Većina fakulteta ponovo prima svoje studente koji se i polako vraćaju u domove. Ispiti se polažu pod maskama zbog novih uslova rada koji su uvedeni u visokoškolskim ustanovama. Vanredno stanje promenilo je studentske navike, ali je i kod mnogih proizvelo anksioznost, objašnjavaju sagovornici podkasta „Reaguj!“ u izdanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Nakon vanrednog stanja u kome su se predavanja odvijala preko interneta, povratak na fakultete nije isti – moraju se poštovati niz pravila i mera zaštite kako ne bi došlo do ponovnog širenja koronavirusa. Profesorka na odseku za Medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov za podkast „Reaguj!“ objašnjava kako nakon vanrednog stanja izgleda ulazak na taj fakultet.
„Morate doći sa rukavicama na rukama i maskom na licu. Već na portirnici proveravaju da li imate masku i rukavice, i prskaju ruke dezinfekcionim sredstvom. Po ulasku na fakultet prolazi se kroz dezobarijeru. U okviru fakulteta se ispred svake učionice nalaze dezinfekciona sredstva. U učionici, u zavisnosti od veličine, određen je broj mesta, odnosno koliko studenata može da uđe. Napravljen je razmak između klupa. Takođe, obavezno je da se nose maske i rukavice tokom ispita. Kada se završi jedan ispit ili nakon određenog broja studenata profesori dezinfikuju stolove. Nakon ispita spremačice takođe rade dezinfikciju učionica“, objašnjava Milinkov.
Studentkinja Dragana Bakić smatra da je polaganje ispita sa maskom i rukavicama previše stresno, naročito kada je u pitanju pismeni ispit koji traje sat i po vremena. Sa tim se složila i profesorka Milinkov, ali je objasnila da je zaštitu neophodno nositi.
„Jeste vrlo ograničavajuće. Naprosto nismo navikli na tu vrstu komunikacije. Kada imate masku na licu niti možete sasvim da vidite, niti se dobro čuje niti razume. Otežana je komunikacija, pa studenti pitaju da li mogu da skinu masku dok odgovaraju. I meni to predstavlja barijeru u komunikaciji. Ali, na žalost, situacija je takva da moramo da se snađemo, da koristimo masku koliko moramo i da vodimo računa o distanci“, objašnjava Smiljana Milinkov.
Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Igor Knežević smatra da su fakulteti dali sve od sebe da taj period od dva meseca prođe maksimalno korisno po studente i da oni dobiju najveći mogući kvalitet predavanja i vežbi za vreme vanrednog stanja.
„Mi smo kao SKONUS uputili određene molbe ministarstvu po raznim pitanjima koji se tiču visokog obrazovanja. Ministarstvo je odgovorilo pozitivno na sve te stvari. Ispitni rokovi su počeli početkom juna na svim fakultetima. Preporuke ministarstva su da se maksimlano izađe u susret studentima, da ukoliko su fakuleti u mogućnosti, smanje obim gradiva za 20 posto. Fakultetima je savetovano da se broj ispitnih rokova održi kao što je i propisano zakonom, što znači da ne dođe do smanjenja broja rokova, ali i da je preporučljivo da se uvede veći broj ispitnih rokova“, kaže Knežević.
Kada je reč o povratku u studentske domove, utisci studenata su podeljeni. Student žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Marko Apostolović detaljnije je za podkast „Reaguj!“ opisao svoj povratak u studentski dom i šta je studente čekalo u svojim sobama.
„Prvo, jako sam bio zadovoljan što su sobe zapravo čišćene više puta, što se videlo jer nije bilo puno prašine na podu. Što se tiče organizacije vraćanja stvari: samo su ih nabacali u džakove bez obraćanja pažnje na bilo šta. Nekima su se prosipali parfemi, nekima su se možda i slomile čaše, to ne znam, ali video sam kako su stavljali posuđe. Ne bi me čudilo da se nekome nešto slomilo. S druge stane, kada je krenulo useljenje oni su sve te džakove stavili svakome u sobu i ostavili širom otvorena vrata, tako da ako je neko baš hteo nešto da mazne mogao je lagano“, kaže Apostolović.
Osobe sa hendikepom najugroženije
Predsednik Udruženja studenata sa hendikepom Milan Janković smatra da sa pravom možemo da kažemo da su osobe sa hendikepom za vreme vanrednog stanja bile barem duplo više ugrožene od svih ostalih. Ta ugroženost može se nastaviti i kada je u pitanju vraćanje na fakultete, jer će pojedini studenti imati problema, kako sa praćenjem nastave, tako i sa funkcionisanjem pridržavajući se mera zaštite koje su propisane.
„Mi nismo dobili da se u empiriji dogodila ta situacija da je nekome uskraćeno prisustvo personalnog asistenta zbog broja osoba koji je propisan za boravak u kancelariji. Hipotetički to može da bude problem. Sa druge strane, opet zbog svih ovih propisanih mera su u malo više podređenoj situaciji osobe koje su gluve ili sa oštećenjem sluha, jer zbog korišćenja maski ne mogu da dođu do informacija, odnosno da čitaju sa usana. Zaista se značajan procenat osoba sa oštećenjem sluha oslanja na čitanje sa usana. I svakako da postoji kategorija studenata kojoj je zaista teško da nosi masku jer organičava disanje, što dalje uzrokuje druge faktore nelagodnosti, odnosno povećano znojenje, jačanje umora, povećanu tenziju – sve one fiziološke reakcije koje dodatno ograničavaju funkcionisanje“, objašnjava Janković.
Učenje u vanrednom stanju
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu Bojana Dimitrijević smatra da su se promenama usled vanrednog stanja lakše prilagodili mladi kao digitalni urođenici, i da je to bila prilika da vreme u kući iskoriste kako bi se pripremili za obaveze koje ih sada čekaju.
„Studenti su tehnički potkovani više nego mi profesori. Mislim da je više problema da se brzo prebace na drugi način predavanja bilo sa onima koji su predavači. Mladi su se kao poznavaoci društvenih mreža i tehnologija lakše prilagodili i pratili sa svojih mobilnih telefona. Ovaj period kada smo bili zatvoreni u kućama studenti su mogli da iskoriste da uče i da se pripremaju za obaveze koje su im sada očigledno na tapetu jer smo se, uslovno rečeno, vratili u normalu“, kaže Dimitrijević.
Iako se očekivalo da mladi budu produktivniji i da se brže prilagode novim uslovima rada, to se nije desilo studentu psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Aleksadru Životiću. On kaže da nije bio produktivan za vreme vanrednog stanja u onoj meri u kojoj bi želeo. Kako kaže, ipak je potrebno vremena kako bi se ponovo prilagodili i vratili studentskoj rutini.
Profesorka Dimitrijević objašnjava da problemi sa produktivnošću, ali i odnos prema nastavi u onalajn okruženju, zahtevaju posebnu pažnju nastavnika te da se na vanredno stanje ne može gledati kao na slobodno vreme studenata.
„Neki nisu imali kapaciteta da uče tokom vanrednog stanja, ne zato što nisu dovoljno inteligentni, jednostavno situacija je bila krizna i moramo da imamo na umu da to nije bilo njihovo slobodno vreme. Neki od njih su brinuli za roditelje koju su ostali zaglavljeni u stranoj zemlji, neki su brinuli za ukućane koji su bili bolesni ili su imali neki drugi razlog gde nisu imali privatnost. Razumem i mislim da većina profesora to razume“, kaže Dimitrijević.
Vanredno stanje prouzrokovalo anksioznost kod velikog broja mladih
Profesorka Dimitrijević smatra da je karantin najviše uticao na mlade, jer im je potpuno promenio način života. Kako objašnjava, ova promena prouzrokovala je anksioznost kod dosta studenata, ali dodaje da će se mentalne posledice vanrednog stanja videti tek kasnije.
„Čini mi se da je ova vrsta zatvorenosti najviše pogodila mlade, jer su oni jako dinamični. Verujem da većina studenata nema neko ograničeno vreme kada mora da se vrati kući ili ima neke striktne obaveze sa kojima oni sami nisu saglasni. Na osnovu onoga što sam sama mogla da vidim i na osnovu istraživanja koja su sprovedena od brojnih istraživačkih kuća, čini mi se da su mladi najviše pogođeni karantinom, vanrednim stanjem, situacijom u kojoj su morali da se povinuju pravilima koji nisu deo njihovog života. Posledice po mentalno zdravlje ovog vanrednog stanja i karantina videćemo tek kroz vreme. Ono što unapred znam je da će se pojaviti
smetnje koje su uzrokovane anksioznim krizama. To je ponašanje vezano za stanje unutrašnjeg nemira. Verujem da se to dešavalo kod većine mladih koji su izmešteni iz svog ritma života“, kaže Dimitrijević.
Ona dodaje da se po nekim istraživanjima pretpostavlja da će čak četvrtina populacije imati pojačanu anksioznost nakon pandemije virusa Kovid-19.
„Postoji nešto što se u literaturi naziva Kovid stres sindrom. Pretpostavka je da će otprilike 25 posto populacije imati taj sindrom koji podrazumeva pojačanu anksioznost, nesigurnost, preterano lako doživljavanje stresa i sniženu toleranciju na frustraciju. Kada neko oseti tako nešto – to je znak da treba da potraži pomoć da bi se mogao ponovo osposobiti“, naglašava Dimitrijević.
Razmene pod znakom pitanja
Zbog pandemije koronavirusa razmena studenata koja je planirana za sledeću akademsku godinu nije izvesna. Šefica Kancelarije za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu Ivana Vujkov objasnila je da sve zavisi od partnerskih univerziteta na kojima je razmena trebalo da bude održana.
„Mi smo imali konkurs za Erasmus+ koji se dešavao i u vanrednim okolnostima. Završili smo ga i odabrali smo i studente i zaposlene. Mobilnosti će se desiti, ali ono što je dosta važno je kako će se naši partneri organizovati. Ako partner kaže da ne može da se realizuje razmena recimo u zimskom semestru naredne školske godine, mi ćemo onda gledati da tu mobilnost realizujemo u letnjem semestru naredne akademske godine. U isto vreme smo tražili i produžetak projekta tako da omogućimo eventualno čak i prvi semestar 2021/22. Tako da naši stipendisti imaju jedan širi period u kom mogu da realizuju svoju mobilnost, jer u principu svi se ograđuju ne znajući šta će biti na jesen. Tako da mi za sada tretiramo naše stipendiste kao odabrane i za svakog ponaosob ćemo videti kakva je situacija na partnerskom univerzitetu“, objašnjava Vujkov.
Stefan Dmitrašinović student je koji je trebalo da ide u Sjedinjene Amerčke Države preko programa Work and Travel. Kako navodi, trebalo je već uveliko da bude u Americi, ali se taj polazak odložio za sredinu juna. Dmitrašinović ne očekuje da će poći kada je planirano, i dodaje da je razmišljao da odustane od celog programa. Za taj korak se još nije odlučio jer, kako kaže, nije siguran da li je isplativije ostati u Srbiji ili otići u Ameriku, makar i na kratko.
„Sada je najveći problem oko refundacije novca u slučaju da se ne ide. Problem je što u ugovoru nije tačno navedeno šta se dešava u ovakvim situacijama, pošto niko nije pretpostavio da će celo to putovanje biti upitno. Sada je grupa od nas nekoliko tražila ponovno revidiranje ugovora da bi se moglo videti da li postoji neka tačka na osnovu koje možemo da procenimo kako da postupimo. Od toga sada nema ništa jer agencije većinom ćute. Zvao sam centralu u Beogradu, tu mi se javila devojka koja mi je rekla tipičnu priču da niko ništa ne zna. Glavna priča koja se vrti je da će program biti održan, a to i jeste nekako logično, jer oni hoće da zadrže te pare. Samo što je sad pitanje šta nama to donosi, jer i da odemo to neće biti ista sezona“, objašnjava Dmitrašinović.
Nova školska godina – onlajn ili ne?
Engleski Univerzitet Kembridž odlučio je da će se i sledeća akademska godina odvijati preko interneta zbog pandemije koronavirusa. Oni su se prebacili na onlajn predavanja u martu ove godine, a nedavno su najavili da klasičnih, takozvanih face to face predavanja, neće biti ni sledeće školske godine. Kako su objasnili, možda će biti i uživo predavanja za manje grupe studenata ako se budu pridržavali mera fizičkog distanciranja.
A kada je u pitanju nova akademska godina u Srbiji, Igor Knežević student prorektor Univerziteta u Novom Sadu kaže da, prema njegovim informacijama, neće biti promena.
„Tema je da li će naredna školska godina početi prvog oktobra ili će biti nekih produžetaka, zato što će nekim fakultetima možda biti potrebno malo više vremena da nadoknade neke stvari i da održe nivo ispitnih rokova koji je predviđen. Tako da, to se i dalje ne zna“, kaže Knežević.
O daljim planovima za školsku 2020/21. godinu i dobrim i lošim praksama na koje su naišli, redakcija podkasta „Reaguj!“ kontaktirala je i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali, iako je rečeno da će se nadležni javiti, odgovore nismo dobili.
Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)
Naslovna fotografija: Pixabay
(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)
STUPS: Telohranitelji