Princip decentralizacije u Srbiji moguć je samo uz demokratizaciju društva, jer u autoritativnom sistemu koji je trenutno u Srbiji, gde je vlast u rukama ne samo centralne vlasti kao sistema, nego jednog čoveka, gde ne postoji čak ni podela po horizontali – na izvršnu, zakonodavnu i sudsku – onda ne postoji ni mogućnost na podelu po vertikali, ocenio je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov u intervjuu za podkast Ogledalo portala Autonomija.

„Videli smo da ova vlast ima tendenciju da kontroliše sve do najnižeg nivoa, dakle do nivoa mesnih zajednica. Ukoliko jedna mesna zajednica iskoči, evo uzmimo primer novosadskog Limana, oni gledaju da se ta vlast upodobi centralnom novu“, naveo je Popov. 

On je ukazao da se vlast kontroliše na izborima, te da je decentralizovana vlast u regionima, sub-regionima i loklanim samoupravama najbliža građanima jer građani tad znaju koga su izabrali i ko im je odgovoran za lokalne probleme.

„Decentralizovana vlast efikasnija je od centralne vlasti. Centralna vlast ne može sagledati potrebe niškog ili bilo kog drugog regiona u Srbiji kao što mogu vlasti koje su građani tamo izabrali. Na kraju, oni mogu biti i kažnjeni na sledećim izborima ukoliko ne ispune volju svojih birača“, kazao je gost Ogledala.

Najpogodniji model decentralizacije, smatra Popov, bio bi da se izvrši podela na regione. On je podsetio da su Zakonom o regionalnom razvoju koji je usvojen 2009. godine formirani statistički regioni – Vojvodina i Beograd, dok je centralna Srbija podeljena na četiri zone. 

„To je urađeno u svrhu korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i za kontrolu njihovih trošenja. Ali, prvi put su u istoriji Srbije ocrtani neki mogući regioni kao prirodne pošto imamo visoko centralizovanu državu“ ocenio je Popov. 

Da bi se uopšte krenulo u proces decentralizacije, mora da se postoji politička volja, dodao je, navodeći da je jedan od pokušaja bio 2009. godine kada je formiran Nacionalni savet za decentralizaciju, a stručna radna grupa u čijem je čelu bio Popov, trebalo je da pripremi nacrt koncepta decentralizacije.

„Međutim, i tadašnja vlast, čija je okosnica bila Demokratska stranka, nije bila prijemčiva za tu ideju. I kad je naša ekspertska grupa izašla sa tim konceptom odjednom je došlo do blokade Nacionalnog saveta. Održana je samo jedna sednica koja je trajala dva sata i koja posle prekinuta. Ništa se nije desilo posle toga“, podsetio je Popov.

Vojvodina ima samo jedno izvorno ovlašćenje

Prema njegovim rečima, ključni korak u procesu decentralizacije je promena Ustava.

On je naveo da po sadašnjem Ustavu Vojvodina ima samo jedno izvorno ovlašćenje, koje je regulisano u članu 183 – da donosi svoja znamenja, grb i zastavu. 

„To jedna fasadna autonomija. Mi smo očekivali da će 2006. godine, kada je donošen aktuelni Ustav, doći do decetralizacije. Imali smo predizborno obećanje Demokratske opozicije Srbije iz 2000. godine, da će na prvom zasedanju Narodne skupštine biti suspendovani zakoni koji nisu u skladu sa demokratskim principima, te usvojena deklaracija o donošenju novog ustava u kojem će se visoko pozicionirati principi decentralizacije Srbije sa posebnim osvrtom na autonomije Vojvodine i Kosova i Mitohije. To izborno obećanje nije ispunjeno“, naveo je naš sagovornik.

Umesto toga, kako je dodao, novi Ustav donet je „na brzinu i traljavo“, a kako bi se navodno zaštitio teritorijalni integritet kroz prembulu da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Istakao je da su time izneverena su očekivanja građana, posebno onih koji žive van Beograda, dok otpor prema decentralizaciji vlast pravda navodnim separatističkim težnjama iz Vojvodine.

„Kad god je stigao zahtev da se ostvari stvarna autonomija a ne fasadna, reakcija je bila je: Eto, Vojvodina hoće da se otcepi“, naveo je Popov.

On je ukazao i da je za građane naskuplja centralizovana država zato što je ona neracionalna.

„Pogledajmo samo kako se raspolaže resursima po regionima. Da li bi se uopšte dešavao Rio Tinto kada bi građani u svojim regionima imali  mogućnost da odlučuju o mnogim stvarima?“, zapitao je naš sagovornik.

Autoritarna vlast ne trpi kontrolne mehanizme

Popov je rekao i da se decentralizovana vlast lakše kontroliše kroz izborni sistem.

„Građani najbolje vide koje su mane i  šta se radi na lokalnom ili regionalnom nivou.  Vlast koja ne radi kako treba će biti kažnjena na izborima. Izbori se način da se vlast stavi pod kotrolu građana“, kazao je on.

Dodao je da decentralizovana vlast, takođe, može biti kontrolisana i kontinuirano od strane civilnog sektora.

Pored toga, prema njegovim rečima, i mediji su veoma značajan faktor kontrole vlasti, jer stalnim skretanjem pažnje na ono što lokalna vlast radi loše se mobilišu građani i tako se vrši pritisak na vlast da čini ono što je u interesu građana.

Međutim, kako je istakao, u autoritarnoj vlasti ovi mehanizmi postaju besmisleni, jer su i mediji su centralizovani, a oni koji nisu su pod stalnim pritiskom vlasti, kao i civilni sektor.

 „Mi smo ponovo došli do toga da smo strani plaćenici i domaći izdajnici. Mislili smo da je to vreme odavno prošlo“, ukazao je Popov.

Popov nije preveliki optimista kada su predstojeći izbori u pitanju.

Ocenio je da su politička apatija, klijentalizam, podmićivanje građana navodnom kovid pomoći – faktori koji čine i da sledećim izborima znamo rezultat unapred.

„Stabilokratija odgovara međunarodnoj zajednici koja ne haje za urušenu vladavinu prava, nezavisne medije i sudstvo. Setimo se da je i Milošević za međunarodnu zajednicu bio faktor stabilnosti u jednom periodu, pa je potom proglašen za blakanskog kasapina, te je i Zapad krenuo da izvlači stolicu ispod njega i tada je krenuo i njegov pad“, podsetio je Popov.

Sanja Đorđević (Autonomija)