Pre neki dan pročitam vest: Samoorganizovane grupe u Sloveniji love migrante, pa se lepo začudih i zamislih, sve pitajući se šta se to događa s ovim ludim svetom… Šta se to desi u ljudskoj glavi, pa on/ona „spontano“ krene da patrolira granicom i čuva svoju rodnu grudu – u ovom slučaju deželu, od arhineprijatelja/emigranata koji uporno uzurpiraju granice u pokušaju da se dočepaju zapadne Evrope?

Nekim ljudima je, očigledno, stanje rata u glavi nepromenjiva konstanta, bilo da je rođen u Hrvatskoj, Srbiji, USA, Rusiji ili pak u Sloveniji – ovde je reč o psiho-socio-patološkim pojavama koje lako zadobiju šire razmere i pretvore se u masovnu histeriju, a bogami i psihozu, pa se ljudima svuda priviđaju neprijatelji. Sećaju se ovi malo stariji kako je bilo i šta je značilo „biti ugrožen“početkom devedesetih godina prošlog veka „na brdovitom Balkanu“; najedanput se ljudi probude ugroženi od sopstvenih komšija sa kojima su, do juče, pili kafu i shvate da im ovi rade o glavi jer je tako „reklo u dnevniku“. Isto tako su i ovi slovenački domoljubi, podstaknuti strahom/propagandom i „realnom“ opasnošću od ilegalnih emigranata, uzeli stvar u svoje ruke i sa paint-ball puškama i vazdušarama – ko ima, a ko nema onda mlačugama, krenuli da brane svoju deželu od drskih, odvratnih i prljavih emigranata.

Dobro, čekaj malo, javiće se neko razuman, šta radi slovenačka granična policija? Zar nisu podignute ograde blizu hrvatske granice kako bi sprečili emigrante? Prema svedočanstvu jednog od „branitelja“ granice, slovenačka policija ne čini dovoljno da zaustavi ilegalnu emigraciju, štaviše, slovenačka granica je poznata kao „meka“ i policija se često pravi da ne vidi emigrante kako ilegalno prelaze granicu. E, zato su to lokal-patriote da reše stvar, to jeste da spreče nezvane goste da ulaze u Sloveniju kad i kako im padne na pamet. Dakle, tamo neki Janez, Kekec, Bedajec&Zmago su shvatili da od policije vajde nema i da oni moraju biti na visini zadatka kako bi sačuvali poroznu granicu, a samim tim, i svoju zemlju od mrskih emigranata koji, kao zombiji, naviru sa svih strana. Na pitanje novinara šta rade sa emigrantima kada ih ulove, jedan od članova ove vesele, šumske ekipe je diplomatski odgovorio kako to nije za javnost. Ostaje nam samo da sami zamislimo kroz kakav tretman prolaze siroti i uplašeni ljudi kada ih paint-ball&mlačuga ekipa uhvati kako ilegalno prelaze granicu.

Do svega toga ne bi došlo da je neko ovu veselu družinu prijavio policiji, čiji je posao da hapsi one koji sami uzimaju zakon u svoje ruke, kao što je posao granične policije da motri na granični pojas. No, veliko je pitanje da li se neko uopšte setio da prijavi ove „zmajčeke“ jer u očima javnosti oni ne čine ništa loše, naprotiv, oni vole i poštuju svoju zemlju. Kao što su u Mađarskoj, na primer, odredi „Jobikovaca“ patrolirali u graničnom pojasu, a i šire, kako bi uhvatili prebegle emigrante, tako i u Sloveniji „samoorganizovani“ narod – ova fraza nam je dobro poznata još iz doba poslednjih balkanskih ratova, brani svoju teritoriju.

Dobro, sigurno nekim normalnim građanima smetaju ove samoorganizovane grupe za lov emigranata, ali možda ni oni ne žele da se mnogo zameraju tihoj većini koja sa odobravanjem gleda na akcije ekstremista. Kada jednom prođu, to jeste kada javnost prihvati domaće „SA trupe“ kao nešto neophodno, a posle i normalno, onda je proces uspostavljanja fašizma&totalitarizma već uveliko u toku, to jeste onaj kritično/kritički deo javnosti je zbrisan&uniformisan i više nema nikog da se suprostavi navali mržnje, straha i svega što ide uz formiranje „novog“ modela vladanja. U ovom slučaju, kada je o emigraciji reč, fašistoidne tendencije i nisu morale nešto mnogo da se nameću javnosti jer strah i averzija od „istoka“, islamskih radikala i njihove težnje da „osvoje i prisvoje zapadni svet“ – aktuelna je u Evropi već vekovima i potreban je samo mali podsticaj da se žar mržnje i ksenofobije rasplamsa u razarajući požar.

Nažalost, situacija je takva da su ove ekstremne grupe sve prihvaćenije kao „gorak lek“ za ljutu ranu koja je nastala usled katastrofalne emigracione politike, iz koje nije izuzeta niti jedna država u Evropi, kao i sama EU. Naelektrisana društvena atmosfera pogoduje formiranju ekstremističkih grupacija koje sve otvorenije i agresivnije izražavaju svoje ideje i ne kriju želju da preuzmu stvari u svoje ruke i sprovedu „konačno rešenje“ kako bi sprečili emigrante da dolaze i to na duži period, po mogućnosti zauvek. Neću da se žalim i da ružim nesposobne i poprilično nezainteresovane EU činovnike – kada je situacija sa emigrantima u pitanju, jer to sada svi rade, bilo da su u samom centru EU ili pak na njenim obodima, a bogami i pasivnim krajevima koji još nisu deo EU društva, kao što je zemlja u kojoj živim. Ali svakako mogu da ukazujem na ove pojave ekstremne mržnje koje postaju deo svakodnevnice i prestaju da nas šokiraju, a samim tim se i gubi potreba da reagujemo ili pak, još bolje, da se borimo sa radikalno-desničarskim tendencijama.

Iskreno se nadam, ako već ne odreaguje slovenačka policija i državni organi i institucije, da će se na toj istoj graničnoj liniji pojaviti neki drugi „zmajčeki“ koji će pomagati emigrantima da bezbedno pređu granice bez straha od ekstremista; a ako to podrazumeva sukob sa istim onim Zmagom&Janezom, koji bi da samoinicijativno maltretiraju emigrante, pa bože moj… Na pitanju emigracije, kao i ispitu ljudskosti, danas pada cela Evropa i to bez izuzetaka… Moramo se samoorganizovati i insistirati na onim vrednostima koji su bili uslov za formiranje modernog društva, a svi smo ih učili još u školi: jednakost, sloboda, bratstvo (solidarnost). Dobro ste me razumeli: samoorganizovati i boriti za svet izgrađen na navedenim vrednostima, kao što su to radili naši slavni preci u Drugom svetskom ratu koji su ustali protiv fašizma&nacizma.

Nije više važno da li ste liberal ili levičar, socijaldemokrata ili narodnjak – svejedno, ovo je borba za spas duše, a emigranti su tu da nas podsete na to kakvi smo ljudi i za šta se borimo.

(Autonomija; foto: pixabay)