Skip to main content

ZLATKO JELISAVAC: Vođu stiže vreme straha

Izdvajamo 20. јан 2019.
3 min čitanja

Kao i sve autokrate koji su navikli da vladaju diktatom svoje volje, i AV nije srećan zbog toga što se organizuju demonstracije protiv njegove vlasti..

Teško mu je da prihvati činjenicu da mu kontrola nad događajima polako izmiče iz ruku, što se vidi iz njegovih histeričnih ispada na konferencijama za štampu ili pak na gostovanjima u tv emisijama koje otvoreno pružaju podršku predsedniku. A i sve je teže ubediti javnost da se na ulicama Beograda ništa ne događa jer su počeli i drugi gradovi da se bude i bune protiv vlasti.

Jasno je AV-u da se slika o njegovoj monolitnoj vlasti i apsolutnoj podršci građana potpuno raspala i da više ne može da potcenjuje moć građana koji ne dele njegovu viziju Srbije kao Vučićlenda, gde je kao u onoj pesmi „sve po mom“…

Zna i da je njegova vlast zasnovana na iluziji o srećnoj i bogatoj državi, kao i na fami o njegovoj svemoći i panteističkom uticaju na društvo, te da svemu „lepom“ dođe kraj pa i ovoj „bajci“ koju je kreirao sa svojim stručnim saradnicima a koja, opet, nije služila ničemu drugom nego da građane drži u anesteziranom stanju kako bi ih lakše ubedio u svoje izmišljotine.

Svestan je AV da je i njegovih famoznih preko 50% glasova na izborima direktno proporcionalan količini laži i iluzija kojima se svakodnevno hipnotizira javnost i da pad ispod tog „apsolutnog minimuma“ znači i njegov definitivni kraj.

Zato je Vučić sve podredio fabrikovanju i širenju šarenih laža i zato je i njegova vlast zasnovana na ovoj fami o svemoći i svepristunosti AV-a. Ali mu aktuelne demonstracije kvare planove. To je i razlog zbog kojeg AV toliko insistira na vanrednim izborima, jer zna da mu je to poslednja prilika da još malo produži svoj ostanak na vlasti.

Očajan je i pogubljen predsednik AV, ali to nikako ne znači i da je manje opasan, naprotiv…

Ukoliko se oseti direktno ugrožen zbog građanskih protesta mogao bi „okrenuti ćurak naopako“ i pokazati svoje pravo lice, a to znači otvorene represivne mere.

Njegova igra sa protestima koje tumači kao hir opozicije, sa kojom on neće ni da razgovara, neće moći još dugo traje, neće još dugo moći da zanemaruje zahteve građana i ignoriše demonstracije desetina hiljada ljudi u Beogradu, ali sada već i u drugim gradovima.

Kontramiting u organizaciji SNS i njegovih satelita, koji se „spontano“ desio u isto vreme kada je ruski predsednik Putin posetio Srbiju, očigledno nije dao željeni efekat… AV i njegov „stručni tim“ su procenili da dolazak Putina moraju nekako prevesti u politički miting gde će ruski predsednik otvoreno da podrži Vučića& Co, ali plan očigledno nije uspeo. Putin se držao prilično rezervisano, činilo se kao da je jedva čekao da napusti Beograd, a njegov toliko očekivani govor i obraćanje SNS-ovskim fanovima se pretvorio u jednu rečenicu koja je zvučala vrlo ironično: „Hvala na prijateljstvu“…

Nije pomoglo ni zalaganje najvećeg crkvenog autoriteta – patrijarha, jer Putin je jasno stavio do znanja, kako svetovnim tako i crkvenim vlastima, da on, kao predsednik Rusije, neće učestvovati na političkom mitingu. Sve je to zabeležio RTS i predstavio javnosti u direktnom prenosu, ali za to nisu dobili toliko očekivane reči zahvalnosti od AV-a, naprotiv, on je preko svojih emisara iskritkovao javni servis jer je objavio je ovu nenašminkanu blamažu polit-crkvenog vrha zemlje.

Pokušao je ministar spoljni Ivica Dačić da malo opusti atmosferu i pesmom oraspoloži namrgođenog Putina i nesrećnog Vućića, ali slaba vajda od njegovog pevanja…

Utisak je, posle cele ove ujdurme sa autobusima iz cele Srbije i „spontanog“ okupljanja onih što podržavaju AV-a, da je vlatsodržac doživeo pravi fijasko, i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. Ako je želeo da pokaže kako ima podršku Putina, onda u tome sigurno nije uspeo. A, ako je  želeo da pošalje EU poruku da Srbija može i u Evroazijsku uniju, onda je ispao naivan i lako predvidljiv u svojim jeftinim trikovima. Na kraju, ako je namera bila da se Rusija uvuče u pregovore o Kosovu, onda je tek tu napravljena početnička greška, jer u Putinovoj agendi, što je pokazao na primeru Makedonije i Crne Gore, nije smirivanje konflikta i stvaranje regionalnog mira već, naprotiv, izazivanje još većih tenzija kako bi se osujetili planovi širenja EU na ove poslednje preostale evropske države koje nisu u sklopu zajednice.

Maske, dakle, padaju i AV ima sve manje manevarskog prostora za širenje fame o neprikosnovenosti sopstvene vlasti. No, kako smo već videli, to ne znači da će on popuštati volji građana. Naprotiv, histerija koju sve češće demonstrira, ukazuje da bi mogao postati opasniji.

Da li sledi faza proglašenja protestanata izdajnicima, te angažovanje gole sile u vidu polcije i raznih „specijalaca“…? Zato ne smemo popustiti. Strpljivo šetamo, ne odustajemo od svojih zahteva. Vreme i pravda su na našoj strani. A na njegovoj su ipak samo strah i gorčina poraza…

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!