Obeležavanje Osmog marta treba da prevaziđe aluzije na “lepši pol” i poklon ruže i da uvaži ženu kao preduzimljivu, jaku i sposobnu da oblikuje i menja svet oko sebe, poručile su predstavnice Sekcije za razvoj ženskog biznis lidersta Unije poslodavaca Vojvodine i Kolping društva Srbije na tribini posvećenoj Međunarodnom danu žena.

Sastavni deo programa bili su predavanje dr Gordane Stojaković „Prilog za istoriju ženskog preduzetništva u Vojvodini“ i čitanje feminističke poezije mlade pesnikinje Marine Radovanović. Događaj je započeo početnom rečju moderatorke i predsednice Sekcije za razvoj ženskog biznis lidersta Unije poslodavaca Vojvodine, Marije Srdić i Slavice Ranisavljev Kovačević iz Kolping društva Srbije. Kako se složiše – “obeležavanje osmog marta treba da prevaziđe aluzije na “lepši pol” i poklon ruže, i da uvaži ženu kao preduzimljivu, jaku i sa sposobnošću da oblikuje i menja svet oko sebe”. “O preduzetnicama se često priča kao o nečemu novom, a preduzetništvu kao polju gde žene tek sada počinju da se snalaze, što nije tačno. Upravo je zato važno da posvetimo pažnju preduzetnicama koje su radile u prošlosti”, dodala je Slavica Ranisavljev Kovačević.

Dr Gordane Stojaković istakla je da su vojvođanske i novosadske preduzetnice, iako često u istorijskim narativima u senci njihovih muških savremenika, veoma značajne za afirmisanje kako vojvođanske kulture, tako i ženskog stvaralaštva. Oslikavajući istorijski i društveni kontekst ženske stvarnosti u devetnaestom veku, ona je skrenula pažnju na neke od faktora koji su praktično onemogućavali ženama značajno učešće u javnom životu.

“Zakon u Habzburškoj monarhiji tog doba, međutim, ipak je ženama ostavljao ‘prozorčiće’ koji su mogli da im dopuste ekonomsko delovanje – jedan od njih je, na primer, dozvoljena poslovna sposobnost žene, kao i pravo ženske dece da nasleđuju imovinu”, napomenula je dr Stojaković, dodajući da se tako već krajem 18. veka u Novom Sadu pojavljuju žene vlasnice ozbiljnih gazdinstava, sa značajnom ekonomskom moći.

Pomenula je Juditu Horovic, istaknutu trgovkinju na veliko iz Novog Sada, čiji su uticaj i moć bili toliko veliki da je, kao potpuni presedan toga doba, u popisu jevrejskih glavešina stajalo i njeno ime.

Da je moć ženskog udruživanja imala značajnu ulogu u društvu na početku dvadesetog veka govore i podaci iz  popisa iz 1910. godine, prema kojima je vrednost imovine, fondova i zadužbina ženskih organizacija dostizala čak tadašnju vrednost od dve stotine hiljada dolara. Zahvaljujući radu jedne od najistaknutijih borkinja za ženska prava u Vojvodini, Savke Subotić, vrednost rukotvorina žena iz Srbije i Vojvodine prepoznata je i slavljena širom Evrope. 

Interesantan uvid u žensko preduzetništvo u Novom Sadu dr Stojaković je dala podelivši reklame iz novina tog doba. Neke od ženskih preduzeća koja navodi su “samostalna fotografska radnja prve školovane fotografkinje, Tinke Stakić, na Trgu Mladenaca, jorgandžijska radnja Zorke Milićević na Žitnom trgu, lična zubarska ordinacija Milice Mihajlović i ordinacija prve lekarke u Novom Sadu Kornelije Rakić u Zmaj Jovinoj ulici.

Mlada pesnikinja i doktorka medicine iz Zrenjanina Marina Radovanović, čija je debitantska zbirka “Prima Furia” objavljena 2019. godine kazala je da dobro što feminističke teme počinju da dobijaju prostor, iako to uvek nije bio slučaj.

Preduzetnica Marija Srdić istaka je značaj beogradskog osmomartovskog marša u afirmaciji ženskih prava.

„Imamo mnogo povoda da govorimo, marširamo i da se bunimo. Skrećemo pažnju na radna prava žena, na činjenicu da kao žene radimo sa nižim plaćenim pozicijama, pod nepovoljnim uslovima, da često strahujemo od gubitka posla. Ovo je posebno uočljivo kada se radi o samohranim majkama, Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa ruralnih područja, lezbejkama, trans ženama i ostalim diskriminisanim grupama. Dok pojedine države Evrope smanjuju radno vreme na šest sati, u fabrikama u Srbiji produženo je na deset ili dvanaest sati. Ugrožavanje životne sredine je eskaliralo u korist profita i pod plaštom napretka i otvaranja novih radnih mesta. Legalizuje se otimanje zemlje, vode i vazduha. Žene širom Srbije su preuzele ogromnu odgovornost u borbi za zdravu životnu sredinu kroz organizaciju skupova i protesta“, istakla je oma.

Marija Srdić upozorila je da se na našem kontinentu trenutno vodi rat koji vodi u još jednu izbegličku krizu i razaranje, dodajući da građanke i građani ovog regiona dobro znaju ko u ratu plaća najveću cenu.

„Zato izražavamo solidarnost sa ženama i muškarcima Ukrajine, ali i Avganistana, Jemena, Sirije„, poručila je.

Dodala je da se u našem društvu nasilje prema ženama, a posebno seksualno uznemiravanje, ucenjivanje na poslu i dalje nedovoljno prijavljuju i procesuiraju.

„Nasilje nad ženama u javnom prostoru eskalira, a nasilje u porodici ne jenjava. Žene nemaju ekonomsku nezavisnost niti podršku društva i institucija da se sa njom izbore. Pandemija je teže pogodila žene nego muškarce. Obaveze oko dece, starih i bolesnih ponovo su postale samo ženska briga. Teret kućnog rada dramatično se povećao, a žene i muškarci ga ne dele ravnopravno ni danas“, navela je ona.

Tribina je organizovana u ponedeljak uveče u knjižari “Bulevar Books” sa ciljem osvetljavanja preduzetničkog aspekta, radne slobode, te istorijskoj konteksta ovog praznika.

Nina Simović (Autonomija)

Tekst je nastao u sklopu projekta „Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.