Nakon što je predsednik AV konstatovao da među sudijama ima i previše „žutih“ i da zbog toga sudski procesi za teška kriminalna dela traju tako dugo a kazne su uglavnom blage – veliki sveznalac odlučio je da se sad pozabavi i sa „premekanim“ zakonskim sankcijama. Naime, prema tumačenju vrsnog pravnog stručnjaka AV-a, koji se nikada nije bavio pravnom teorijom ili praksom, državi Srbiji su potrebni drakonski zakoni za najteža krivična dela. 

Ovo AV-ovo zalaganje za strožiju kaznenu politiku za rezultat će imati uvođenje doživotne robije, a kako je krenuo, vrlo lako je moguće da se predsednik odluči i za uvođenje smrtne kazne. Iako AV voli istaći „činjenicu“ da je on pravnik, barem po obrazovanju, i da je bio najbolji student prava u istoriji beogradskog Pravnog fakulteta, ipak se u ovim drakonskim merama, koje predlaže, jasno vidi njegova autoritarna pririoda.

Ko si ti da donosiš ili menjaš zakone? Ko si ti da uvodiš oštrije kaznene mere? Čemu zakonodavni organi u ovoj državi? Čemu pravni znalci? Čemu Ustav? Čemu Skupština? Ne, AV, po ko zna koji put, vodi neke svoje procese u kojima je on i tužilac, i policajac, i sudija, i advokat, a kako vidimo, prema ovom svom poslednjem činu, i zakonodavac.

Ne tako davno doživeli smo da je ovaj „sjajni poznavalac prava“ proglasio poligraf kao nepogrešiv dokaz u oslobađanju krivice jednog osumnjičenog u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Naprosto, prohtelo mu se da dotičnog proglasi nevinim po svaku cenu, te je, poligrafski precizno, oslobodio od svake sumnje čoveka koga kosovska policija traži zbog ubistva, a onda je i slavoljubivo zaključio kako je nepravedno optuženi „prošao poligraf, što se sigurno ne bi moglo reći za potencijalne poligrafske kandidate iz opozicije“…

I tako predsednik AV tumači zakon po svojoj volji, menja ga kako mu odgovara ili kako mu padne na pamet, a sada će, radi jeftinih političkih poena, a da bi malo amortizovao nezadovoljstvo koje se širi svuda po Srbiji, pooštravati kaznene mere.

Još jednom valja postaviti pitanje ovom totalitarnom vlastodršcu koji očigledno misli da je njegova volja zakon za sve: Ko si ti? Otkud tebi pravo, kao predstavniku izvršne vlasti, da se mešaš u posao zakonodavne ili pak sudske vlasti? Ali da… Već čujem odgovor koji stalno ponavlja kao papagaj: Ako vam smeta moja politika onda vam nudim izbore! Kakva klasična zamena teza i izbegavanje odgovornosti!

„Nisam naročito zainteresovan za sve primedbe boraca za ljudska prava i za sve drugo, pošto su nam sva ljudska prava uništili i drogom i ubijanjem i svim drugim čudima… Pa se pokazalo da nismo bili u stanju, zato što možemo da pohapsimo svakoga, i posle tri dana su na slobodi… E, više toga nema“ – rekao je Vučić. Kada bi postojala gramatička kategorija zvana prosto besmislena rečenica, onda bi ovo bio tipičan i plastičan primer kako to izgleda na delu. Ne želim da ulazim u „duboku“ analizu ove izjave, ali ona je živ dokaz koliko je ovaj čovek zaglibio u autoritarizmu, a verujem i da bi psiholozi&psihijatri mogli štošta da kažu na osnovu ovih njegovih reči.

On nije zainteresovan za primedbe boraca za ljudska prava… Pa kao da je nekada bio!? Sve što su borkinje&borci za ljudska prava mogli da čuju ili dožive od AV-a su: poniženje, uvrede, prozivke, pretnje itd. I to traje, da se ne lažemo, otkad ovaj čovek postoji na političkoj sceni. I kome se obraća AV kada izjavljuje da su „nam sva ljudska prava uništili i drogom i ubijanjem…“? Da li misli na borce za ljudska prava? Verovatno ste zapazili taj Vučićev manir da on često proziva „nekog“, a da se ne izjasni na koga je to konkretno mislio. Možda je mislio na velikog narko dilera i „onoga kome niko ne sme ni ime da spomene“, najgoreg public enemy-a u istoriji, legendarnog Kosmajca kojeg je lično Vučić optužio, uhapsio i sproveo na suđenje. I šta se desilo? Pa na kraju je Kosmajac optužen za bespravno posedovnje nekog lokala ili tako nešto, a od optužbi da je najveći narkodiler u istoriji Srbije je oslobođen jer nema validnih dokaza za to ili su pak isparili negde u međuvremenu. A poligraf? Pa nije ta sprava za svakoga, a nije ni za svaku priliku, očigledno…

Srbija očigledno ulazi u period drakonskih zakona koje je, po svemu sudeći, smislio AV sa svojim „savetnicima“ a koje će sprovoditi, opet, AV sa svojim „operativcima“. Možda će i da ukine sudove i skloni tog neprijatnog, dosadnog i presporog posrednika i uvede neposredno-predsedničke procese gde će sam donositi sudske odluke i kažnjavati najteže prestupnike prema sopstvenom nahođenju. Možda će i da ukine Skupštinu, tu nepotrebnu brbljaonicu koja samo koči predsednikovu potrebu za bržom i efikasnijom pravdom. Možda će, na kraju, da nas ukine kao slobodne građane i proglasi nas podancima koji će morati, bez pitanja, da izvršavaju njegova neposredna naređenja.

To će biti krajnja posledica ovih drakonskih mera koje sada uvodi Vučić. I to će biti kraj i ovako slabog i krhkog građanskog društva koje jedva opstaje na ovom surovom i za demokratiju suvom tlu. I zato moramo na ulice u borbu za naša građanska prava, u borbu protiv drakonskih mera. Moramo dokazati da smo slobodni građani a ne podanici.

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!