Kampanja “Ja mogu da biram:Tradicija Da-Ne“ u cilju podizanja vidljivost Romkinja u društvu i promeni predrasuda i stereotipa o njima, te uticanja na promenu njihovog položaja u lokalnim zajednicama – obeležila je ovogodišnji Mesec Romskog ženskog aktivizma 2021. koji je počeo Međunarodnim danom žena 8. marta a završava se 8. aprila, Svetskim danom Roma i Romkinja u organizaciji Romske ženske mreže Banata.

Multietnička feministička mreža Vojvodine saopštila je danas da su ukorenjene tradicionalne prepreke da Romkinje ostvare svoja prava, želje i ambicije vidljive svakodnevno.

U saopštenju se ističe da su rani, maloletnički brakovi za čije iskorenjivanje se intenzivno bore i Udruženje Roma Novi Bečej i Romska ženska mreža Banata, jedna od najvećih prepreka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava, te je zaustavljanje tradicije maloletničkih brakova jedan od osnovnih strateških pravaca rada Multietničke feminističke mreže Vojvodine.

Vesna Ćerimović iz Udruženja Novi Bečej ocenila je da podrška institucija u slučajevima diskriminacije i nasilja nad Romkinjama postoji, ali da ima još mnogo prostora da se ona unapredi.

Zbog toga, kako se dodaje u saopštenju, Udruženje Roma Novi Bečej sa aktivistkinjama Multetničke feminističke mreže pod liderstvom Romkinja u Vojvodini sprovodi niz aktivnosti: od mini kreativnih radionica izrade poklona korisnicama Udruženja, preko live emisija na njihovoj Facebook stranici „Mobing i radna prava Romkinja“, izrade i distribucije videa – Seksualno nasilje i uznemiravanje Romkinja, preko ankete na društvenim mrežama: „Šta je za vas rasizam?, sve do distribucije videa „Nemoj biti rasista“.

Aktivistkinja Udruženja Roma Novi Bečej Dragana Barbul smatra da do svesti o sopstvenim pravima Romkinje najpre dolaze ekonomskim osnaživanjem i nezavisnošću.

„Zato su za mene od svih ozbiljnih segmenata akcije meseca romskog ženskog aktivizma najefikasniji onlajn kursevi koji će omogućiti nekima od polaznica da se ekonomski osamostale, što im daje mogućnost da se izbore i za mnoga druga prava koja nemaju hrabrosti da zahtevaju zbog straha i nesigurnosti usled ekonomske zavisnosti“, navela je ona, dodavši da se, pored tradicionalnih načina komunikacije sa ženama kojima se obraćaju putem radionica, u tom pogledu sve više koriste i digitalni mediji i društvene mreže.

(Autonomija)