Proces međustranačkog dijaloga posredstvom Evropskog parlamenta je u najboljem interesu Srbije i to je važan element u nastojanjima zemlje da dodatno ojača demokratiju i poveća poverenje građana u institucije i izborni proces, navodi se u zajedničkoj izjavi predsednika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera i predstavnika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika i Tanje Fajon.

„Imali smo konstruktivan sastanak sa predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem, koji sa nama posreduje u procesu, i dogovorili smo se o narednim koracima koji će podržati konsenzus i izgradnju poverenja širom političkog spektra u Srbiji“, navodi se u zajedničkoj izjavi povodom početka druge faze dijaloga.

Uloga Evropskog parlamenta, naveli su, nije da ponudi gotova rešenja već da potpomogne dijalog u kom bi političke partije došle do dogovora o relevantnim pitanjima i temama od obostranog interesa.

Tokom druge faze procesa međustranačkog dijaloga, tim za posredovanje će obaviti niz konsultacija sa svim relevantnim akterima u Srbiji o agendi predstojeće runde međustranačkog dijaloga.

Tim će predložiti Narodnoj skupštini potencijalne učesnike i teme od zajedničkog interesa koje se utvrde tokom konsultacija.

Na sastanku kojim su predsedavali Dačić i Mekalister učestvovali su i predstavnici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, kao i bivši poslanici tog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.

Manjinske stranke traže da budu uključene o dijalog

Šest stranaka nacionalnih manjina u Srbiji je danas od predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića tražilo da budu uključene u pregovore pod okriljem Evropskog parlamenta o poboljšanju izbornih uslova.

Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Ruska stranka, Ujedinjena partija Roma i Rusinska demokratska stranka navele su u saoštenju da su se odazvale “imajući u vidu da je predsednik Skupštine Srbije danas, posle video sastanka sa predstavnicima Evropskog parlamenta, pozvao sve političke stranke koje žele da učestvuju u međustranačkom dijalogu da Skupštini predlože predstavnike i platforme za dijalog“.

„U međustranačkom dijalogu će tu grupu manjinskih političkih stranaka predstavljati njihovi predsednici“, navodi se u saopštenju u kojem se dodaje da su svoj predlog predale Pisarnici Skupštine Srbije.

Uz to, u predlogu za poboljšanje izbornih uslova za stranke nacionalnih manjina traži se smanjenje broja ovrerenih izjava birača koje podržavaju manjinsku listu na 1.000 ili najviše na 3.000 potpisa, umesto 10.000 potpisa, kako je predviđeno sadašnjim propisima.

Predlaže se i smanjenje broja potpisa podrške za učešće na lokalnim izborima u mestima u kojima ima manje od 20.000 birača, sa dosadašnjih 200 na 100 potpisa.

Manjinske stranke predlažu i „smanjenje zloupotreba manjinskih stranaka u izbornom procesu“, tako što bi bilo obavezno da se u nazivu stranke nacionalne manjine nalazi ime te nacionalne manjine koju stranka zastupa.

(Beta)