Predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada je uspevao da uspešno vodi srpsku ekonomiju, pa i u vreme pandemije koronavirusa, ali bi ekonomski rat između Evropske unije i Rusije mogao da pogodi Srbiju jače nego druge zemlje i Vučić će morati da odluči na koju će stranu, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

FAZ piše da Aleksandra Vučića na zapadu kritikuju kao autokratu, prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina i čoveka koji otvara vrata kineskoj državnoj ekonomiji, ali da se na izborima u nedelju, 3. aprila ipak očekuje njegova dvostruka pobeda, kao predsedničkog kandidata i kao lidera Srpske napredne stranke.

Jedan od razloga za to je, kako navodi dnevnik, privreda, „koja prosperira i podiže standard“ stanovnika Srbije.

Sagovornik FAZ-a, stručnjak za Srbiju iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) Branimr Jovanović, kaže da je srpska privreda čak i u pandemijski najtežoj 2020. godini imala samo malu recesiju.

Jovanović kaže da je sve drugo nego ljubitelj Vučića, ali da je on „u ekonomskom smislu u krizi sve uradio kako treba“.

„Prva stvar, upumpao je puno novca u privredu koja zato jedva da je pretrpela štetu. Zato i centralna banka referentnu kamatnu stopu pri inflaciji od 8% drži na 1%. Drugo, izgradio je ulogu Srbije kao okosnice i mamca ekonomije na Zapadnom Balkanu, i tako očuvao interesovanje stranih investitora“, rekao je Jovanović

List piše da dva od tri evra uložena na Zapadnom Balkanu idu u Srbiju, a da u tome glavnu ulogu imaju Evropska unija, a time i Nemačka. FAZ navodi da 72% od ukupno 2.800 stranih preduzeća u Srbiji dolaze iz EU, a Nemačka je najveći investitor, ispred Amerike, Austrije ili Francuske.

Rusija i Kina igraju daleko manju ulogu, njihov je udeo u stranim investicijama u Srbiji svega po 5%, navodi dnevnik.

Međutim, jedna analiza nemačke spoljnotrgovinske organizacije GTAI, pokazuje da su u Vučićevom mandatu znatno produbljeni odnosi sa Rusijom i Kinom, a da je Kina sada posebno aktivna u oblasti digitalizacije Srbije. „Spisak kineskih građevinskih projekata u Srbiji najduži je i najozbiljniji u celoj Evropi“, piše FAZ.

Rusija, koju sa Srbijom povezuju istorijski i kulturološko-verski koreni, navodi list, posebno je prisutna u srpskoj gasnoj i naftnoj industriji. „Zavisnost od ruskih isporuka je velika. To bi mogao da bude i razlog zašto Srbija nije uvela sankcije, povećava broj letova za Moskvu, a provladini mediji ponavljaju kao laž raskrinkanu ratnu propagandu Kremlja“, piše FAZ

Dnevnik, međutim, ukazuje da i Srbiju pogađaju posledice rata u Ukrajini, da cene rastu, i da se privredni rast smanjuje.

Branimir Jovanović misli da će ekonomski rat između EU i Rusije „pogoditi Srbiju više nego druge zemlje, jer ima jače odnose sa Rusijom“. Jovanović je zato, kako navodi FAZ, prepolovio prognozu privrednog rasta Srbije sa 5%, na 2 do 3%.

Nemački dnevnik navodi da je i Međunarodni monetarni fond upozorio na usporavanje rasta i zatražio od Srbije reforme u energetskom sektoru, a da je i agencija Fič kritikovala odustvo strukturnih reformi u Srbiji, slabo upravljanje državom i neefikasnost u javnom sektoru.

Jovanović kaže da će Vučić u svom političkom laviranju između EU i Rusije morati da se opredeli, i siguran je da će izabrati Evropsku uniju.

„Naravno da će izabrati EU. Poređenje ekonomskih odnosa govori o tome. Moguće je da napad Rusije na Ukrajinu čak ubrza približavanje celog Zapadnog Balkana Evropskoj uniji“, izjavio je stručnjak bečkog ekonomskog instituta za FAZ.

(Euractiv.rs, foto: AP-Evropski parlament)