Korišćenje društvenih mreža danas je neizostavni deo marketinga kako pojedinaca, tako i kompanija. Ali, i pozorišna publika sve više se informiše o repertoarima upravo na ovaj način. Postavlja se pitanje koliko pozorište ide u korak s vremenom i da li mora imati i ovaj način oglašavanja kako bi opstalo.

Do pre samo nekoliko godina repertoari su bili izloženi samo kao plakati ili bilbordi po gradu, što je uslovljavalo publiku da uglavnom unapred planira svoju posetu pozorištu. Danas se jednim klikom može rezervisati mesto u gledalištu ili kupiti karta mesecima unapred, i to od kuće. Sve više pozorišta otvara svoje profile na društvenim mrežama kako bi prodaja karata bila uspešnija.

„Važno je da jednu predstavu na najbolji mogući način predstavimo publici. To ne može samo da se uradi, nažalost, danas je tako, kroz opis predstave ili kroz par fotografija… Najviše prolazi zapravo video materijal ili trejler predstave, i onda to podrazumeva drugačiju vrstu akcije“, kazala nam je Doroteja Vuković iz Pozorišta Promena.

Jelena Nedaković, studenktinja glume i članica ovog studentskog pozorišta, smatra da je važno komunicirati sa publikom preko društvenih mreža kako bi se zainteresovala pre svega mlađa publika.

Polazeći od pretpostavke da se ljudi mahom informišu preko interneta o repertoarima pozorišta i da je danas prava retkost videti ljubitelje ove umetnosti ispred pozorišnih plakata, razgovarali smo sa sugrađanima, i ispostavilo se da većina svoju posetu teatru planira upravo na ovaj način – preko društvenih mreža.

Takođe, sve više poznatih velikih pozorišta koristi naloge na društvenim mrežama, bez obzira na popularnost ili činjenicu da postoje dugi niz godina. Prepoznali su da je ovaj način komunikacije sa publikom umnogome značajan za prodaju karata, akcije, i zbližavanje sa publikom.

Pozorište mladih koristi Instagram, Fejsbuk, Tviter i Jutjub. Organizatorka promotivnih aktivnosti ovog pozorišta, Radmila Simeunović, ocenila je da je važno publiku zainteresovati sa više strana, konkretno vizuelno zanimljivim sadržajem, a naročito na Instagramu.

„Statistike su pokazale, što se tiče Pozorišta mladih, da je potrebno koristiti sve mreže kako bi prodaja bila dobra. Na Fejsbuku su stariji korisnici, recimo od 30 pa do 60 godina starosti, dok je na Instagramu publika koja je mlađa, od recimo 15 godina pa do 40 godina“, navela je Simeunović.

Ipak, naša sagovornica dodaje da i dalje postoji publika koja se o repertoaru i prodaji karata ne informiše ni na sajtu ni na društvenim mrežama, već dolazi isključivo na blagajnu pozorišta.

Digitalizovali smo se u svakom aspektu, pa tako ni pozorište nije ostalo izuzetak. Plakati ispred zgrade pozorišta danas nisu primaran izvor informisanja. Društvene mreže postale su prostor gde se publika primarno informiše o repertoaru i pogodnostima pozorišta.

Teodora Todorović (Autonomija)

(Studentski rad iz predmeta Radijsko novinarstvo, u okviru prakse koju Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu – Odsek za medijske studije)