Analitičari i predstavnici međunarodne zajednice u BiH osuđuju, kao pravno neutemeljene, najave povlačenja RS iz državnih institucija uspostavljenih na bazi Dejtonskog sporazuma i proglašenja nezavisnosti RS.

Narednih dana bi, prema najavama člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, trebalo da bude sazvana sednica Narodne Skupštine Republike Srpske (RS) na kojoj će biti predložen izlazak RS iz „sporazuma“ o Oružanim snagama BiH i poništavanje ingerencija Uprave za indirektno oporezivanje BiH u RS.

Dodik je, takođe, najavio izlazak RS iz „sporazuma“ o pravosuđu BiH, odnosno Visokom sudskom i tužiteljskom veću (VSTV – telo koje imenuje nosioce pravosudnih funkcija na svim nivoima u državi) BiH, kako bi onemogućio delovanje Suda i Tužilaštva BiH te Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) na području entiteta RS.

Kaže da RS time želi vratiti nadležnosti koje je imala prema „izvornom Dejtonu“, kada je pravosuđe bilo u isključivoj nadležnosti entiteta. Ingorišući sve posleratne reforme koje su u BiH sprovedene uz savetodavnu i finansijsku podršku međunarodne zajednice, Dodik je najavio i da će za 6 meseci biti proglašena nezavisnost RS.

„Po istom principu moguća suspenzija i Dejtonskog sporazuma“

Vojno-politički analitičar Nedžad Ahatović kaže da Milorad Dodik pozivom za ukidanjem Oružanih snaga BiH zapravo „priziva ukidanje RS“. „Dodik godinama radi na secesiji RS. Bez ikakvih pravnih posledica on i Skupština RS jednostrano odbacuju Inckove promene krivičnog zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, iako ‘izvorni Dejton’ omogućava visokom predstavniku nametanje zakona, pa i prenošenje ovlasti sa entiteta na državu. Dodik sada veruje da po istom principu može istupiti iz ‘sporazuma’ o pravosuđu i Oružanim snagama BiH, kako bi ponovo formirao Vojsku Republike Srpske koja je počinila najteže ratne zločine u Evropi, uključujući genocid“, kaže sagovornik DW.

„To bi bilo kršenje važećih zakona BiH, a unilateralno vraćanje onome što Dodik podrazumeva pod ‘izvornim Dejtonom’ bio bi uvod u pravnu anarhiju, sa nepredvidivim sigurnosnim izazovima. Po istom ili sličnom principu moglo bi doći i do potpune suspenzije Dejtonskog sporazuma i vraćanja na ustav Republike BiH bez entiteta“, ističe Ahatović.

Postupci političara moraju biti usklađeni sa Ustavom i zakonima

Analitičar Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara Milan Sitarski smatra da bi postupci političkih aktera u BiH morali biti usklađeni s važećim ustavom i zakonskim okvirom. On veruje da je Ustav BiH često bio ugrožen „unilateralnim postupcima unitarističkih aktera“, pa je bilo pitanje vremena kad će na takav otvoren način početi nastupati i zagovornici separatizma.

„Sad će, nadajmo se, svim relevantnim domaćim i stranim akterima postati jasno da unitarizam nije brana, već hrana separatizmu, kao što važi i obratno. Ako bi bilo koji akter mislio da može na unilateralne akte vlasti RS odgovoriti isto tako unilateralnim potezima u smeru unitarizacije i poništenja bilo kojeg aspekta važećeg Ustava BiH, preuzeće identičan nivo odgovornosti za sve posledice kao i Milorad Dodik“, upozorava Sitarski.

Opstrukcija evroatlantskog puta BiH

Dekan Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Jasmin Ahić podseća da je RS godinama blokirala zahteve za povećanje budžeta državnim sigurnosnim institucijama – Oružanim snagama BiH, Graničnoj policiji, SIPA-i i drugim službama „pokušavajući time zaustaviti napredak prema NATO-u i evropskim sigurnosnim integracijama“.

„Danas se suočavamo sa otvorenim pretnjama o povlačenju iz ‘sporazuma’ za te državne sigurnosne institucije. Dodikove pretnje nedvosmisleno predstavljaju žestok udar na već narušenu političko-sigurnosnu situaciju i stabilnost BiH. Jasno je da su njegove namere u funkciji daljnjeg urušavanja državnih institucija što, bez obzira na motive, nije dobro za sveukupnu društvenu atmosferu u BiH, ali i regiji“, mišljenja je profesor Ahić.

Podrška Dodiku upitna i u RS?

Zahtevi iz RS su „isključivo politički“ i izvan su unutrašnje kohezije BiH, ali i međunarodnog i balkanskog okruženja, smatra banjalučki profesor sigurnosnih nauka Duško Vejnović. „Taj stav odudara i od Dejtonskog mirovnog sporazuma, odudara od Ustava BiH i pitanje je koliko snaga i iz Republike Srpske bi podržali metodologiju sprovođenja te političke ideje gospodina Dodika“, kaže profesor Vejnović za BHRT.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić smatra da Skupština RS nema ingerencije za povlačenje iz pomenutih sporazuma. „Sve te institucije formirane su nakon što je većina u Parlamentu BiH izglasala njihovo formiranje, uključujući i poslanike iz Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Dakle, bez Parlamenta BiH, te odluke nema. Osim toga, to je krivično delo pobune„, smatra Komšić.

Osude OHR-a i delegacije EU

Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović pojašnjava da jednom prenesene nadležnosti na državu BiH, uključujući vojsku i pravosuđe, u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, ostaju trajne nadležnosti države Bosne i Hercegovine i nije ih moguće vraćati na entitetski nivo. „Teoretski posmatrano, odluku o tome morala bi doneti Parlamentarna skupština BiH i oba entitetska parlamenta, a to se nikada neće desiti“, kaže Džaferović.

Nakon najava Milorada Dodika da će RS proglasiti nezavisnost za šest meseci, iz Ureda visokog predstavnika za BiH je saopšteno da visoki predstavnik Kristijan Šmit „ni pod kojim okolnostima neće dozvoliti prekrajanje granica BiH, čiji je teritorijalni integritet zajamčen Općim okvirnim sporazumom za mir i međunarodnim pravom“. Šmit je ponovio da „entiteti imaju svoju ustavnu poziciju unutar države BiH, da nemaju pravo na otcepljenje od BiH i da postoje samo na osnovu Ustava BiH“.

I šef Delegacije Evropske unije i specijalni predstavnik EU u BiH Johan Satler poručio je da neće biti diskusije o povlačenju saglasnosti na rad Oružanih snaga BiH i VSTV-a, kako je to najavio Milorad Dodik. Satler smatra da je krajnje vreme da se bh. političari vrate za pregovarački sto i da se obnovi dijalog.

(Deutsche Welle, foto: Beta)