Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Bosne i Hercegovine objavilo je dve publikacije, s ciljem da trajno stavi do znanja da je, bez obzira na pokušaje relativizacije i negiranja, u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid, koji je potvrđen od strane dva međunarodna suda.

“Činjenice se neće promeniti, bez obzira na napor koji se ulaže da se ponovo napiše istorija. Knjige objavljujemo u znak sećanja na žrtve srebreničkog genocida”, naveo je UDIK u saopštenju za javnost.

Precizirali su da su u publikaciji objavili Izveštaj Vlade Republike Srpske o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995, koji je službeno usvojila izvještaj Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice.

Vlada Republike Srpske je 18. avgusta 2018. godine na posebnoj sednici stavila van snage Izveštaj koji je sačinjen u Banjaluci 2004. godine.

UDIK je naveo da druga publikacija nosi naziv “Srebrenica: 25 godina, Sećanje na žrtve genocida”.

Ta knjiga dokumentuje imena 6.879 žrtava genocida ukopanih u periodu od 2003. do 2019. godine.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari su ukopane 6.642 osobe dok je na drugim lokalnim grobljima ukopano 237 žrtava. Podaci za ovu knjigu su dobijeni od Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari i Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde su službeno proglasili masakr u Srebrenici iz jula 1995. godine zločinom genocida.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009. godine, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Ove godine se navršava 25. godina od genocida u Srebrenici – najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Genocid je izvršen u julu 1995. godine i sastojao se od masovnih, planski sprovedenih ubistava zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Prema presudama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Ratka Mladića do 19. jula 1995. godine su organizovano i sistematski ubili više od 8.000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti, a oko 30.000 žena i dece je deportovano.

U nastojanju da prikrije zločine, Vojska Republike Srpske je izmestila tela sa mesta masovnog pogubljenja, zakopavši ih u nizu masovnih grobnica u čitavom Podrinju.

Do danas je poznato nekoliko stotina primarnih, sekundarnih i tercijarnih masovnih grobnica.

(Autonomija)