Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš postavio je danas pitanje koliko košta, čiji je i ko će zarađivati na Turskom toku u Srbiji.

“Gradnja gasovoda Turski tok u našoj zemlji se polako privodi kraju, a javnost i dalje nema informacije tome šta se tačno radi, kako se radi i pod kojim uslovima. Pozivamo premijerku Anu Brnabić da javnosti saopšti čiji je krak gasovoda Turski tok u našoj zemlji. Ko je investitor, a ko vlasnik i u kojem procentu? Koliko je uložila naša država? Da li je i koliko uopšte uložio Gasprom, a koliko Srbijagas? Ili, njihovo zajedničko preduzeće Transgas?”, naveo je Kostreš.

On je u saopštenju za javnost upitao i da li Srbija može biti biti vlasnik gasovoda, šta se čini da tako i bude, ili bi se moglo dogoditi da to bude neka strana kompanija.

“Spekulisalo se da će, umesto nekada planiranih 200 miliona godišnje, prihod od tranzitnih taksi na ovaj krak Turskog toka biti četiri puta manji. Koliko će procenata tog prihoda pripasti našoj zemlji? Koliko će nam godina trebati da od tog novca otplatimo ovu investiciju i kada možemo očekivati da počnemo da od nje zarađujemo?”, naveo je Kostreš.

Upitao je i kako na gradnju, završetak ali i kapacitet i prihod Tuskog toka deluje najava ruskog predsednika Vladimira Putina da će Rusija nastaviti da isporučuje gas preko Ukrajine, jer nije isto da li će ugovor biti produžen na godinu, kao što je htela Ruska Federacija, ili na deset godina, kao što je htela Ukrajina.

“Kakva je konkretno sudbina Turskog toka ako ugovor bude duži od godinu dana? Šta je garancija da nam se neće ponoviti situacija sa Južnim tokom i da, nakon puno našeg potrošenog novca i velike pompe, od svega ostanu samo zavarene cevi i veliko neispunjeno obećanje?”, rekao je Kostreš.

Prema njegovim rečima, treba jasno reći ukoliko je tačno da Srbiji ruski partneri samo omogućavaju da se priključi na gas, koji pritom Srbija ne kupuje direktno od njih, nego plaća proviziju preduzeću u kojem su Rusi većinski vlasnici, a gasovod gradi firma u kojem oni, takođe, imaju 51 odsto vlasništva i još može da se desi da protok bude mali i da na sve to neka strana kompanija umesto Srbije zarađuje na transportu kroz našu zemlju.

“Podsetiću, Naftna industrija Srbije je prodata Rusima pre 11 godina, 24. decembra 2008, za svega 400 miliona evra. Tri godine kasnije, kompanija Delta je prodala lanac prodavnica ‘Maksi’ za 932,5 miliona evra. Više nego duplo skuplje u odnosu na cenu po kojoj je država prodala naftnu kompaniju. Pritom, sve vreme NIS plaća najnižu rudnu rentu u Evropi, a višestruko nižu nego u Ruskoj Federaciji. Samo na toj razlici, što rudnu rentu ne plaćaju zakonskih sedam nego tri odsto, našu zemlju su od 2009. do 2016. zakinuli za 200 miliona dolara”, naveo je Kostreš.

Ocenio je da je taj novac poklonjen ruskoj kompaniji, a otet iz budžeta svih građana Srbije, a pre svega iz budžeta Srbobrana,Turije, Elemira, Kikinde, Mokrina, Zrenjanina, Sečnja, Novog Kneževca, Kanjiže i drugih mesta “gde se gaze njive i razara infrastruktura, dok se buši i vadi bogatstvo koje je trebalo da ostavimo svojoj deci”.

“Zato bi bilo u najmanju ruku pristojno da nam ti isti ‘bratski’ ruski partneri obezbede i dopreme nedostajući gas ili ga barem ponude po redovnim cenama. Ili ćemo iz budžeta koji pune svi građani ove zemlje opet platiti skupu cenu nepostojeće ljubavi Putina i njegove administracije?”, kazao je Kostreš.

(Autonomija)