Dokumentarni film „Enkel“ (Unuk), autora Aleksandra Reljića, u produkciji Radio-televizije Vojvodine (RTV), imaće svoju televizijsku premijeru večeras u 20 sati na Prvom programu RTV-a, saopšteno je iz tog javnog servisa.

Film „Enkel“ (Unuk) temu holokausta obrađuje kroz prizmu odnosa preživele logorašice Aušvica Eve Mozes Kor i unuka komandanta tog logora, aktivnog borca protiv negiranja holokausta, Rajnera Hesa.

„Enkel“ je premijerno prikazan na 65. martovskom festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Beogradu, zatim u Arena Sinepleksu u Novom Sadu, a u 2018. je imao i značajan festivalski život, gde je osvojio nekoliko nagrada.

“Kroz paralelnu dramaturšku strukturu pokušavao sam da ispričam priču o holokaustu iz dva ugla: on je potomak zločinca, ona je direktna žrtva. Dovesti njih dvoje u direktnu vezu je već samo po sebi bilo izazov i samo po sebi razlog za snimanje filma. Do kraja filma, u gotovo jednoj jedinoj sceni, vidimo taj njihov odnos, koji je zaista čaroban, tako da pored stravičnih priča i svedočanstava, koje smo imali priliku da čujemo kroz ceo film, kraj na neki način deluje relaksirajuće“, rekao je Aleksandar Reljić o svom filmu.

Dodao je da je “velika stvar” što je Rajner Hes dolazio u Novi Sad i na prostor nekadašnje Jugoslavije povodom promocije filma i što je otvoreno govorio i protiv revizije istorije i protiv negiranja zločina.

Kada je shvatio ulogu svog dede, zloglasnog Rudolfa Hesa, komandanta logora smrti Aušvic, u Drugom svetskom ratu, Hans Rajner Hes (49) pobegao je od kuće i prekinuo odnose sa porodicom.

Rajner je tada imao 15 godina, ali ga je potpuno slomilo saznanje da je deda obešen zbog ubistva dva i po miliona ljudi, najviše civila, žena, dece i staraca.

Kada je napunio 39 godina, Rajner je preživeo težak srčani udar i nakon toga odlučio da se konačno suoči sa mračnim nasleđem dede, porodice, kao i sa strahotama holokausta i da krene u borbu protiv negiranja tog najstrašnijeg zločina u istoriji.

Čim je izašao u javnost, postao je najveći “neprijatelj i izdajnik” svog oca Hansa Jurgena i cele porodice.

Njegov otac, tri tetke i stric su kao deca, za vreme Drugog svetskog rata, “normalno” živeli u vili komandanta logora, na svega 100 metara od krematorijuma u kojem su spaljivane žrtve njihovog oca i Rajnerovog dede.

Sa druge strane zida, Eva Mozes Kor je imala deset godina kada je deportovana u Aušvic i zajedno sa sestrom bliznakinjom Mirjam bila podvrgnuta nacističkim smrtonosnim laboratorijskim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea.

Njih dve su ostale bez roditelja i dve starije sestre, svega pola sata nakon što su sišle iz stočnog vagona na “rampu za selekciju” u Aušvicu.

Posle smrti Mirjam 1993. godine, Eva je javno oprostila doktoru Mengeleu za ono što joj je uradio, a svoj oprost nacistima objasnila je rečima da “ne želi da do kraja života bude žrtva Aušvica”.

Svoj odnos sa Rajnerom Eva u filmu objašnjava rečima: “Činjenica da je on Hesov unuk za mene predstavlja sjajnu osvetu! Hes ne može da uživa u svom unuku, ali ja mogu!”.

(Autonomija)