Građani dve novosadske mesne zajednice prikupili su potpise kojima zahtevaju sazivanje zborova građana kako bi se informisali o, po njihovom mišljenju, štetnim urbanističkim planovima i kako bi, usvajanjem zaključaka od strane saveta tih mesnih zajednica, uputili zvanične primedbe nadležnim gradskim institucijama. Reč je o problemima ekološke prirode – nedostatak zelenila i izgradnja saobraćajnice nadomak prozora njihovih stanova.

Telep bez parka

Novosađanin Aleksandar Lazarević predao je tako danas u MZ Bratstvo-Telep preko osamdeset potpisa svojih komšija, stanovnika tog dela grada, kojima se traži zakazivanje zbora građana zbog gorućeg pitanja – nedostatka zelenih površina u tom delu grada.

Lazarević za Autonomiju podseća da su, zahvaljujući peticiji građana tog dela grada, nadležni 2019. godine odustali od izgradnje kompleksa vatrogasne stanice i centra za obuku na mestu prethodno planiranog parka, na uglu Bulevara patrijarha Pavla i Somborske ulice, a da su u nacrtu novog plana detaljne regulacije za taj deo grada videli da je na većem delu te površine planirana izgradnja višespratnica, a tek na manjoj parkovska površina.

„Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije je 2019. godine donela odluku na osnovu peticije. Znači, ako se na osnovu peticije odustaje od vatrogasnog doma, onda znači da treba na celu površinu da se ucrta park, tako da se mi bukvalno osećamo prevarenim. Ljudi su prilično ljuti i to je prva tema zbog koje hoćemo zbor građana, da se iz mesne zajednice zvaničnim dopisom zahteva da se traži da tu bude park“, ističe Lazarević.

Druga stvar se takođe tiče zelenila i odnosi se na, kako kaže, postojeće dečje igralište na kojem bi, po tom novom planu, trebalo da budu izgrađeni nekakvi zidovi.

„To je takođe besmisleno. Treba da izađeš napolje u park, da bi bio među zidovima. Znači, stanovnici žele normalnu parkovsku površinu, a ne eksperimente. Ostale zelene površine su šarena laža na papiru – ona ucrtana kod Šelove pumpe uopšte nije tolika“, navodi Lazarević dodajući da su preostale zelene površine koje se navode u planu kao nekakvi skverovi za ozelenjavanje zapravo privatne parcele.

„Iskustvo govori da grad to nikada neće otkupiti i nećemo imati zelene površine. To znači da mi praktično ostajemo bez jedinog mesta gde Telep može da dobije jedan veći park po uzoru na Limanski, a ostale površine ostaju tu gde su, neuređene u privatnom vlasništvu. Mi zapravo nemamo gde da izađemo u park kao u drugim delovima grada“, upozorava Lazarević.

Vijadukt pod prozorima

Druga inicijativa za zborom građana dešava se u MZ Nikola Tesla i tiče se vijadukta za novi most preko Dunava, koji počinje na tom delu Bulevara Evrope.

Bojana Bodroža iz pomenute mesne zajednice kaže da građani svojim potpisima traže da se sazove zbor građana, kako bi se zvaničnim zaključkom mesne zajednice suprotstavili ovakvom rešenju.

„Građani nikada nisu imali priliku da se sami izjasne o izgradnji tog vijadukta. On će tu prolaziti u visini drugog, trećeg, četvrtog sprata, ispod naših prozora, doslovno četiri-pet metara od naših prozora. Uz to, vijadukt će omogućiti da saobraćaj tu bude i brži, samim tim i veća buka, veće zagađenje, to je sve nešto što nam donosi taj vijadukt i upravo zbog toga smatramo da su svi oni koji žive uz Bulevar trebalo da budu konsultovani“, navodi Bodroža za Autonomiju.

Dodaje da su joj se nakon javnog poziva za prikupljanje potpisa, javili i stanovnici drugih mesnih zajednica, kako bi se informisali šta mogu da urade po ovom pitanju, a ona ih ohrabruje da se i sami organizuju. Posebno kada je u pitanju MZ 7. juli, koja počinje sa suprotne strane Bulevara Evrope. 

„Mogu da sazovu zbor u svojim mesnim zajednicama, čak bi to bilo sjajno, ali to mora da pokrene neko iz te mesne zajednice, moraju oni koji osećaju da se to njih tiče“, dodaje Bodroža.

Ne odustaju uprkos izgledima

Naši sagovornici na svoje zborove građana pozivaju i nadležne gradske organe i institucije – gradonačelnika Miloša Vučevića, predsednicu Skupštine grada Jelenu Radomirović Marinković, kao i predstavnike Gradske uprave za građevinsko zemljište i imovinu, te JP Zavod za urbanizam Novi Sad.

Prema statutima mesnih zajednica, one su u obavezi da zbor građana sazovu u roku od 30 dana od prijema inicijative, a naši sagovornici kažu da taj rok neće provesti čekajući skrštenih ruku.

„Od ovog vikenda počinjemo da skupljamo primedbe i nadamo se da će makar malo pameti biti u mesnoj zajednici da sazovu taj zbor. Videćemo da li će sazvati ili ne, u svakom slučaju, mi već planiramo da pišemo primedbe i na GUP i na ovaj plan i da ih predamo. Čekamo i javnu raspravu za telepski plan i tu ćemo isto javno izneti svoje neslaganje sa sadašnjim planom“, rekao nam je Lazarević.

Bodroža kaže da se rukovode iskustvima drugih mesnih zajednica u kojima u prethodne dve-tri godine, pod izgovorom pandemije, nisu sazivani zborovi građana.

„Mi ćemo u tom zahtevu tražiti da, ukoliko se proceni da je prostor mesne zajednice premali iz epidemioloških razloga, to može da se održi i u drugom prostoru, u školi „Nikola Tesla“ ili bilo gde gde se proceni da je bezbednije. Mada, trenutno ne postoji nikakvo ograničenje broja ljudi na okupljanjima, tako da ne vidimo da to formalno i pravno može da bude prepreka. Ako se zbor ne sazove, jedini razlog može da bude nedostatak volje da se saslušaju građani, što opet šalje svoju poruku“, ističe Bodroža.

Dalibor Stupar (Autonomija)