Iako vakcinacija nije obavezna, očekuje se da će u slučaju putovanja biti neophodno da se pri prelasku granice pokaže jedinstveni sertifikat ili kovid pasoš, koji će u sebi sadržati dokaz o vakciniciji. Sagovornici podkasta “Reaguj!” slažu se da je uvođenje ovog sistema potencijalni izlaz iz krizne situacije u kojoj živimo već više od godinu dana.

Dodatan prostor u pretrpanom koferu pri putovanju moraće biti napravljen za još jedan papir – potvrdu o vakcinaciji ili negativnom PCR testu. Ovakvi podaci do skora nalazili su se isključivo u našim zdravstvenim kartonima, a njima su mogli da pristupe samo stručna lica. Osim medicinskog osoblja, delu našeg zdravstvenog kartona uspostavljanjem sistema kovid pasoša mogu da pristupe i carinici, policajci, pa i obezbeđenje.

Zlatan Petrović iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti objašnjava da je uspostavljanje ovakog sistema opravdano, jer postoji viši cilj.

“Sa jedne strane imate privatnost, ali sa druge strane postoje i druge vrednosti, jer privatnost nije apsolutno pravo. Postoje i drugi interesi poput, na primer, krivičnog postupka ili nacionalne bezbednosti, ili u konktretnom slučaju širenje zaraze. U tom smislu naše pravo na privatnost može biti ograničeno, ukoliko sa druge strane postoji druga vrednost koju treba sačuvati, a to su upravo životi. Širenje smrtonosnog virusa je važnije zaustaviti, nego ugroziti nečiju privatnost. Ali, to zaustavljanje mora da bude po zakonu. Praktično, naše pravo na zaštitu podataka nije neograničeno, jer uvek sa druge strane imate i druge vrednosti”, objašnjava Petrović.

Sa njim se slaže i osnivač udruženja eSigurnost i whitehat haker Jovan Šikanja koji objašnjava da privatnost nikada nije apsolutna, kao i da do krađe podataka uvek može doći i u digitalnom ali i u fizičkom svetu. On dodaje i da je najveći problem sistema kovid pasoša brzina u kojoj je stvoren, jer baš to može dovesti do curenja podataka.

“Uvek postoji mogućnost za zloupotrebu. Da li će zloupotreba doći od strane ljudskog faktora ili će doći zbog toga što sami sistemi i servisi koji su napravljeni za generisanje i unos podataka nisu dovoljno bezbedni – to je pitanje. U principu, jako je bitno da taj sistem, ukoliko će da postoji, a vidimo definitivno da će da postoji, bude po najvećim mogućim standardima. Tu je i druga stvar i drugi problem koji nikako ne ide u prilog informacionoj bezbednosti – sada takvi sistemi treba da se razviju jako brzo, a u brzini se neke stvari mogu prevideti, a ukoliko se previdi nešto što je potencijalno ozbiljan security issue ili vulnerability na tom servisu, onda to može sve jako da nas košta”, objašnjava Šikanja.

Pitanje ugrožavanja prava na privatnost postavilo se i pre nego što je vakcina bila na pomolu. Da li je telesna temperatura privatna stvar? Može biti, a i ne mora. Sve zavisi od onoga ko nam temperaturu meri, odnosno na koj način se ta informacija koristi, navodi Zlatan Petrović iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

“Na samom početku pandemije Evropski bord za zaštitu podataka je postavio pitanje sme li se meriti temperatura. Oni su na nivou čitave Evrope odlučili da se time privatnost ne ugrožava, jer ne dolazi do posebne obrade podataka o ličnosti. Ako vaš poslodavac meri temperaturu iz dana u dan, pa to beleži, pa te podatke onda obrađuje, onda bismo imali problem. Ovo ako ne možeš da uđeš ako imaš temperaturu – time se ne ugrožava posebno privatnost”, objašnjava Petrović.

On dodaje da uvođenju sistema kovid pasoša mora da prethodi normativno uređivanje od strane države.

“Velika se rasprava vodi na nivou Evropske unije i širom sveta o uvođenju digtalnih potvrda kojim biste potrvrdili da niste nosilac virusa, a sve to u kontekstu sprečavanja zaraze. Upravo podatak o tome da li ste vakcinisani je podatak da li vam je pružena određena zdravstvena usluga. Što se naše zemlje tiče, mi još uvek nemamo uveden taj sistem kovid pasoša. Uvođenje takvih digitalnih potvrda bi podrazumevalo normativno uređivanje od strane države. To znači da država propiše ko izdaje te potvrde, u koje svrhe se koriste, koji podaci se evidentiraju, kome se pružaju na uvid i tako dalje”, objašnjava Petrović.

Jovan Šikanja smatra da je ono što dobijemo zauzvrat značajnije od potencijalnog narušavanja privatnosti i naglašava da je zbog trenutnog ekonomskog stanja ovakav sistem neophodan, te i da predstavlja potencijalni izlaz iz situacije u kojoj živimo već više od godinu dana.

“Sa jedne strane, ekonomija je ugrožena zaustavljanjem kretanja. Godinu dana niko nije nigde išao, niko nije nigde putovao. Sa druge strane, i ljudi su već na ivici živaca. Ovako nešto potencijalno može da dovede do toga da može određeni broj da se kreće na određeni način, a da u suštini to ne rezultira nečijom smrću. To je cela poenta”, objašnjava Šikanja.

Igra moći dovešće do diskriminacije

Ko će odobriti koju vakcinu, koja država će nabaviti kog proizvođača, da li Srbija sedi na dve, čak i tri stolice kada su u pitanju vakcine i zbog čega, ali i kako to da se Srbija odjedanput nametnula kao lider u regionu što se tiče vakcina? Da li je vakcinacija igra moći i politike? Novinar i politikolog Boris Varga objašnjava da je pandemija stvorila uslove u kojima vakcinu žele mnogi, te da je to postalo globalno pitanje prestiža, a samim tim i geopolitička tema. Takva igra moći, smatra Varga, dovešće do diskriminacije.

“Posle epidemije mi ćemo imati jedan niz raznih diskriminacija, raznih prepreka slobode kretanja, a svakako imaćemo i onih koji su bolje i koji su lošije prošli sa tom vakcinom. To je jedna nepoznanica šta nas sve očekuje kada je u pitanju sloboda i kretanja, ali i tog zdravstvenog stanja. Što se tiče finansija – sigurno da nas očekuju finansijske i ekonomske krize. Treba se spremiti da će biti dugogodišnjih posledica kovida i zatvaranja (lockdown-ova)”, smatra Varga i dodaje da će ova pandemija, ali i sama vakcinacija, dovesti do propitivanja kvaliteta sistema – koliko su zapravo efikasni.

Postavlja se i pitanje koliko je efikasan režim demokratije gde se procedure ponekad razvlače, dok u autoritarnim sistemima, kao što su Rusija i Kina, sve ide mnogo brže. Varga to objašnjava na primeru iz Kine koja je bila mnogo efikasnija kada je u pitanju suzbijanje epidemije i vakcinisanje, ali i pružanje pomoći drugim državama, dok se Evropska unija sa svojim članicama nije snalazila dobro, ni u početku epidemije, ni vakcinacije.

“Vidimo da Evropska unija ima krizu i sa vakcinama – nemaju dovoljno. Vakcina kao što je ruska – Sputnjik, trenutno je predmet ispitivanja – medicinskog, stručnog, ali i političkog. Cela jugoistočna Evropa – od Slovačke, Poljske, preko Mađarske, Austrije, Italije, pa do San Marina, se pokazala kao nelojalna, te su neki već i vakcinisali građane. Uradili su to na svoju ruku smatrajući da Evropska unija nije dovoljno brza i efikasna u svemu tome”, objašnjava Varga.

Kako se čini, u slučaju vakcina mogu se izdvojiti tri fronta: prvi – Fajzer, Moderna i Astra Zeneka, drugi – Sputnjik i Rusija, i treći front – Sinofarm, koji dolazi od jakog igrača na geopolitičkoj sceni – Kine. Varga ovu situaciju upoređuje sa stanjem nakon Drugog svetskog rata – kako ste se i kod koga vakcinisali je isto kao i sa kojim saveznicima ste ratovali.

Ko sme, a ko ne sme da se vakciniše?

Kako navode epidemiolozi, potrebno je vakcinisati 80 odsto stanovništva kako bi se stekao kolektivni imunitet. Ipak, iako je u našoj zemlji pokrenuta masovna vakcinacija još januara ove godine, docentkinja na Katedri za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević navodi da se dešavalo da ljude vraćaju sa vakcinacije zbog alergija. Ona ističe da su jedini razlozi koji se tiču alergija i koji bi bili apsolutna kontraindikacija za vakcinaciju preosetljivost na sastojke vakcine koja treba da se da ili preosetljivost na prethodnu datu dozu vakcine.

Ona ističe i da je učestalost alergija u populaciji 25 odsto, što bi značilo da 25 odsto stanovništa ne može da se vakciniše. Takvim rezonom nikada se ne bi postigao kolektivni imunitet.

“Imala sam priliku da čujem pritužbe ljudi koji žele da se vakcinišu, a imaju pridružene alergije. Često se paušalno donosi ta odluka. U pitanju je neinformisanost ljudi koji trijažiraju osobe za vakcinaciju. Skrenula bih pažnju na smernice koje daju alergolozi i imunolozi – možete ih naći na sajtu Alergologa i kliničkih imunologa gde je vrlo eksplicitno napisano da preosetljivost na nutritivne alergene, polen i slično, nije kontraindikacija za dobijanje vakcine”, naglašava Milošević i dodaje da osim ako su u pitanju hronične bolesti ili bolesti kojima bi bio ugrožen imuni sistem vakcinacijom, kao što su onkološki pacijenti, ne treba vraćati ljude sa punktova za vakcinaciju.

Milošević ističe da se efikasnost svih vakcina koje su odobrene u Srbiji zna – od 70 do 95 odsto. Međutim, bitna je i efektivnost – kakva je njihova delotvornost u realnom životu. Dok se efikasnost utvrđuje u fazi ispitivanja, efektivnost predstavlja delotvornost vakcine kada je ona data osobi. Za sada, samo za Fajzer vakcinu postoji potvrda njene efektivnosti, jer se to može videti samo na primeru Izraela gde je veliki broj građana vakcinisano baš ovom vakcinom.

“U Izraelu je potvrđena ta efikasnost. Efektivnost vakcine je bila vrlo bliska tih 95 odsto. Znači u realnom životu ona je efikasna 94 odsto kada se kao ishod gleda simptomatska kovid infekcija. To znači da nisu pravili skirning da li je neko ipak imao prisustvo virusa bez ikakvih znakova infekcije, te u tom smislu mi ne znamo da li apsolutno štiti od toga da neko bude i prenosilac virusa. Pretpostavlja se da ne i da to sad može individualno da varira od čoveka do čoveka”, objašnjava Milošević.

Prognoza za leto – delimično maglovita

Iako su pojedini skeptični ili se protive tome – zdravstveni papir na graničnom prelazu nije novina. Žuta knjižica, odnosno međunarodno uverenje o vakcinisanju, uz običan pasoš, neophodno je imati prilikom ulaska u Saudijsku Arabiju i druge zemlje gde vlada opravdan strah od zaraza od ujeda insekata, kao što su malarija ili žuta groznica.

Jedina zemlja u kojoj je sistem kovid pasoša krenuo sa radom jeste Izrael. Uvođenje ovih sertifikata ili pasoša planira se i u drugim zemljama, poput Danske, Estonije, dok Velika Britanija ide i korak dalje – premijer Boris Džonson najavio je da će ljudi najverovatnije morati da imaju potvrdu o vakcinaciji da bi mogli da uđu u pab.

Kako je pandemija prošlu letnju sezonu odložila, države čija se ekonomija najviše fokusirana na turizam pronalaze načine da ovu sezonu spase. Karakterističan primer predstavlja Malta koja najavljuje da će ponuditi stranim posetiocima i do 200 evra ako ostanu najmanje tri dana kod njih. Ako odemo do prvih komšija, ovogodišnji slogan susedne Hrvatske glasi “Safe Stay in Croatia”, odnosno “Hrvatska, vaša sigurna destinacija”, s ciljem da ožive turističku sezonu 2021, a da turisti uz to budu što sigurniji.

Profesorica na Odjelu za turizam i komunikacijske znanosti Sveučilišta u Zadru Gabrijela Vidić objašnjava da Evropska unija planira da uvede digitalne zelene putovnice koje bi omogućile putovanja unutar 27 zemalja članica. Iako neke zemlje već sada prihvataju brze testove, putovnice bi dodatno olakšale putovanja ljudi.

“Ono što bi olakšale kovid putovnice je da bi ubrzale protok ljudi, znači ne bi morali čekati više, premda Evropska unija nema nekakvih formalnih granica, ali opet postoje nekakve granice. Općenito bi doprinijelo sigurnosti i ljudi koji putuju, a i sigurnosti destinacija. Jer kad razmišljate o tome da je naravno nekakva sigurnost kad vidite da je neko cijepljen, i on kad dođe u smeštajni objekt, on više nije opasnost ni za druge ljude, a nije opasnost ni za zaposlenike koji rade u tom hotelu ili ugostiteljskom objektu, ili na nekakvom ulazu u kino, u muzej i tako dalje”.

Vidić dodaje da postoji određeni broj ljudi koji se ne želi vakcinisati.

“Portal booking.com je proveo nedavno istraživanje na poprilično velikom uzorku, od oko 1000 stanovnika Republike Hrvatske, gde je to istraživanje zapravo pokazalo da preko 50 odsto ljudi ne planira putovanje dok se ne cijepi. Što znači, i ovde je postalo jako očito da se ljudi boje, odnosno da im je faktor sigurnosti izrazito bitan prilikom putovanja”, objašnjava Vidić i dodaje da se, iako se od sezone 2021 očekuje mnogo više nego od prošle, uslužne delatnosti i turizam suočavaju sa mnogo neizvesnosti – najviše zbog usporene vakcinacije na nivou Evropske unije.

“Vidimo da je velika većina naših emitivnih tržišta u novim lockdown-ovima i mi sami se suočavamo sa rastom broja zaraženih ponovno. Veliki broj naših emitivnih tržišta, a tako i zapravo kod nas, stanovnika nije cijepljeno, zbog naravno ograničenja koja su se događala sa cjepivima unutar Evropske unije. Tako da je vrlo, vrlo neizvjesno”, ističe Vidić.

Ona sumira potrebu ljudi za putovanjem – da se izmestimo fizički i psihički iz našeg svakodnevnice i objašnjava da putujemo zato što želimo da upoznajemo druge kulture, da saznamo kako se ljudi tamo ponašaju, da upoznamo njihovu materijalnu i nematerijalnu baštinu i to nas obogaćuje – to je smisao putovanja.

“Ljudi će svakako htjeti putovati. Mi smo bili svi preko godinu dana zatvoreni u svojim kućama. Nismo mogli vidjeti ni svoje prijatelje, ni svoju rodbinu, niti smo mogli zapravo istraživati druge kulture. Znači ništa nismo mogli raditi. Porast u putovanjima u odnosu na prošlu godinu će biti značajno veliki, pogotovo jer je sad određeni deo populacije već procijepljen”, smatra Vidić.

Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)