Gradjani Hrvatske odlučivaće u nedelju o tome ko će biti na čelu države narednih pet godina i to medju 11 kandidata, od koji su troje vodećih dobro poznati široj javnosti.

Za novi petogodišnji mandat, kao kandidatkinja vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) bori se aktuelna predsednica, 51-godišnja Kolinda Grabar-Kitarović. Rodjena je u Rijeci, a diplomirala engleski i španski jezik u Zagrebu. Karijeru je počela 1992. u Ministarstvu nauke i tehonologije, a 1993. prelazi u Ministarstvo spoljnih poslova.

Bila je ministarka i ambasadorka u vladama HDZ koje je vodio Ivo Sanader. Tako je tokom 2000-tih bila ministarka spoljnih poslova, a od 2008. ambasadorka Hrvatske u SAD. Od 2011. do 2014. bila je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju.

Na poslednjim predsedničkim izborima pre pet godina pobedila je u drugom krugu tadašnjeg predsednika, kandidata levog centra Ivu Josipovića.

U borbu za novi mandat krenula je pod sloganom „Predsednica, zato što verujem u Hrvatsku“, a tokom kampanje kao svoje uspehe isticala je podizanje medjunarodnog ugleda zemlje, Inicijativu tri mora i „pomeranje Hrvatske iz regiona u srednju Evropu i Mediteran, gde pripada“, koristeći pritom uvek srpsku reč „region“ umesto hrvatske „regija“.

Ova kampanja ostaće, medjutim, upamćena i po nizu njenih gafova. Tako je pred punom dvoranom pevala rodjendansku pesmu gradonačelniku Zagreba Milanu Bandiću, kojem se sudi za korupciju, a kasnije je izjavila da bi mu, ako završi u zatvoru, nosila kolače. Mediji su pisali da se na predizbornom skupu u Osijeku ponašala „veoma čudno i da je govorila nesuvislo“, a njena izjava da ima dogovor s nekim državama da Hrvati rade preko interneta za 8.000 evra, zapalila je društvene mreže.

U izbornu trku ušao je i bivši premijer Zoran Milanović, kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) i niza stranaka levog centra. Rodjen je u Zagrebu 1966, gde je diplomirao pravo. Radio je u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova tokom 1990-tih, a posle smrti Ivice Račana 2007. izabran je za predsednika SDP, vodeće stranke levog centra u Hrvatskoj.

Koalicionu Vladu levog centra vodio je od kraja 2011. do početka 2016. Posle gubitka parlamentarnih izbora, podneo je ostavku na mesto predsednika stranke i posvetio se privatnom biznisu. Prema pisanju medija, bio je i savetnik albanskog premijera Edija Rame.

U kampanju je krenuo pod sloganom „Normalno, predsednik s karakterom“ ističući da će se boriti protiv nepravde, nasilja, korupcije i štititi slabije i ljudska prava. Ocenio je da se sve loše u Hrvatskoj može dovesti u vezu s HDZ-om, a za predsednicu Grabar-Kitarović da ga podseća na „onog čiji je ogradu lizala u Vašhingtonu na Donalda Trumpa“.

Jedini je od ozbiljnijih kandidata za predsednika koji je u TV debati rekao da ne bi blokirao Srbiju na njenom putu prema EU dok se ne reši pitanje nestalih i pritom istakao da Srbija i Aleksandar Vučić, kojeg naziva „beogradskom čaršijom“, nisu isto.

Mandat predsednika traži i popularni pevač i bivši HDZ-ovac Miroslav Škoro (57), uz kojeg su stale stranke desnice, koje su na prošlim izborima bile uz Grabar-Kitarović. Rodjen je u Osijeku, gde je diplomirao i doktorirao ekonomiju.

Od 1995. o 1997. bio je generalni konzul u Madjarskoj. Ovo mu nije prvi politički angažman, 2007. na listi HDZ je izabran za poslanika u Saboru i tu funkciju je obavljao osam meseci. Člansku iskaznicu HDZ vratio je 2012, a uz pevanje, posvetio se i preduzetništvu. I pre kandidature, Škoro je u javnosti pominjan kao mogući kandidat desnice koja je razočarana „mekom politikom“ aktuelnog vodjstva HDZ i Grabar-Kitarović.

U kampanju je krenuo video objavom na Fejsbuku u kojoj je istakao da želi da bude „narodni predsednik“ i da će „samo narodu odgovarati“. Najavio je da će tražiti proširenje ovlašćenja predsednika, jer ne želi da bude „fikus“.

Na predizbornom skupu u Zagrebu optužio je premijera i lidera HDZ Andreja Plenkovića da je izdao Franju Tudjmana i otvoreno pozvao birače HDZ da glasaju za njega. „Grabar-Kitarović je Plenkovićev kandidat, obraćam se HDZ biračima, ja ću biti vaš predsednik“ poručio je Škoro.

On je naišao je na oštre kritike dela javnosti zbog izjave da bi ukoliko bude izabran za predsednika, pomilovao Tomislava Merčepa, osudjenog zbog ratnog zločina nad civilima srpske nacionalnosti. Svoju izjavu kasnije je branio tvrdnjom da bi to učinio „iz humanih razloga“, jer je Merčep u teškom psihofizičkom stanju.

Prema predizbornim anketama, od preostalih kandidata još samo hrvatski evroparlamentarac i bivši sudija Trgovačkog suda u Zagrebu, populista Mislav Kolakušić (50) ima šanse da osvoji značajniji deo glasova, ali nedovoljno da bi ušao u drugi krug. Svi preostali kandidati, prema anketama, osvajaju ispod tri odsto glasova.

Upkos tome što mu ankete ne predvidjaju značajniji broj glasova, kampanju je svakako obeležio 43-godišnji reditelj Dario Juričan, koji je promenio ime u Milan Bandić, kako se zove i zagrebački gradonačelnik, čije neuspešne i skupe gradske projekte Juričan kritikuje i ismejava. Slogan njegove kampanje je „Korupcija svima“, a pažnju javnosti izaziva kombinacijom duhovitosti i umetničke kreativnosti.

Iza njega je više dokumentaraca, medju kojima i onaj o osnivaču posrnulog koncerna Agrokor, Ivici Todoriću, odnosno o počecima privatizacije u Hrvatskoj početkom 90-tih i sprezi s politikom.

Kandidati na šestim predsedničkim izborima u Hrvatskoj su i poslanik u Saboru Ivan Pernar, ekonomista Dejan Kovač, predsednik vanparlamentarne stranke Desno Anto Djapić, kandidatkinja Radničke fronte Katarina Peović, bivša predsednica Komisije za odlučivanje o sukobu interesa Dalija Orešković iz stranke Start i predsednik Hrvatske stranke svih čakavaca, kajkavaca i štokavaca Nedjeljko Babić.

Predsednički izbori u Hrvatskoj održavaju se 22. decembra, a ukoliko novi predsednik ne bude izabran u prvom krugu, drugi krug će biti 5. januara 2020.

(Mirjana Vujović Djurak, Beta)