Na stranu to što ne bih mogao da spavam, a ni da budem nešto kvalitetnije budan kada bih glasao za grešno zlo ovaploćeno u Srpskoj naprednoj stranci.

Uz ovako bednu i beskorisnu kampanju kakvu se opozicija jeftino pravi da jeftino sprovodi mene ne čudi, a ne bi smelo ni vas mnogo da iznenadi kada iz više izvora saznate na koje se sve načine i u ovoj sezoni kupuju glasovi mladih. Ono malo kreativnosti što je ostalo u bez omekšavača ispranim potkupljenim mozgovima nekih mladih preduzimljivih ljudi upregnuto je – ne u agitaciju da SNS čemu valja, već u džeparenje za džeparac. SNS je posredovala između uzimanja novca iz džepova njihovih roditelja i sada će deo tog novca da prebaci nekim novim klincima da glasaju.

A, rekoh u naslovu, i meni dođe da uzmem tu kintu. Opravdao bih be(se)dništvom bedništvo povraća(n)jem javnog novca i njegovim podruštvljavanjem dok nanosim minimalnu štetu imajući da glasam tačno za nikoga.

Konteksta radi, ja sam uvek izlazio na izbore i do skoro sam mislio da uvek i hoću. Uvek za nekakav prototip manjeg zla u pokušaju da kroz niz takvih manje zlih odluka dođemo do nekakvog najmanjeg zla, ali ostadosmo sa malim makovim zrnima. Sedeh na ruci neko duže ili kraće vreme pre glasanja za DS ili LSV, onomad i za DJB neponovilose. A jedne sezone, da ne kažem godine, jer bezmalo su svakogodišnji, okupio sam tim od nekih 20-ak mladih kreativnih ljudi da pokušamo među mladima da podignemo izlaznost. To smo radili sa maltene nula dinara nekakvim kreativnim objavama na društvenim mrežama i pozivom onima koje mladi ljudi smatraju uzorima da im oni objasne zašto je važno izaći na izbore. Animirali smo tako Marčela, Iskaz, KilloKillo bandu, Radeta Veljanovskog, SevdahBABY, Relju iz Generacije bez budućnosti i sjajne još neke ljude da pozovu mlade da izađu na izbore. Ne da glasaju ZA nekoga, već samo da izađu. Da je važno. Da oni treba da se pitaju.

Istovremeno sa tim, radili smo (Forum studenata novinarstva) i na objašnjavanju ljudima kako glas sve može biti ukraden i kako to izbeći. Kažem SKORO sa nula dinara, jer smo skupili nekakvu studentsko-frilensersku crkavicu da nam jedan umešan drugar pogura to na društvenim mrežama. Bilo je odjeka i reagovanja, a bilo je i odziva. Ovo je bedna i beskorisna ništavna kampanja nekakvog pseudobojkota koji pontemkinovska opozicija zastupa i koja će rezultate bojkota koji se godinama dešava i bez njih (a i sa njima) i koji bi se i potpuno bez njih u istoj meri i desio – proglasiti kao svoju pobedu. Jedino gore od toga su kulise koalicione opozicije koja plagira legitimitet.

Ne znam ko će te neke nove mlade ljude naterati da ikada ponovo izađu na ikakve regularne izbore.

Jer niko ih ne podučava demokratiji, a još manje nasleđu samoupravljanja. Jer dobiće kintu od ortaka iz razreda ili iz grupe sa faksa da glasaju i to će biti njihova demokratija. Čak ni iskariotski predradnici (hehe, predkariotski) pojma neće imati šta rade osim što se grebu za sitnu ličnu korist i naplatu štetočinstva. A takvi neće biti ni za đubrivo kada bude potrebe da se ponovo gradi NEKAKAV sistem zasnovan na glasanju i glasovima. Ni od korova neće biti… pa, korova.

A da se glasovi kupuju u srednjoj školi, znamo još od 2017. godine. Lično svedočanstvo M.V. imam i garantujem za njega ličnim integritetom. Građanština neke se zgra(đan)žava kako je strašno na šta smo spali ispod komentara na ovaj tekst. A od inicijative neka nam ostane kliktanje bez šera. Za bolje i nismo. Da znam da bih mogao mirno spavati i budan biti i postati i na strašnom mestu postojati i sam bih uzeo te pare. A nisam kadar uteći.