Čitaocu se ovo – namerno zaoštreno – pitanje može učiniti čudno, ali se ono, nakon patrijarhove posete Banja Luci, logično nameće.

Naime, u prvoj polovini januara Irinej je učestvovao na proslavi dana Republike Srpske gde je izjavio da je Republika Srpska srpska država i da u našim grudima kuca ljubav prema srpstvu i svetom Savi.

Ovo je veoma neobična izjava za jednog patrijarha i dve su stvari u njoj interesantne.

Prvo, nacionalista u patrijarhu kaže da je Republika Srpska država srpskog naroda. Nije. Država je Bosna i Hercegovinma, a Republika Srpska je jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

Drugi deo izjave je interesantniji. Patrijarh kaže da u našim srcima kuca ljubav prema srpstvu. Čovek bi očekivao da u srcima vernika – a patrijarhovom posebno – kuca ljubav prema Bogu. Ali, ne. Mesto u srcu namenjeno Bogu zauzeo je nacionalizam.

Srpska crkva se nikada nije odrekla nacionalizma. U svojoj brizi za ugroženo i razbijeno srpstvo, patrijarh je znao da ode veoma daleko. Tako je, pre izvesnog vremena, ustvrdio kako je Srbima u Crnoj Gori gore nego u NDH!!

Ne znam da li neko u SPC obraća pažnju na Irinejevu retoriku. Ako ne, krajnje je vreme da obrati pažnju i uloži napor kako bi se ta retorika disciplinovala, a patrijarhov nacionalizam obuzdao.

Onaj ko stavlja naciju ispred vere, taj korača stazom filetizma. A filetizam je – to valjda znamo – najveća jeres.

Ne bi bilo zgoreg kada bi i vernici srpske crkve porazmislili o ovome i opomenuli svog patrijarha na reči sv. Pavla: Nema ovde ni Jevrejina, ni Grka; ni roba, ni slobodnjaka; ni muškoga, ni ženskoga.

Svi smo mi jedno.

U srpstvu?

Ma, ne. U Isusu Kristu.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!