Režim je načet, to jeste uzdrman iz temelja i zato sada ne treba stati sa protestima, naprotiv, vreme je da se ide do kraja i do konačnog pada AV-ovske vlasti. Više je faktora koji jasno ukazuju da je vlast uplašena za sopstveni opstanak…

Prvi faktor je najočigledniji, a to je povlačenje iz procedure Zakona o eksproprijaciji i izmene Zakona o referendumu jer je ovim potezom AV pokazao da se boji „naroda“ i to onog koji je do sada ili ćutao ili je pak njegov glas bio pretih u kakofonijskoj buci režimskih medija. Pokušao je AV na svaki način da izbegne neizbežno, ali mu njegovi već oprobani trikovi nisu pomogli i na kraju je morao da proguta „žabu“ i prizna poraz – čak je i dežurno najagresivniji propagandista iz redova AV-ovaca Đuka alias Bizon morao da prizna da je narod u pravu i da je ovo poraz AV-ovske politike. No, valja biti oprezan jer sada možemo da očekujemo nove taktike koje će poslužiti u svrhu da se što bezbolnije dođe do aprilskih izbora gde je AV na svom terenu. Moguće je da je on, zajedno sa svojim savetnicima za medije i ostalo, zaključio da je bolje spustiti loptu, pružiti malo nade opoziciji i narodu koji mu baš i nije sklon, a onda na izborima pokazati svu svoju snagu i moć.

Drugi faktor je strah AV-ovskih finansijera za sopstvenu zadnjicu jer kao da je, od strane do sada uglavnom slabo zainteresovanih sila Zapada (EU i USA),“ prepoznat“ put novca do džepova funkcionera stranke SNS, pa se sada udaraju finansijske sankcije upravo ovim mecenama AV-a, što je dovelo do panike i komešanja među ordinarnim članstvom. Ako ove sankcije dođu i do brata samog AV-a, kako će tek da se zaštite oni koji nisu tako moćni i koji, opet, zavise upravo od ovih bogatih i pomalo mističnih (iz senke) pojedinaca. Iskreno se nadamo da je period tzv. stabilokratije prošao i da je Zapad konačno shvatio da AV neće i da ne želi promeniti u svom načinu vladanja bilo šta, sem sitnih i kozmetičkih izmena. Naravno, AV-u ostaju Rusija i Putin kao moćan zaštitnik ali AV-ovska politika se svodila na „cinculiranje“ (čitaj ucenjivanje) između Zapada i Rusije, a bogami i Kine i njemu samom ne odgovara da se u potpunosti opredeli za jedno „carstvo“. Ali možda je upravo sada došao taj trenutak kada će AV morati, poput Dodika u BiH, da prelomi – samo da ne bude nama preko leđa.

Treći faktor je pomanjkanje iluzija i „magije“ koju je AV širio preko svojih propagandističkih medija, kao da su pale maske i kao da su izgubili na oštrini napadi stranačkih falangi… Vlast ne zna kako da odreaguje na blokada-proteste jer ovde ne može da iskoristi svoje oprobano oružje „Đilas-opozicija“, naprosto su i oni shvatili da su ovi protesti drugačiji i da stalno prozivanje „žute“ opozicije i ostalih đilasa nema isti efekat kao pre; kao da je car uhvaćen bez odeće i sada mu sakrivanje iza raznih „krpa“, koje su mu se našle pri ruci, apsolutno nema nikakvog efekta. Pokušali su sa nasiljem i uvredama – nije im uspelo, naprotiv sve im se obilo o glavu… Uzalud je premijerka Ana Brnabić demonstrante nazivala fašistima, a sam AV, arhaično, zgubidanima; uzalud je bio i pokušaj da se skrene sa teme i demonstracije pokažu nevažnim i slabo posećenim sa „pravim“ narodom; uzalud su slali batinaše u državnim škodama; džaba im bio i bager i svi provokatori pod maskama sa kamenicama i biber-sprejem u rukama.

Fama o vlasti se rasplinula i izgubila na hiptnotičkoj moći jer ona i nije bila ništa drugo do iluzija, trik i varanje razuma šarenim lažama. Ivo Andrić je pisao o tome kako je prisustvovao raspadu carstva koje je delovalo tvrđe i jače od svake tvrđave, a nestalo je kao oblaci posle letnje oluje… U pitanju je bilo moćno austro-ugarsko carstvo koje je nestalo kao neki privid ili senka na dnevnom svetlu kada je došlo vreme za to. A šta će i gde će jadno AV-ovsko „carstvo“ kada ga narod-iz-senke prepozna u svojoj fragilnosti? Znamo već… Pokušaće da se opravda i sakrije u redovima doskorašnje mrske opozicije; pokušaće da gura u džepove novce svima onima za koje oceni da mu mogu pomoći; ponudiće svoje usluge, ako već nisu službama koje će ih koristiti kao „spavače“; pokušaće da se i oni prikažu kao „narod“ ali kada maske padnu teško je sakriti se opet. Ovaj put ne smemo napraviti istu grešku kao 2000. godine i moramo jasno odvojiti žito od kukolja, ili ćemo opet imati „godine koje su pojeli skakavci“.

Ali „faktor“ koga se najviše uplašila vlast ste bili vi – slobodni građani ove napaćene zemlje „na brdovitom Balkanu“. Ovog „naroda“ se uplašio AV više od svega ostalog jer protiv njega on nema adekvatan odgovor osim da krene silom, a video je i sam kako su se proveli njegovi batinaši na ulicama širom Srbije. Zato će sad AV da taktizira i pokuša da se uvuče pod kožu i narodu kojeg je do sada šikanirao, provlačio kroz blato, zatvarao i nazivao najpogrdnijim imenima, ali za to nema šanse jer ovaj narod je ustao da se bori upravo protiv laži i simuliranja demokratije&pravde od strane režima. Ovo je narod slobodnih građana i njemu ne možeš prodati svoje predizborne žvake – predsedniče, a upravo je taj narod svakim danom sve jači i uticajniji u odlukama koje vlast sada mora sprovoditi, jer to je „pravda ulice“ koja je, opet, AV-ovska noćna mora.

Ali, bez obzira na skorašnje pobede i očigledan strah režima od ulice i slobodnih građana, moramo biti oprezni… Uplašena zver ume biti jako opasna ako je dovedete do bezizlazne situacije, a upravo je takvoj situaciji sve bliži AV-ovski režim. Zato strpljivo, taktički blokiramo napade vlasti dok im konačno ne vidimo leđa. Mi smo faktor koji će ih poslati u neslavnu istoriju srpskih autoritarnih režima, ali i faktor koji će morati da izgradi društvo gde se AV-ovci i slični nikada više neće moći pojaviti.

(Autonomija)