihovom prodajom zaraditi barem pola evra. Podsetimo, 2003. godine ovaj fond dokapitalizovao je domaće mlekare, koje su tad vredele oko 200 miliona evra. Po informacijama kojima se barata u javnosti, uložio je oko 220 miliona dolara, a s obzirom na to da se procenjuje da mlekare vrede više od pola milijarde evra, nije teško izračunati zaradu tog fonda.
– Kada bi došao „Laktalis“ – to bi bilo katastrofa. S obzirom da već ima „Somboled“, imao bi još veće tržišno učešće nego što „Salford“ sada ima. Međutim, to ne znači da bi nam bilo bolje s novim gazdom. Jedino je u pitanju da li će njima trebati mleko i kakvi će njihovi dogovori biti. Inače, mlekare se uvek lako dogovore kako će i šta će. S proizvođačima neće da razgovaraju i nikada nije bilo nekog ozbiljnog pomaka u odnosu između mlekara i proizvođača. Mi nismo njihovi partneri ali i sami smo za to krivi. Proizvođači su razjedinjeni, i to mlekare dobro znaju. Ima onih koji se dogovaraju i to svako za svoj džep, a ne za dobro svih pa još dobiju avanse, kratkoročne pomoći i reše svoj problem… – napominje naša sagovornica.
Pored zahteva za veću cenu vojvođanski stočari su predložili da odgovarajuća ministarstva odmah od dela marže u prometu mleka ili nove utvrde iznos koji bi se direktno, umesto premije, uplatio proizvođačima preko Fonda za mleko, čime bi se oslobodio deo agrarnog buxeta od isplata za premije. Važno je i da se obavi revizija izdavanja u zakup državnog zemljišta u skladu sa zakonom i obustavi forsiranje velikih farmi na štetu malih odgajivača stoke, pa i ratara, vele u Asocijaciji.

Koliko u ovoj zemlji ima stoke?
– Niko ne zna koliko stoke živi u Srbiji. To je bruka i sramota. Svi koji iznose neke podatke ili govore onako, bezveze, ili lažu. Najozbiljniji su podaci Uprave za veterinu koja radi program mera i tu je uključena i umatičena stoka i ona koja to nije. Inače, barata se podatkom da je u Vojvodini 50.000 umatičenih i isto toliko neumatičenih krava, što nije tačno jer ispada da ih je desetine hiljada posakrivano negde po štalama. U Vojvodini sada nikako nema više od 80.000 grla – kaže Sanja Bugarski.
(www.autonomija.info)