Aleksandar Ristić, srbijanski ambasador, predao je pre neki dan akreditivna pisma predsednici Etiopije. Nema ničeg interesantnog u toj vesti, sem detalja da je ambasador pisma predao kostimiran u šumadijsku narodnu nošnju.

Za evropske diplomate ovo je krajnje neubičajen način odevanja i pre priliči diplomatama sa afričkog, nego sa starog kontinenta.

Deluje mi sasvim neverovatno da ambasador Ristić nije imao dovoljno novca da sebi kupi pristojno građansko odelo, kako bi najformalniju od svih formalnih diplomatskih aktivnosti obavio pristojno odeven.

A, možda, i nije reč o novcu, nego o pokušaju Ristića da jednu formalnu proceduru pretvori u etno-spektakl, namenjen domorodačkom delu srbijanske populacije?!

Ne znam da li predsednicu Etiopije interesuje etničko poreklo srbijanskog ambasadora, ali sam prilično uveren da državi Srbiji mora biti u interesu da je u Etiopiji predstavlja kompetentan državni funkcioner, a ne urođenik.

Doista, koga će i čije će interese u Etiopiji zastupati Aleksandar Ristić? Hoće li predstavljati interese šumadijskog domaćina, u čiju se nošnju udenuo? Interese Srba ili, možda, interese države Srbije i njezinih državljana?

Verujem da je ambasador o svojoj nameri da se na svečanosti pojavi u folklornom izdanju obavestio ministarstvo i da mu je ono benevolentno izašlo u susret.

A kako bi i moglo biti protiv, kada se na čelu tog ministarstva nalazi neostvareni vašarski folk singer. Sa dolaskom Ivice Dačića na čelo ministarstva vanjskih poslova, u srpskoj diplomaciji je, konačno, i etnički egzibicionizam dobio svoju šansu.

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!