U sarajevskoj Vjećnici je prošle nedelje otvorena izložba fotografija Krisa Leslija i dece iz doma za decu bez roditeljskog staranja Bjelave, koje su nastale nakon završetka rata u Sarajevu.

Ove fotografije nastale su u periodu od 1997. do 1999. godine. Tada tek svršeni student, Kris Lesli, tri leta posvetio je učeći decu od 6 do 16 godina iz doma Bjelave osnovama fotografske tehnike.

Kako on kaže, još dok je trajao taj volonterski projekat, nisu pretpostavljali da će jednog dana te fotografije biti izložene javno.

“Fotografije su oni uslikali, a niko ih nije video 20 godina. Zabeležili smo jedno veoma potresno vreme u istoriji Sarajeva, kao i kako su se ti mladi ljudi posle rata suočavali sa celom situacijom. Taj projekat je tada bio i njihov način da se zabavljaju”, ispričao je Kris Lesli za Autonomiju.

Poseban deo izložbe bile su priče te dece, sada odraslih ljudi, iz doma Bjelave. Mada je sa nekim učenicima ostao u kontaktu i kasnije, Kris se 2018. godine vratio u Sarajevo sa idejom da pronađe ostale. Uz pomoć društvenih mreža uspeo je da stupi u kontakt sa većinom njih i opet ih je video po prvi put posle 20 godina.

Lesli je tada načinio njihove portrete i radio intervjue sa njima, pokušavajući da prikaže njihov životni put.

“Sa decom tada nisam hteo uopšte da razgovaram o ratu. Sada kada su odrasli, uradio sam fantastične intervjue sa svima njima – o tome gde ih je život odveo kroz sve ove godine i šta misle o Sarajevu.  Znate, posle rata u Sarajevu nije bilo ničega. Bilo je jako teško za mlade ljude”, kazao je Lesli.

Dodao je da je na izložbi jedna od devojaka bila veoma uznemirena. Kad je bila mala, pomagala je svojoj sestri u sirotištu, pa joj je izložba probudila teška sećanja. 

“Osećao sam se užasno, ali mi je rekla da je sve u redu, da je mislila da će dugo da plače, ali nije mogla. Tako da mislim da je to njima refleksija na taj period. Ove fotografije su i komentar na to koliko daleko je Sarajevo došlo danas i koliko još mnogo mora da prođe. U Bosni i dalje ima mnogo problema. Hteo sam da dam komentar na sve to, na svoj način“, rekao je on.

„Iako sam bio iz potpuno drugog univerzuma, nekako smo se našli„

Kris Lesli je završio studije psihologije sa politikom u Velikoj Britaniji. Kako kaže, dok je bio student, ratovi u bivšoj Jugoslaviji bili su “daleki paralelni univerzum” za njega. Ipak, upravo je tu temu odabrao i za svoj diplomski rad, pod nazivom „Iza nacionalizma i etničkog čišćenja u bivšoj Jugoslaviji“.

“Tako je to počelo – iz akademskog interesovanja. Bio je to moj diplomski na kom sam završio fakultet. Što sam više čitao, tako sam postao opsednut dešavanjima na Balkanu i samim Balkanom”, naveo je Lesli.

Nakon završenih studija prijavio se na četvoromesečni volonterski projekat, gde je radio na rekonstrukciji malog mesta Pakrac u Hrvatskoj. Iako nije bilo lako živetu u Pakracu tada, Lesli kaže da su mu neke od najlepših uspomena upravo iz tog malog mesta, sa staricom Ljubom Gagić, kojoj je pomagao oko kućnih poslova.

“Nije bilo mnogo Srba u Pakracu tada, mnogi su pobegli, a Ljuba je ostala. Kako se projekat volontiranja završio, ja sam većinu svog vremena provodio sa njom. Živela je u maloj kolibi, imala je tri kokoške, psa i mačku. Bila je klasični balkanski karakter”, priseća se on.

Po njegovim rečima, Ljuba nije znala engleski, a on nije znao balkanske jezike. Njihovo sporazumevanje svelo se na stranice jednog džepnog izdanja srpsko-hrvatsko-engleskog rečnika.

“Ljuba je psovala više od mene. Da je danas živa, bila bi Instagram zvezda. Nažalost, nemam puno njenih fotografija. Pakrac mi je bio poseban jer je on pokrenuo i Sarajevo i narednih 25 godina rada. Kad sam otišao da se pozdravim sa njom, oboje smo plakali. Ona mi je zgrabila lice i rekla mi je da sam joj poput sina. Iako sam bio iz potpuno drugog univerzuma, nekako smo se našli”, ispričao nam je Lesli.

Svoj put, kroz životne priče Balkanaca širom Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova, Kris Lesli spojio je u fotografsku knjigu “Balkanski put”. Kroz 25 godina, Lesli dokumentuje period oporavka na prostorima bivše Jugoslavije, prateći priče ljudi i mesta poput Sarajeva. Kako objašnjava, poglavlja su kratka – a najviše ima fotografije.

“Mnogo toga je o političkoj situaciji, ali i o značaju umetnosti i kulture sećanja, posebno jer i danas postoji mnogo poricanja u svemu tome”, istakao je Kris Lesli.

Knjigu “Balkanski put” finansirala je Kreativna Škotska i podržana je u Bosni i Hercegovini preko Centra za istraživanje mirovnih sukoba. Ograničeno izdanje knjige se može kupiti samo na ovom linku.

Izložba “Sarajevo Camera Kids” traje od 11. do 28. novembra u sarajevskoj Vjećnici i podržana je od strane Centra za istraživanje mirovnih sukoba u BiH.

Sanja Kosović (Autonomija, foto: ustupljeno Autonomiji)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.