U pravu je Novak – Tihomir, a ne Đoković – Srbija još samo u zaglupljujućim režimskim medijima biva apostrofirana kao država, izvan njih reč je o razularenoj plemenskoj zajednici čiji šef neodgovorno i svuda naokolo rasipa tuđ novac.

Evo, primera. Na najavu crnogorskih vlasti da će krenuti u prinudnu naplatu duga Mitropolije crnorsko-primorske, AV je odmah tresnuo da će taj dug podmiriti Srbija i da on sa time nema nikakvih problema. Naravno da nema. Kada bi funkcionisao kao predsednik Republike, brzo bi shvatio da je pomenuta izjava teška odvala.

Pitanje glasi: Zašto bi Srbija podmirivala dugove koji su nastali u drugoj državi, a koje nisu napravili državni organi Srbije i koji nisu napravljeni u ime Srbije?

U Srbiji su država i crkva odvojene. Tako, bar, piše u ustavu. To znači da bi dugove trebalo da izmiri sam mitropolija, a ako ona to nije u stanju, onda SPC. Država Srbija ni pod razno.

Sad, ako crkva i MCP nemaju para – u što sumnjam – problem nije nerešiv, jer se nekakvo rešenje uvek može naći. Mitropolija bi, na primer, mogla da proda nešto od svoje imovine. A mogla bi i nešto od svetinja izneti na aukciju, trgovati sa njima i lepo ih unovčiti. Ukoliko joj pomenuti predlozi nisu po volji, mogla bi pozvati verujući narod da odreši kesu i putem dobrovoljnih priloga pripomogne u rešavanju problema.

Nema, dakle, ni jednog razloga da se AV na vrlo perfidan način upliće u unutrašnje prilike u Crnoj Gori i da našim novcima podmiruje tuđe dugove. Nema, naravno, pod uslovom da je reč o predsedniku Republike, a ne o urođeničkom poglavici.

A sad nešto u vezi sa gornjom rečenicom. Pre izvesnog vremena AV reče da će Badnji dan provesti sa svojim narodom, a gde drugde, nego u Crnoj Gori.
Stani malo. Kakav, bre, majstore, tvoj narod u drugoj državi?! Pa, ti, čoveče, nemaš drugog naroda sem ovog koji živi u granicama zajednice čiji si predsednik! Ti nisi predsednik Srba, nego građana Srbije. Tvoj narod je politički narod, a ne zajednica urođenika. Ti nisi plemenski poglavica, nego si – ili bi to trebalo da budeš – šef države. Kad te Srbi na livadi izviču za urođeničkog starešinu, onda možeš trubiti o svom narodu u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni, Kosovu i gde već Srbi sve ne žive. A dok se to ne desi, ti bi trebalo da budeš skromni sluga političke, a ne plemenske zajednice.

Neki revnostan čitalac bi sada mogao reći da je Srbija u Ustavu definisana kao država srpskog naroda…. Doista je tako i to, držim, i objašnjava činjenicu zašto u Ustavu nema člana kojim bi se garantovala jednakost građana. A kad krenete od ideje da su građani jednaki, onda vam se definicija Srbije kao građanske države nameće kao jedino logično rešenje. Urođenici u Srbiji, međutim, zaziru od građanske države, jer veruju da će ostati bez države, ako bi ona bila definisana kao građanska.

(Autonomija)