Demokratska stranka, vladajuća partija u poslednjih 9 godina, lagala je građane Vojvodine predstavljajući se kao progresivna, proevropska snaga koja će ispraviti pogubnu politiku iz devedesetih godina prema Vojvodini.
Od Slobodana Miloševića, Boris Tadić je otišao dalje. Namera Predsednika države i njegovih „memorandumskih“ savetnika jeste da potpuno poništi politički subjektivitet Vojvodine, te je on direktno, a ne neki pajtići, petrovići, čomići, dragini i čiplići, protiv sramnog i slabašnog Statuta Vojvodine, protiv regionalizacije i decentralizacije Srbije. Možda će to predsednik Tadić obznaniti građanima Vojvodine preko predstavništva RTS u Novom Sadu, jer, očito da i samo pojavljivanje imena Vojvodine u javnom servisu toliko nervira beogradsku elitu, da Tijanić mora da pravi sramotno predstavništvo vladajuće televizije.
Čitav niz zakona i postupaka potvrđuje animozitet Predsednika prema političkom biću Vojvodine:
1. diskriminatorski zakon o političkim partijama, koji teži da regionalnu i lokalnu prepoznatljivost potpuno ukine;
2. protivustavno ponašanje Skupštine Srbije u odnosu na Statut Vojvodine, zbog čega bi Tadić kao Predsednik države morao da interveniše, a on upravo podržava ćutanje vladajuće Koalicije;
3. kolonizaciju Vojvodine Miloševićevim kadrovima prerušenih u „novom“ SPS-u, umesto da budu prema zakonu lustrirani;
4. proganjanje i tiho nestajanje svih kadrova njegove, Demokratske stranke u Vojvodini, koji su u bilo kojoj formi pokušali da opravdaju predizborni slogan o „evropskoj Vojvodini“, a nisu bili svesni centralističke, prevrtljive, politike koja se kroji u beogradskim kvazidemokratskim i „patriotskim“ kuloarima;
5. taktikom „hibernacije“ prema vojvođanskom parlamentu i Izvršnom veću, Tadić uništava integritet vojvođanskih političkih aktera, koji uprkos javnosti i potreba Vojvodine da se izvuče iz bankrotstva, moraju da budu u čvrstom zagrljaju Demokratske stranke koji se diktira iz republičkog parlamenta.
Sve ovo treba ukazuje da Demokratska stranka, a posebno Boris Tadić ne zaslužuju poverenje građana Vojvodine, jer su lagali o Evropi, jer su doveli državu Srbiju pred bankrot, a pitanje Vojvodine neće moći biti rešeno parlamentarnim putem, nego na žalost stihijski. Ovo što danas živimo ne može da se drugačije nazove, nego „žuta diktatura“. No, i tome mora doći kraj.
Socijaldemokratska partija Vojvodine neće biti deo takvog rešenja, ali neće više podržavati ćutologe u „Koaliciji zajedno za Vojvodinu“ i Pokrajinskoj Skupštini, niti podržava referendum u Vojvodini oko pitanja Statuta, jer će taj kapacitet morati biti upotrebljen za mnogo krupnija pitanja.

(saopštenje SDPV-a)