Organizacija Transparentnost Srbija (TS) predstavila je danas niz preporuka pravosuđu, među kojima je uvođenje „korupcije na visokom nivou“ kako bi se sprečilo zastarivanje predmeta.

Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija je rekao da se pojam korupcije na visokom novou „kolokvijalno“ koristi u neobaveznim razgovorima dok se ni u zakonima, niti među funkcionerima ne pominje.

„Korupcija na visokom nivou ne postoji u važećem krivičnom zakoniku“, rekao je Sepi.

On je dodao da se na tom terminu insistira i u izveštajima Evropske komisije.

Transparentnost Srbija je predstavila rezulatate istraživanja „Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa u Srbiji“.

Na osnovu istraživanja, TS iznela preporuku i da „sistem u kojem se utvrđuje odgovornost sudija i tužilaca za kršenje profesionalnih i etičkih standarda bude transparentniji“.

„Ustavnost Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu trebalo bi da bude proverena pre nego što zakon počne da se primenjuje, kako bi se izbegli mogućni odštetni zahtevi ako se neustavnost utvrdi tek tokom primene“, preporućili su iz Transparentnosti.

Kada primena bude počela, jedinica Poreske uprave bi svojim planom trebalo da prioritetno obuhvati lica koja su na osnovu svojih ovlašćenja mogla biti u prilici da učestvuju u slučajevima korupcije na visokom nivou, navodi se među preporukama.

Dodaje se i da bi trebalo unaprediti statistike policije, javnih tužilaštava i sudova, kako bi se obezbedile detaljnije informacije o raznim tipovima korupcije, oblastima gde dolazi do korupcije i počiniocima ovih krivičnih dela.

Među preprorukama za zakonodavni postupak se ističe da svi ekonomski ugovori koje zaključi vlada budu objavljeni, a da se Ustavom predvidi da je objavljivanje ugovora „uslov za njegovo stupanje na snagu“.

„Vlada bi trebalo da objavi sve ekonomske ugovore koji su već zaključeni, bez odlaganja“, ukazali su iz TS.

Dodaje se da bi trebalo uspostaviti obavezu sprovođenja javnih rasprava za sve predloge zakona, bez obzira na to ko ih predlaže a da bi nesprovođenje obavezne javne rasprave trebalo da bude „prepoznato kao osnov za osporavanje ustavnosti usvojenog zakona“.

„Agencija za sprečavanje korupcije bi trebalo da bude ovlašćena za davanje mišljenja o rizicima od korupcije u svim zakonima i podzakonskim aktima, a ne samo u vezi sa nacrtima zakona koji se odnose na oblasti izričito pomenute u Akcionom planu za poglavlje 23. Predlagač akta bi trebalo da obrazloži na koji način je postupio po preporukama Agencije“, navodi TS u preporukama.

(Beta)