Predsednik opštine Inđija i vojvođanski poslanik iz Demokratske stranke Goran Ješić poručuje da za usvajanje novog vojvođanskog statuta postoji i ustavna obaveza, ali i da je to politička obaveza i odgovornost vladajućih stranaka prema građanima pokrajine. Ješić je u intervjuu za portal www.autonomija.info istakao da bi i dalje ignorisanje ovog problema od strane centralne vlasti moglo dovesti do prevremenih izbora u Vojvodini na kojima građani birali između onih koji smatraju da je autonomija Vojvodine potrebna i onih koji su protiv autonomije i za rigidno centralističko uređenje države.
Mislite li da bi novi pritisak iz pokrajinskog parlamenta mogao imati efekta u Beogradu, ukoliko bi, kako to predlažu iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, otvorio pitanje sudbine statuta?
– Kad je reč o formalnoj strani, mi smo naš posao završili 14. oktobra prošle godine u skladu sa ustavnom obavezom koju smo imali kao pokrajinski parlament, kada smo Skupštini Srbije uputili predlog statuta na potvrđivanje. U tom smislu, mi u Skupštini Vojvodine nemamo više šta da raspravljamo o tom tekstu. Međutim, naša politička odgovornost nalaže nam da, ukoliko se oko pitanja statuta ništa ne desi ni u naredna dva meseca, na institucionalnom nivou otvorimo to pitanje i razmotrimo načine za prevazilaženje tog problema. Nakon čega bi Skupština Vojvodine sa svojim zaključcima trebalo da se obrati Vladi Srbije.
Da li je moguće da se čitava polemika o Statutu okonča raspuštanjem vojvođanske Skupštine i novim izborima u pokrajini?
– Ovde treba postaviti pitanje treba li autonomija Vojvodine njenim građanima. Ako treba, onda ima smisla da postoji i pokrajinski paralment. Ali, ukoliko nemamo nikakve ingerencije, onda neka nas raspuste i neka građani na izborima kažu šta o tome misle. Uveren sam da su pokrajinski organi vlasti potrebni i korisni građanima Vojodine, jer mnogo toga možemo da uradimo. Ako centralna vlast misli da Vojvodini ne treba autonomija, onda moraju to jasno i otvoreno da saopšte. A mi ćemo u tom slučaju na sledećim izborima na drugačiji način da definišemo naše stavove i prioritete i glavna tema na tim izborima biće upravo to pitanje treba li Vojvodini autonomija. Ovako, samo deklarativno izjašnjavnje funkcionera u Boegradu, iz svih stranaka, koji se navodno zalažu za decentralizaciju Srbije, a da pri tome, ni taj mali korak kao što je Statut Vojvodine ne puštaju na dnevni red, predstavlja krajnje licemeran odnos. Bilo bi poštenije da nam kažu: Gospodo, mi nismo za to, vi već godinu dana radite van okvira Ustava i mi vas raspuštamo, pa ćemo onda na izbore da vidimo šta Vojvođani misle o tome.
Da li je moguće da se u vladajućoj koaliciji u Vojvodini postigne dogovor o obraćanju Ustavnom sudu ili raspisivanju pokrajinskog referenduma o slučaju Statut, pošto su to opcije koje su se pominjale u kontekstu mehanizama kojima raspolaže APV?
– Ne znam zašto do sad nisu iskorišćene te mogućnosti, ako već postoje. Besmisleno je o tome samo govoriti. Ovde se stalno igra na nekom naopakom principu. Mi moramo znati da li se o Statutu vode neki dogovori i pregovori, i ko to i o čemu pregovara. Na kraju, zašto treba voditi bilo kakve vaninstitucionalne dogovore o tekstu koji je u potpunosti u skladu sa Ustavom Srbije i koji je pisan u koordinaciji sa vlastima u Beogradu? Možda neki smatraju da njegovo usvajanje nije dobro za rejting pojedinih partija Srbiji, ali ti motivi nemaju nikave veze sa kvalitetom života građana i Vojvodine i Srbije. Sa druge strane, način na koji se centralna vlast odnosi prema građanima Vojvodine, gde danas živi preko 70 procenata srpskog stanovništva, jeste potcenjivački. Ne može niko da građane Vojvodine etiketira kao separatiste. Mi samo želimo da kažemo da znamo da upravljamo svojim parama i da želimo kvalitetniji život i građanima Vojvodine, ali i građanima cele Srbije.
Da li ste pre godinu dana očekivali takav otpor centralne vlasti u procesu usvajanja novog vojvođanskog Statuta, s obzirom da je stranački sastav isti na oba nivoa vlasti i s obzirom da je, kako ste sami rekli, taj tekst pisan u koordinaciji s Beogradom?
– Da, očekivao sam. Čak sam i najvišim funkcionerima još tada rekao da mislim da se naše stranačke kolege iz Beograda neiskreno ponašaju. Prosto, odnos centrale Demokratske stranke u Beogradu, ali i svih drugih stranačkih centrala, pa i većine beogradskih intelektualaca je takav da ništa sem Beograda ne treba da postoji. Ja se iskreno zalažem za decentralizaciju Srbije, i uveren sma da Nišlije najbolje znaju da upravljaju novcem koji se tamo ostvari, a to isto važi i za Kragujevac, Užice, Vranje… Ali, i za Vojvodinu, koja uz to ima i istoriju autonomije. Uostalom, bliska istorija potvrđuje da je u periodu kad su Vojvođani upravljali svojim parama, Vojvodina ekonomski najbolje stajala. A decentraliazcija i regionalizacija omogućila bi ekonomski napredak i svih drugih delova Srbije. Nažalost, trenutno je centralistička politika dominatna na srpskoj političkoj sceni.
(www.autonomija.info)