Najefikasnije lansiranje na političku scenu Srbije je – preko ulice. Ekološka tema nedavno je ujedinila ne samo zaštitnike životne sredine, već i frilensere, koji već duže protestuju zbog zakona o oporezivanju. Protestovali su već i mali privrednici, ugostitelji i ivent indus. trija, a u maju se očekuju šetnje podrške i pobune zbog Zakona o istopolnim zajednicamaUoči izbornoj godini nazire se niz protesta, koji uz posledice pandemije predstavljaju nepoznatu za društveno raspoloženje i izbornu volju građana.
Više hiljada ljudi ispred Skupštine Srbije zbog ekologije govori o tome da se društveni fokus pomera sa dnevne politike prema pitanju zdravlja, sigurnosti pojedinca i zajednice. Iako su poruke sa skupa išle da on nije politički, upravo će te teme imati politički impuls na birače, ali i na sve uticajne aktere, koji posle ovog sigurno neće sedeti skrštenih ruku.
I Srpska napredna stranka i opozicija jednako će pokušati da otmu ekološku agendu. Aleksandar Vučić će već sutra mahati papirima kako je sve preko noći rešeno i da je Srbija najčistija država u Evropi. Ono što je posebno važno da opozicija u budućnosti ne uzurpira građanski bunt poput ovog, kao što je upropastila građanski protest 1 od 5 miliona.
Srbija postaje mala Kina
Ekološki protesti u Srbiji su i ranije pokazali ogromni potencijal i žilavost, poput trogodišnjeg otpora Pokreta Odbranimo reke Stare planine. Iako su bili lokalni, goli entuzijazam njihovih učesnika pokazao se potpuno pobedničkim u borbi protiv moćnih neoliberalnih konstrukcija.
Naravno, ništa u Srbiji nije moguće bez većih od života ciljeva, pa je i ovaj ustanak nazvan ekološkim patriotizmom. A da je ta vrsta patriotizma za vladu daleko veći izazov govori činjenica da je Poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom o životnoj sredini najteže i najskuplje. Verovatno je zato Vučić rešio da Srbiju u ekološkom smislu pretvori u malu Kinu. Pitanje ekologije će iz više aspekata postati prioritetno, zato su i ministarke, zaštite životne sredine i rudarstva, vidno nervozno požurile da osude ekološku pobunu.
Posledice pandemije i neminovna ekonomska kriza najveći su izazovi i klizavi prostor za naprednjačku vlast, ali i za opoziciju, koja je potpuno potonula u Vučićevu priču. Vodeća srpska opozicija, čij su stožer Stranka slobode i pravde i Demokratska stranka, nema šta drugo već samo čeka da Vučića istroše međunarodni igrači od Vašingtona do Moskve, ali i da ga rastrgnu narasli domaći apetiti iz vlastitih redova i da oni, kao jedina alternativa, zauzmu njegovo mesto. Naravno, u nekoj novoj “preletačkoj revoluciji“ ili svemogućim koalicijama po oprobanom receptu G17+.
Istrošeni Dragan Đilas je i za Vučića idealni profil opozicionara. Upravo su zbog toga u Srbiji vlast i opozicija na istom zadatku: ne dozvoliti da se na političkoj sceni pojave nova imena, stranke ili pokreti, koji mogu da im postanu nepredvidiva konkurencija.
Čekajući nova imena
Građanski protesti, poput Ekološkog ustanka, ne treba da na ulici ruše vlast, već da iznedre nova imena, neistrošena i neiskompromitovana, koja bi podjednako parirala stranama u uspostavljenoj simbiozi vlasti i srpske opozicije. Čuvati građanski protest od opozicije ne znači međusobno neprijateljstvo i podele kod Vučićevih oponenata. To samo znači da je trenutno opozicija najopsanija za samu sebe, odnosno – da ona suštinski ne postoji.
Ne treba imati iluziju da će novi pokreti, posebno oni sa perfiksom građanski, pobediti večitog Miloševića-Šešelja, odnosno Dačića-Vučića. Dobro je ovih dana primetio bivši vojvođanski premijer Bojan Pajtić, da Vučića ne može pobediti niko iz opozicije, već samo neko van politike. Istaknuta prezimena srpske opozicije, poput Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Zorana Lutovca, Borka Stefanovića, trebala bi da ostanu u drugom ili trećem redu izlaska na megdan Vučiću. Ne treba imati iluziju ni da naprednjačka vlast svakodnevno ne radi na suzbijanju i prevenciji oponenata i protestnih potencijala. To je generacija političara kojima je još Antibirokratska revolucija i Miloševićev skup na Gazimestanu mera uspeha i oni su u poziciji da autobusima u prestonicu dovezu sve zaposlene iz javnog sektora.
U Srbiji večitog Miloševića-Vučića može da pobedi jedino neki novi nacionalizam, zvao se on građanski nacionalizam ili ekološki patriotizam. Jer, sve političke aktere na jednoj liniji čvrsto drže večita pitanja zbog kojih je Srbija u sukobu sama sa sobom i sa celim svetom, a to je pitanje nezavisnosti Kosova, genocid u Bosni i Hercegovini, ratni zločini devedesetih, neprijateljstvo prema NATO-u, srpski ekspanzionizam u regionu te konstanta evroskepticizma i rusofilije.
STUPS: Bestijarijum