Mi smo u Srbiji i tu je izuzetak, posebno u novije vreme kada se od geostratega ne može proći našim palanačkim šorom. Ima ih mnogo. I među političarima i među komentatorima novinarima. Nećemo naravno sporiti nikome pravo, ali neke su napomene – u vezi sa izjavom I. Dačića – važne u ovoj prilici. U vezi sa ovim našim natezanjem sa EU i natezanjem EU sa nama, gde niko ne zna šta će sve izreći. Na svim ekranima “vrti” se danima izjava I. Dačića koja je – blago rečeno – dvosmislena, jer Srbiji, navodno iz EU postavljaju uvek neke nove uslove – u čemu istine ima, ako ćemo pravo. I tu su nužna neka objašnjenja, jer u vezi s Kosovom niko ne traži da ga diplomatski priznamo kao državu, već se traži dijalog i saradnja kao i u svim sličnim slučajevima – recimo između Kine i Tajvana, kako se kaže, a mi smo to nekada davno zvali Formoza. Vicepremijer Dačić je govorio u Vranju i izrekao neke ideje koje su mnoge zbunile. Nas posebno. “Region će biti podeljen – kaže ministar – carskim rezom, na liniji koja je nekada delila Otomansku imperiju i Austrougarsko carstvo, istom linijom kojom su Balkan podelili Čerčil i Staljin”. To je, dodaje on, “duboko pogrešno”, ali se na tome radi iz EU.

Mnogo je ovde ozbiljnijih pitanja, i istorijskih i savremenih, koje opsedaju političare, a kao što vidimo posebno vicepremijera Srbije.

Na jugu, kao što znamo to je od 1912. godine zaista bilo Merdare, a prema Makedoniji Ristovac, a na severu do polovine reke ispod Nebojšine kule – granični remorker je plovio tačno sredinom reke sa državnim insignijama kakve se sreću na granicama – tu je bilo do 1918. godine. Sada se mnogi zabrinuto pitaju – ako ovo sa Kosovom ide ovako kako ide – šta će u toj geoplitičkoj “story” Vojvodina i nikom ništa jasno nije. Severna pokrajina je svoju autonomiju dobila zaista carskim reskriptom cara Leopolda i sada je tako po važećem Ustavu Srbije koji tu autonomiju jemči i – to je najvažnije – iz EU to niko nije ni pominjao. Vojvodina nije neki uslov, jer se u EU govori o Srbiji – ovim se aludira da će i to biti uslov, a neće jer stvari ne stoje tako. Autonomija Vojvodine je bila ukidana od straneS. Miloševića, ali i tu tužnu priču znamo, a zna je, verujemo i I. Dačić. Niko ne zna šta će mu ovo sa Vojvodinom, ali je on tu jasan – “Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima – koji je verovatno najliberalniji u celoj Evropi”, podvukao je Dačić u svojoj besedi u Vranju. Uglavnom je to tačno, ali on ne govori ni reči o nevraćenim nadležnostima pokrajini i to – kako se nama čini – nije slučajno. Uvek su dvosmislenosti bitne da se nešto ne kaže jasno, ali to budi nespokojna pitanja. Od jake autonomije ni jednu državu nije bolela glava.

Još je zagonetnija ona priča o  Čerčilu i Staljinu – delili su oni vasceli svet, ali se pokrajinama nisu bavili – još jedna tajna više.

Ko je pažljivo čitao memoare prvog lorda Admiraliteta zna da je on u nekim momentima pominjao i neke pokrajine, pomišljao je čak i na nestalu Austrougarsku monarhiju, ali nije ni J. V. Staljin bio loš igrač i prvi lord Admiraliteta je ostao kratkih rukava: ruski vođa je dobio celu istočnu Evropu, Tito je obnovio Jugoslaviju sa pokrajinama i nešto čak veću od nekadašnje kraljevine. Svoje neuspehe Čerčil priznaje otvoreno i iz govora u Fultonu se vidi da ga je taj poraz mučio. No, pustimo istoriju koju znamo, pa i Čerčila i Staljina koji su nestali i sa njima i svet koji su podelili – sada je drugo stanje u Evropi. Nema u Vojvodini separatizma ni zahteva za državom i ovakvim se besedama stvaraju zabune povrh svih drugih u kojima smo. Ovo je da se o autonomiji ne govori i da se duva isti rog s legendarnim doktorom K. i Amfilohijem za koje je svaki pomen autonomije separatizam i razbijanje Srbije. MoždaI.Dačić nije baš to hteo, ali se “zaigrao” u svojim geostrateškim razmišljanjima. Još jedna reč o Staljinu: imao je on 16 republika i tuce autonomija, a neke svoje republike koje nisu imale pravi status ni do nivoa autonomije, uveo je nakon rata u Ujedinjene nacije. U politici nije uvek važno samo ono što se kaže, već ono kada se kaže i kako se kaže – a najvažnije je kome se šalje poruka. Poruka ne sme biti dvosmislena već jasna.

Bojimo se da je Dačićeva poruka bez ovih kvaliteta koje su sigurno važne u sadašnjem stanju u kojem se nalazi Srbija.

Mirko Đorđević