Žil Vern je bio Nostradamus svoga vremena, samo čitkiji i tačniji. Predvideo je i kosmička i podvodna putovanja. Nažalost, bio je to i Džordž Orvel čiju Životinjsku farmu gledamo uživo a bogami se polako, sa četrdesetak godina kašnjenja, približavamo i 1984. Šta približavamo – hrlimo joj u susret.

Dok smo mi sa podsmehom očekivali da ova vlast osnuje Ministarstvo smešnog hoda, ona osniva – Ministarstvo istine. Koje će surovo kažnjavati zlomisao.

Kako će znati ko ima zlomisli? Pa, kao u filmu Suvišni izveštaj, samo što će naši proroci (profiteri, od engleskog prophets) ležati u mnogo lepšem đakuziju nekog TV studija i prognozirati, baš kao što „poznavaoci prilika“ sada prognoziraju da će se u Pandorinim papirima pojaviti i ime najogovaranijeg opozicionara (što, kako je i sama premijerka objasnila, ne bi ni bio prekršaj za nekoga iz privatnog biznisa kao što jeste prekršaj za njenog drugara ministra).

I donedavni predsednik Amerike kojeg su najčešće hvatali u lažima (najčešće jer severnokorejskog niko i ne proverava dok srpskog proverava ali niko ne mari) ima ideju da osnuje društvenu mrežu koja će se zvati Istina. Ko mu je kriv kad nije osvojio i drugi predsednički mandat pa da sad osniva ministarstvo pod istim nazivom.

I predsednik Srbije se nećkao pred očekivani drugi mandat pa je povukao zlokobni predlog zakona o policiji (ne valja se pred izbore, kako nam je sam objasnio) ali se sada ipak osnažio da proturi zakon o deliktu mišljenja. Što je sigurno, sigurno je. Bolje da to uradi pred izbore i ukine svaku kritiku nego da posle ko Tramp osniva tek jednu od društvenih mreža. U koje se, kako nam uporno govori, uopšte ne razume kao ni u ostale novotarije 20. veka.

A i šta će predsedniku Srbije društvena mreža kad je već pod istim ili sličnim nazivom osnovao silne organizacije i portale, podjarmio skoro sve novine i novinare, zajahao sve televizije sa nacionalnim frekvencijama i mnoge lokalne, regionalne, kablovske, satelitske, internetske…

Nama je ostavio samo jednu i to zemaljsku društvenu mrežu. Možemo da, kao onaj nesrećni berberin, iskopamo po rupu u zemlji i u nju vičemo da su u cara Trojana kozje uši. Ili šta bi već da vičemo. Neće, naravno, iz zemlje izniknuti svirajke koje bi te naše reči obznanile ostatku sveta, ali ko zna, moglo bi kroz krtičnjake i mravinjake ili neke druge kanale ipak dopreti do nekoga. Zato će Ministarstvo za kažnjavanje zlomisli preventivno zatvoriti i taj kanal komunikacije. Kao što će zatvoriti sve one kojima je i samo palo na pamet da bi mogli viknuti nešto, makar i u rupu.

A ko zna, možda je i ovaj zakon samo još jedna predstava jer vlast veruje da smo spremniji da kopamo rupe u koje ćemo vikati, tu odmah pored raka koje se već obilato kopaju, nego da se pobunimo. Pa, jesmo li?

(Peščanik, Foto: mc.rs)