Najugroženije na margini zajednice skoro su svi zaboravili za vreme vanrednog stanja, a posebno su ugroženi sugrađani koji žive na ulici, saglasni su sagovornici podkasta „Reaguj!“ u izdanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Podkast „Reaguj!“
Ubrzo nakon proglašenja vanrednog stanja širom Srbije mogli su se čuti aplauzi podrške i koncerti sa balkona, “opraštale” su se kirije od strane stanodavaca i pružala se pomoć penzionerima u nabavci namirnica ili šetnji kućnih ljubimaca. Međutim, o onima koji su se i pre epidemije borili sa poteškoćama malo se govori i posle mesec dana vanrednog stanja.
Združena akcija “Krov nad glavom” koja je nastala kao kolektiv koji se bori protiv prinudnog iseljenja ovih dana se pre svega bave onima koji su na ulici, bez skloništa, objašnjava Ivan Nenadić, deo grupe “Krov nad glavom”. On naglašava da je apsurdno insistirati da se ostane kod kuće, a ne brinuti se o najugroženijim građanima koji žive na ulicama.
“Trenutno pomažemo beskućnicima koji su prepušteni sebi, i ugroženim porodicama koje nam se svakodnevno javljaju kako bukvalno nemaju šta da jedu. Pokušavamo da apelujemo na naše sugrađane da uplate neke donacije kako bi im pomogli. To su ljudi koji su uglavnom radili na crno, skupljali sekundarne sirovine, neki od njih imaju preko 65 godina, a i dalje rade, tako da ne mogu da izađu napolje, da pribave osnovna sredstva za život. Mi smo im jedina nada trenutno”, objašnjava Nenadić.
Uvođenje vanrednog stanja dovelo je u pitanje i opstanak onih najugroženijih, koji se dodatnim radom bore da bi preživeli. Neprofitna organizacija LiceULice, čiji su prodavci magazina ljudi iz ugroženih, marginalizovanih grupa, uvođenjem vanrednog stanja našla se u problemu. Kako je glavno mesto rada prodavaca zapravo ulica, ograničenjem kretanja prodaja magazina više nije bila moguća. Nekima od njih od tog posla zavisi da li će imati ikakav krov nad glavom i dovoljno hrane.
Koordinatorka programa LiceULice Nikoleta Kosovac objašnjava da su morali da nađu način da „preguraju“ naredni period, kako ljudi koji su uspeli da se sklone sa ulice ili da naprave korak napred u svom životu, ne bi vratili pet koraka u nazad.
“Pozvali smo sve ljude koji nas prate da nas podrže na različite načine – da uplate neku donaciju ili da se pretplate na redovnih deset izdanja. Uveli smo i interventnu PDF pretplatu – ljudi mogu da se pretplate na bilo koji od prethodnih 60 izdanja. Imamo još jedan vid interventne pretplate, to je na samo četiri broja, jer postoji mnogo ljudi koji ne žele da se pretplaćuju na celu godinu, već da kupuju magazin od prodavaca iz svog kraja, od svojih komšija. Oni imaju mogućnost da se pretplate samo na neki kraći vremenski period. I to je stvarno krenulo u dobrom pravcu. Ljudi su se javljali i iz Beograda i iz Novog Sada, gde imamo prodavce, ali isto tako i iz drugih gradova širom Srbije, pa čak i iz dijaspore”, kaže Kosovac.
Psihološkinja Aleksandra Filipović kaže da podrška ovakvim akcijama i pozivi izazivaju reakciju dela javnosti, jer pomaganje drugima pomaže i nama samima, a najbolji primer je odziv volontera.
“Primećujem da je dosta mladih sada ustalo kao podrška. Svesni smo koliko je sada važno biti solidaran. Kada dođete do ovakve vanredne situacije i kada su u pitanju životi, onda se to budi. A možda je, eto, upravo i bilo potrebno nešto da nas probudi. Da kaže: ‘U čoveče, pa moramo malo više da se brinemo jedni o drugima i da angažujemo svoje sisteme podrške, jer mi često mislimo da sve možemo sami, ali ne možemo. Ne funkcionišemo tako kao društvo”, ukazuje Filipović.
Najviše volontera angažuje Crveni krst. Ogranak te organizacije u Jagodini trenutno ima 20 aktivnih volontera, a narodna kuhinja radi i tokom vanrednog stanja. Red se čeka napolju, a rastojanje između ljudi mora da bude najmanje dva metra. Starijima od 65 godina koji su korisnici narodne kuhinje volonteri hranu nose na kućne adrese.
Volonterka Crvenog krsta Anđela Nešić objašnjava da se aktivisti dnevno smenjuju i dele po ekipama koje obilaze ugrožene sugrađane.
“Radimo tako što primamo pozive u kol centru gde nam ljudi pričaju šta im i koliko treba. Kasnije volonter iz kol centra prosleđuje ekipi radni list, odnosno radni nalog, i ekipa ide u nabavku proizvoda koje nosi na adresu. Te proizvode naplaćuje, ali samo iznos sa računa – usluga volontera se ne napljaćuje. Ciljna grupa su nam stariji od 65 godina, ali naravno pomažemo svima kojima je to potrebno”, objašnjava Anđela Nešić.
Uredom Vlade od početka vanrednog stanja građani stariji od 65 godina u urbanim sredinama, odnosno 70 godina u ruralnim sredinama su u obaveznoj izolaciji u svojim stanovima i kućama.
Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)
Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u kao i na sajtu podcast.rs.
STUPS: Telohranitelji