220: Kad već neće/ne žele drugi, hajde da vas ja podsetim na jedan užasno važan datum u istoriji Vojvodine: prvog maja, ili kako kažu neki drugi izvori, „početkom maja“, navršilo se 220 godina od puštanja u rad Velikog bačkog kanala.
OSEĆAJ: Ako biste nekako uspeli da sagledate čitav njegov tok – od početka, blizu čuvene Bezdanske čarde, pa do ušća u Bečeju – sumnjam da bi vam se razvio osećaj da je to ljudskih ruku delo koje je Vojvodinu učinilo onim kakvom je danas znamo.
PRIVILEGIJA: Imao sam tu privilegiju. Plovio sam njegovim nesumnjivo najlepšim delom, od Sombora do bezdanske prevodnice, i od Bečeja do vrbaške tromeđe: dalje niti je bilo moguće, niti sam imao želju.
MUČNINA: Posle te tromeđe, prema Vrbasu i dalje do Crvenke, sledi deo koji izaziva i bukvalno mučninu a potom i nevericu. Braća Kiš, Jožef i Gabor, sigurno se u grobu okreću pred prizorom i bukvalno ubijenog kanala u koji su, krajem 18. veka, uložili toliko toga, a zauzvrat dobili skoro pa ništa. Eventualno sećanja retkih na ono što su u svoje vreme mudro sagledali kao problem/rešenje, inicirali kao projekat i u njemu dobrim delom učestvovali.
PREKRETNICA: Svečano puštanje Francovog – a, da budemo pravedni, Kišovog kanala – u saobraćaj, maja 1802, bila je nesumnjivo najveća prekretnica u razvoju buduće Vojvodine. Verovatno i najznačajniji događaj u njenoj istoriji.
VIZIJA: Ma, svaka čast svih drugim, po zvaničnim knjigama značajnijim istorijskim događajima, ali bez Kišove vizije pitanje je koliko bi nam svi oni danas značili. Zapravo, da li bi ih uopšte i bilo?
PRAZNIK: Kad se svojevremeno povela priča o tome koje datume treba da slavi Vojvodina, u jednoj prilici, na opšte zaprepaštenje, opredelio sam se za dva: dan otvaranja Velikog bačkog kanala i dan otvaranja Kanala Dunav-Tisa-Dunav, zaveštanja jedinog Kišovog dostojnog naslednika, Nikole Mirkova.
VAŽNIJI: Nadjačali su ih, naravno, neki važniji datumi. Bolje nisam ni očekivao: sve drugo bi od pokrajinskih vlasti zahtevalo da se suoče s raznim pitanjima, taman koliko i žitelji ove prelepe Vojvodine, a ključno je ono – šta nama znače kanali, Kišovi i Nikolini?
SATIRANJE: Ispada, najbolji smo u njihovom satiranju, u bolesnoj želji da ih uklonimo s mapa, kao da nisu ni postojali: eno vam Vrbas! Jer, iovako ne znamo šta bi s njima. Navodnjavamo manje nego što je predviđeno, za saobraćaj ih koristimo kad nema druge.
PUSTINJA: Ako se usudite da po njima zaplovite, verujte mi na reč, obradovaćete se svakom čoveku kojeg sretnete; imaćate osećaj kao da ste u pustinji, a ne usred manje-više netaknutog prirodnog bisera za kojim strani nautičari čeznu.
35: Kod Mite Boarova sam svojevremeno pročitao da su 1720. godine bare i močvare zahvatale 35 odsto površine Vojvodine, dok danas pokrivaju samo 0,8 odsto površine. Zbog braće Kiš, Nikole Mirkova i brojnih drugih koji su život posvetili vodoprivredi, isušivanju močvara i kanalskoj mreži, mi danas imamo ovakvu Vošu, u kojoj gde god da baciš seme, nešto mora da izđikne.
Ne traže ni kanali, ni Vojvodina da toliko pamtimo datume, koliko da ne zaboravimo šta su nam oni podarili.