Prosečna zastupljenost mladih na izbornim listama stranaka i pokreta na republičkim izborima je skoro 29 posto, a prema istraživanju redakcije podaksta “Reaguj!” ukupno je 3419 kandidata i kandidatkinja za narodne poslanike u novom sazivu Supštine Republike Srbije. Od toga, njih 991 spada u kategoriju mlađih, a 589 je mlađe ili ima 30 godina.
Najmlađi kandidati za poslanike su 2001. godište – što znači da imaju 19 godina i njih ima na nekoliko lista, mahom manjih stranaka. Najbolje plasirani najmlađi kandidat nalazi se na na četvrtom mestu desničarske liste Levijatan – Živim za Srbiju i ima 22 godine.
Najviše mladih je na izuzetno desno orijentisanoj izbornoj listi Zavetnika, čak njih 107 od kojih je 70 mlađe od 30 godina. Lista koja nudi najmanji broj mladih za narodne poslanike je Socijalistička partija Srbije (SPS) – svega 18 posto.
Specifična je situacija sa listom Grupe građana 1 od 5 miliona, pošto je ona nastala iz studentskih protesta, pa okuplja mahom studente i mlade. Zbog toga oni imaju čak 90 posto mladih na svojoj listi. Među prvih 10 na listi, ne računajući njih, najviše mladih ima kod Srpske napredne stranke (SNS).
Članstvom do posla
Politikolog Naim Leo Beširi objašnjava da mi nismo politička kultura u kojoj se mladi ljudi učlanjivati u stranku zbog vrednosti, ideja u koje veruju ili ideologije koju zastupaju.
“To je vrlo redak razlog zbog čega bi mladi postali deo političke stranke. Najčešća motivacija za učlanjenje u stranku jeste potencijal da dobiju posao. I time se recimo hvali vladajuća elita SNS da ima preko 800 hiljada članova od kojih su dobar deo takođe i mladi ljudi. Mnogi mladi ljudi postaju deo SNS-a misleći da će na taj način brže dobiti posao. Neki od njih zaista i dobiju posao na osnovu toga, ali na žalost država ne može da obezbedi državni posao svima onima koji su članovi SNS-a, tako da mnogi ostaju i bez posla uprkos činjenici da su deo neke stranke”, kaže on i dodaje da su svakako najpoželjnije stranke one koje su u datom trenutku na vlasti.
Govoreći o mladima koji se učlanuju u u opoziciju, Beširi kaže da oni najverovatnije veruju u to što te stranke zagovaraju, iako ne isključuje mogućnost da i među onima koji su u vladajućim stranakama ima onih koji veruju idejama tih političkih grupacija.
Političari mladima ogadili politiku
Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama mladih u Srbiji iz 2019. godine, čak dve trećine mladih smatra da nema nikakav uticaj na političke procese i odluke u Srbiji. Svaki peti ispitanik rekao je da ga politička dešavanja uopšte ne interesuju. A trećina mladih ne glasa na izborima. Isto toliko smatra da trenutno nema za koga da glasa.
Skoro polovina mladih smatra da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana. Rezultati istraživanja pokuzaju da mladi nemaju previše poverenja prema političarima, a politikolog Beširi objašnjava da je jako mnogo mladih, a pogotovo onih koji su mlađi od 18 godina još više gadljivi prema političarima i politici.
“Znači političari su u poslednjih 30 godina a i više učinili da se politika mladim ljudima gadi, da oni žele da se sklone od toga, da ne žele da budu deo toga”, kaže on.
Na pitanje da li mladi imaju mesta na političkoj sceni Srbije, Beširi kaže da je malo prostora za njih, jer naša politička kultura nije participativna.
“Ne traži od građana da budu aktivni u svojoj lokalnoj zajednici, mesnoj zajednici, u svojoj ulici, u svom gradu da budu preterano aktivni, zato što proces donošenja odluka nije decentralizovan. Nije da građani imaju uticaj direktan na proces donošenja odluka, nego obično neki tamo ljudi za koje mi glasamo jednom u četiri godine ili nekada češće treba da odlučuju u naše ime zato što mi želimo da verujemo da su oni pametniji od nas i da mogu to da rade. Drugi problem je što stariji ljudi veruju da mladi nemaju dovoljno kapaciteta. I vrlo je malo političara koji su spremni da mladima daju priliku da kažu ono što misle ili da izraze svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo sa situacijom u kojoj žive”, kaže on.
Marija Marić, koordinatorka za javne politike u Centru za omladinski rad kaže da iako se smatra da sve promene dolaze od mladih, kada su u pitanju promene u politici – ni sami mladi ne veruju da mogu da utiču na te promene.
“I najbolji pokazatelj toga jeste ako pogledamo koliko oni učestvuju u demokratskim procesima, a sa druge strane, koliko im se prostora ostavlja da učestvuju u demokratskim procesima. Kada pitate mlade šta misle uopšte o politici o menjanju bilo čega oni će uglavnom uvek reći da se njihov glas ne čuje i da nema uopšte svrhe da učestvuju u bilo čemu i da zbog toga unapred odustaju. Da bi naše, da bi bilo koje društvo bilo demokratično to znači da ljudi moraju da imaju glas da nešto menjaju. Kada imate mlade koji imaju osećaj da ne mogu ništa da menjaju da se njihov glas ne uvažava onda imate reakciju odustajanja”, objašnjava Marić.
Ona dodaje i da ako bismo posmatrali generalno politiku ona ne uvažava glas mladih i oni se ne čuju.
“KOMS je radila istraživanje, odnosno prati, izrađuje monitoring izborne kampanje i prema onome što su do sada izneli jeste da svega 4 izborne liste u nekoj meri obraća pažnju na mlade. Ali u nekoj meri to ne znači da oni nude neka rešenja za mlade, da im nude prostor da se uključe, da žele na neki način da budu partneri. Jedan od najvećih problema nepoverenje mladih upravo u političke partije. Ja bih ovde razdvojila njihov angažman u političkim partijama i opšte u politici. I čini mi se da je problem našeg društva što se tu stavlja znak jednakosti da je jedini način, iako jeste to najviši mogući, da se nešto uradi preko političkih partija”, kaže Marić.
Šta kažu mladi političari?
Dejan Bagarić je jedan od organizatora studentskih protesta “1od 5 miliona koji je fizički napadnut u junu 2019. godine. Sada je član omladine Demokratske stranke (DS) koja bojkotuje izbore. On smatra da mladima ne treba poveriti velike odluke jer im nedostaje iskustvo.
“Ali istini za volju mi kao mladi ljudi nismo najkompetetniji da govorimo o nekim stvarima niti imamo iskustva da to radimo. I mislim da koliko god mladi bili uključeni, da prve godine bavljenja politikom služe za sticanje iskustva i za shvatanje jednog kompleksnog sistema funkcionisanja kako političke strukture neke institucije tako i funkcionisanje javnih organa. To su neke stvari koje ljudi moraju da nauče da se bave time. Mislim da shodno svom neznanju sasvim dovoljno učestujemo u donošenju odluka bar kada je reč o nama u DS”, kaže on.
Anna Oreg iz Novog Sada, članice Pokreta slobodnih građana i jedna od kandidatkinja na njihovoj listi kaže za “Reaguj” da je ona u politici našla vrednosti za koje se može boriti.
“Ima i nekih opštih i nekih ličnih motiva. Kao doktor veterinarske medicine želim da izgradim sistem gde će se poštovati Zakon o dobrobiti životinja. Mnoge zakone koje su donele neke evropske zemlje mislim da će uz moj angažman doneti i Srbija. Vidim sebe i želim da živim u društvu u kojem su i građani slobodni, slobodnog duha i gde nisu samo ljudi, da tako kažem u centru pažnje, neg posmatram sebe nekim vesnikom koji će se boriti i za prava onih koji za to ne mogu sami da se izbore”, ističe ona.
Igor Fejdi iz Ruskog Krstura član je vladajuće Srpske napredne stranke. On kaže kako u toj stranci postoji mogućnost za napredovanje. Ono zavisi od toga koliko je osoba sposobna, koliko ima volje i snage da se izbori za ono što želi.
“Mladi vode većinu naših stranačkih aktivnosti što se tiče kampanje, pa rade na raznim sektorima ili ako nema nekih raspisanih izbora van kampanje uvek se bavimo nečim, volontiramo… uglavnom u tome mladi prednjače. A što se tiče političkih stvari na višem nivou, na nekim funkcijama – svako sa svojim sposobnošću, znanjem, sa nekom upornošću može da postigne visoke ciljeve u smislu nekog unapređenja ili stave za koji se bori”, kaže on.
Sistemska promena je neophodna
Marija Marić iz Centra za omaldinski rad kaže da je nepoverenje moguće ispraviti, ali i više uključiti mlade u političku scenu. Naglašava, međutim, da je to dugačak i sveobuhvatan proces.
“Što znači da sve one oblasti koje se tiču mladih, a to nije samo obrazovanje nisu političke stranke, jer mladi odlaze jednako nažalost i u zdravstvene sisteme kada im je potrebna podrška i u trgovine kada treba da kupe hranu i na putovanja kada žele negde da odu. Dakle sve ono što žive odrasli – žive i mladi. Oni su samo osetljiviji zato što tek ulaze u tu grupu odraslih i na neki način se prilagođavaju tome, umesto da menjaju”, ističe ona.
Koliko su promene u pristupu mladima bitne pokazuju i istraživanja, prema kojima su mladi u više od polovine sluačjeva (53%) nezainteresovani za politiku, kako na regionalnom tako i na nacionalnom i lokalnom nivou, ali istovremeno 37 posto njih su nezadovoljni stanjem demokratije u Srbiji
Aleksandra Bučko (Redakcija “Reaguj!”)
Naslovna fotografija: Pixabay
(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)
STUPS: Telohranitelji