Sa približavanjem izbora u Nemačkoj, kamp desnog centra EU, koji je bio dominantna snaga u evropskoj politici 20 godina, sprema se za mogući snažan udarac. Naime, nemačka partija desnog centra CDU suočena je sa najgorim izbornim rezultatom u svojoj istoriji, iako bi još mogla da pobedi na izborima i da Armin Lašet postane novi kancelar.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja agencije Europe Elects, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) na izborima 26. septembra dobiće 25% glasova, CDU-CSU 21% a Zeleni 17%.

Unutar Evropske narodne partije (EPP), čija je CDU članica, vlada konfuzija. Neki evroposlanici smatraju da još nije sve gotovo a drugi pobedu SPD vide kao gotovu stvar i razmišljaju o onome što sledi.

Izazovi pred najvećom političkom snagom EU su brojni ali je najveći „kako povratiti poverenje birača“, rekao je za EURACTIV izvor u EPP.

Ako socijaldemokrate prevladaju u Nemačkoj, desni centar EU će izgubiti dominaciju u EU Savetu. EPP će, kako se navodi, imati samo sedam šefova država u bloku (Grčka, Kipar, Austrija, Litvanija, Letonija, Slovenija, Hrvatska) a nijedna od tih zemalja nije velika ili osnivač EU.

Neke od tih zemalja su kritikovale rad Angele Merkel, posebno Grčka i Kipar oko EU stava prema Turskoj, dok drugi, poput slovenačkog premijera Janeza Janše, već „koketiraju“ sa Orbanovim pokretom krajnje desnice koji se nazire desno od EPP.

Ko će voditi EPP?

Pre desetak dana Manfred Veber najavio je kandidaturu za predsednika EPP nakon što se sa funkcije povukao Donald Tusk. U julu je Tusk objavio da se vraća na poljsku političku scenu kao lider Građanske platforme.

Veberova kandidatura značila bi da će bavarski političar, ako bude izabran, voditi dve „kancelarije“, odnosno da će biti i predsednik EPP i predsednik grupe EPP u Evropskom parlamentu. Takav slučaj se nije desio od kako je Vilfrid Martens bio predsednik EPP (1990-2013.) i predsednik grupe (1994-1999.).

Izvor u EPP rekao je za EURACTIV da je Veberova najava da će se kandidovati da vodi i parlamentarnu grupu EPP i partiju EPP „iznenadila“. Isti izvor je rekao da, iako se u javnosti ne vidi da se neko tome protivi, po kuloarima mnogi izražavaju svoje neslaganje.

Drugi izvor blizak tom pitanju rekao je da Tusk „nije oduševljen“ Veberovom najavom.

Kako se navodi, izbori će biti održani krajem aprila 2022. u Briselu ili Beču. Pored Vebera, kao kandidat za sledećeg lidera EPP pominje se i Ester de Lange, potpredsednica EPP iz holandske CDA.

Ko će voditi Evropski parlament?

U međuvremenu glasovi koju se čuju u Parlamentu ukazuju da bi sadašnji predsednik David Sasoli možda mogao ponovo da se kandiduje u januaru.

Izvori u EPP kažu da postoji „pisani dogovor“ tri najveće grupe u EP da bi sledeći predsednik Parlamenta „trebalo da bude iz najveće grupe“. Potpisali su ga i Veber i Sasoli i ako Sasoli odluči da se ponovo kandiduje „to će biti kršenje dogovora“.

EPP se sprema da predloži kandidata za predsednika Parlamenta. EURACTIV je čuo iz više izvora da je vodeći kandidat za to mesto prva potpredsednica Parlamenta Roberta Metsola (Malta).

Međutim, još nije doneta odluka i pominju se i neka druga imena, posebno Ester de Lange i Španac Esteban Gonsales.

U svakom slučaju, rekao je izvor, EPP bi trebalo da izbegava unutrašnju konkurenciju jer bi to moglo da izazove rascep u vreme „kada gubimo Nemačku u Savetu EU“.

Briselski portal je kontaktirao i Sasolijev tim za komentar ali nije dobio odgovor.

(EURACTIV.com, foto: EPP-EP)