„Prekomponovanje“ i „prepakivanje“ lokalnih vlasti nastavlja se nesmanjenom žestinom. Iako je bilo indicija da su vlasti u pojedinim opštinama i gradovima promenjene na prilično „mutan“ način, nijedan od tih slučajeva nije istražen.

„Azra… Mislim, znaš o čemu se radi, znači o prepakivanju vlasti (…) Mi tebi nudimo mesto direktora Doma omladine (…) Ti moraš da misliš na svoju budućnost (…) E, sad, da li je tu neko spreman da rizikuje svoju egzistenciju i budućnost, to ti najbolje proceni (…) Ovde nema pretnje, nema ničega (…) Ne bi ni pričali sa tobom da nisi čestita. Znači, sigurno ne bi pričali sa tobom, nego bi radili nešto drugo…“

Ovako je glasio razgovor koji je jedan predstavnik Srpske napredne stranke u Kikindi vodio sa jedinom odbornicom Socijaldemokratske partije Srbije u lokalnoj skupštini opštine, dvadesettrogodišnjom Azrom Valentić, u pokušaju da je pridobije za rušenje vlasti. Ta odbornica je, inače, primila i veoma ozbiljne pretnje putem SMS-a. I pretnje i pokušaj korupcije prijavila je policiji.

Sistem podložan korupciji

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za Dojče vele da ovaj primer svedoči da se brojne promene lokalnih vlasti u opšinama i gradovima u Srbiji vrše upravo kroz pretnje, ucene i korupciju.

„Izuzetno je neobično da se na ovaj način prekraja volja građana. Sve to govori u prilog tome da je ceo taj sistem podložan korupciji. S druge strane, građani se nekako stavljaju u stranu, kao i njihova volja“, kaže Antonijević.

Nakon pretnji koje je primila, Azra Valentić nije dobila podršku svoje partije, već je umesto toga kritikovana, a opštinski odbor stranke, koji je predvodila, rasformiran je.

„Nažalost, ovde se nije pokazala jedna bazična solidarnost sa osobama koje su bili pod očiglednim pretnjama. Ne vidim zbog čega se u politici konačno etičnost ne pojavi kao vrednost, već vidimo da taj politički oportunizam nadvladava na republičkom, a bogami i na lokalnom nivou“, kaže Milan Antonijević.

Do sada je u više navrata bilo kritika na račun činjenice da se lokalni izbori ne održavaju odvojeno od pokrajinskih, republičkih i predsedničkih, a trebalo bi, kako bi se istakao njihov nesporni značaj. Zatim, bilo je kritika na račun činjenice da građani na lokalu ne biraju direktno odbornike nego sa partijskih lista, čiji su nosioci uglavnom partijski lideri. Samim tim, kažu stručnjaci, postavlja se i pitanje odgovornosti odbornika, jer birači praktično i ne znaju koga su izabrali, pošto glasaju za stranke… A onda odbornici raspolažu mandatima, tako što – neki od njih – pod „čudnim okolnostima“, prelaze u suprotne tabore.

Građane niko ništa ne pita

Jovan Dejanović, po opštem mišljenju najbolji gradonačelnik Novog Sada u istoriji (od 1974. do 1982. godine), za Dojče vele kaže. „Pre svega, u svim tim događanjima ima puno ružnih i neprincipijelnih stvari, u kojima najmanje učestvuju građani“, kaže on.

Dejanović dodaje da lokalne vlasti moraju komunicirati sa građanima na najširoj mogućoj osnovi. „I da se građani obaveste da li smo to što smo dogovarali s njima ispoštovali, odnosno da li je to sprovedeno i da li je to izraz volje i potreba građana“, navodi naš sagovornik.

Često se može čuti da danas u Srbiji ima više članova različitih partija, nego što je ukupno bilo članova Saveza komunista. Jovan Dejanović kaže da ne može da veruje da su lokalne vlasti danas toliko izložene uticaju partijskog diktata i tvrdi da ni u vreme jednopartijske države to nije bio slučaj. „Politika u gradu mora da bude oslobođena partijskih i političkih uticaja. Ja sam skoro pola veka pripadao Savezu komunista. Osam godina sam bio gradonačelnik Novog Sada, a ni jedan primer, ni pola primera nema da je Gradski komitet Saveza komunista da je od mene ili od Skupštine grada tražio nešto da se uradi…“, kaže Dejanović.

Sve u svemu, „prekomponovanje“ i „prepakivanje“ lokalnih vlasti nastavlja se nesmanjenom žestinom. Iako je i pre ovog slučaja u Kikindi bilo indicija da su vlasti u pojedinim opštinama i gradovima promenjene na prilično „mutan“ način, nijedan od tih slučajeva nije istražen. Videćemo da li će tako biti i sa slučajem u Kikindi.

(Deutsche Welle)