Vojvodina je, ako izuzmemo Novi Sad, izgubila pedeset godina u prostoru i vremenu, jer joj je BDP na nivou iz 1963. godine, kaže za „Autonomiju“ ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija.org“.

Zajedno s Vojvodinom bez njene prestonice, u buli je i ostatak Srbije, takođe bez prestonice, koji je zaglibio u 1961. godini.

– Najbrži rast proizvodnje, odsnosno BDP-a imali su u protekloj deceniji Niš i Novi Sad sa oko 10 odsto, Beograd oko devet, a centralna Srbija tek 0,6 odsto. Od 2000. godine vojvođanski BDP rastao je za 1,5 posto. Nivo BDP-a Novog Sada je gotovo 30 ili 40 posto veći nego 1989., a ostatak Vojvodine i centralna Srbija su izgubljene u nekom davnom vremenu – upozorava Zdravković uz ocenu da se vojvođanska prestonica oporavljala zahvaljujući bržem prilivu stanovništva, samim tim i jačanju preduzetništva.

Elem, kao što Beograd vuče prosek centralne Srbije, tako Novi Sad vuče vojvođanski, ukazuje naš sagovornik.

– Prosečna zarada je već tri-četiri godine uslovno veća u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini. Međutim, kada se fond zarada podeli sa brojem stanovnika, dođe se do toga da se u Beogradu i Novom Sadu živi identično – sa 16.000 dinara po stanovniku od zarade. U Vojvodini sledi Subotica čiji stanovnici žive sa 13.000 dinara od plate, dok je Toplički okrug tek na četiri – pet hiljada. U svakom slučaju, mnogo je veća razlika između dve metropole i ostalog dela Srbije, nego, recimo, Subotice i Preševa – ukazuje Zdravković.

Statistički, plata Vojvođana jeste niža i to traje godinama, nije počelo s krizom, veli naš sagovornik. Pritom, žestoko je brži rast Novog Sada u odnosu na potonuće Vojvodine, kao i Beograda u odnosu na centralnu Srbiju.

– Novi Sad je po razvijenosti na 76 odsto evropskog proseka i, kada bi se hipotetički gledao kao statistički region, može da se kaže da je ispod granice nerazvijenosti koja je na 75 odsto proseka EU. Ostatak Vojvodine je na 34 posto. Elem, nivo Srbije je na 34 odsto Evrope zahvaljujući Beogradu, a Vojvodina na 33 odsto, zahvaljujući Novom Sadu. Problem je sa jezgrom i periferijom. Dakle, Novi Sad je najvitalniji grad, ima najbrži porast stanovnika, a ostatak Vojvodine tone – navodi Zdravković.

Po njemu, velika šansa Vojvodine je primanje Hrvatske u članstvo EU.

– Hrvati će masovno da sele proizvodnju u Vojvodinu, i to ne prehrambenu, već metalsku i druge industrije – očekuje naš sagovornik.

(Autonomija)