U Nemačkoj, prema procenama Službe za zaštitu Ustava, ima oko 9.500 desnih ekstremista, spremnih na nasilje, prenose danas nemački mediji.

U jednom izveštaju Službe za zaštitu ustava iz prošle godine se kaže da broj neonacista u Nemačkoj, ukupno gledano, opada, ali da, međutim, raste broj onih, koji su spremni na nasilje. Naročito je visok potencijal nasilja neonacističke scene i takozvanih autonomnih nacionalista, kaže se u ovom izveštaju.

„Nemački Savezni ustavni sud u Karlsrueu mora promeniti svoje mišljenje“, zahtevao je danas bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, tražeći ponovno pokretanje postupka zabrane ekstremnodesne Nacionaldemokratske partije (NPD), koji je već jednom propao pred tim sudom u Karlsrueu. Na ovaj Hermanov zahtev eksperti za unutrašnja pitanja iz dve velike partije – vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Angele Merkel i opozicione Socijaldemokratske (SPD) su se izjasnili skeptično.

I dok je iz CDU bilo reči o tome da bi država, u slučaju neuspeha, mogla da ostavi utisak bespomoćnosti, iz SPD je rečeno da sama zabrana NPD ne bi bila od velike pomoći i da se prvo moraju razjasniti ubistva desetoro ljudi, koje je prema pisanju štampe, ta neonacistička grupa ubila u poslednjoj deceniji.

Za ponovni postupak zabrane NPD, partije osnovane početkom 60-ih godina, koja u svojim redovima okuplja ekstremne desničare, naciste i neonaciste, izjasnio se i šef sindikata nemačke policije Bernar Vithaut, ocenjujući da bi to pomoglo bezbednosnim snagama zemlje i bilo težak udarac za ukupnu ekstremnodesnu scenu.

Šef opozicione nemačke partije „Zeleni“ Džem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne strranke, upozorio je, međutim, na prevelika očekivanja od zabrane NPD.

„Mi moramo o tome govoriti da su NPD i desni radikali u nekim delovima Nemačke, pre svega na istoku zemmlje, društveno postali vodeći“, upozorio je Ezdemir, a kada je reč o NPD, njeni poslanici već sede u dva istočnonemačka pokrajinska parlamenta u Saksoniji i Meklenburg-Prednjoj Pomeraniji.

Savezni nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je rekao da državno tužilaštvo istražuje slučaj pod optužbom formiranja terorističke organizacije i da će se „ubrzo razjasniti da li iza te grupe stoji jedna mreža“.

U okviru istrage, sinoć kasno je podignuta optužnica protiv Beate Z. (36), optužene za učešće u NSU, poznate kao „potpaljivača požara iz Cvikaua“, za koju se veruje da je ovog meseca spalila svoju kuću u tom gradu, kako bi unistila dokazni materijal i da je jedna od „trojke iz Jene“, odgovorne za ubistva stranaca i policajke. NSU je, prema dosadašnjim saznanjima policije, odgovorna za seriju ubistava Turaka u Nemačkoj (njih osam) i jednog Grka u periodu od 2000. do 2006. godine, kao i ubistva 2007. godine jedne policajke. To je partija osnovana pre pedesetak godina, koju već drugu deceniju vodi bivši vojnik Bundesfera, diplomirani politikolikog Udo Fojg, sin jedinac iz porodice koja se vreme Drugog svetskog rata nije krila svoju ljubav prema fašitima.

Pred Saveznim ustavnim sudom pre 10 godina propao je postupak zabrane NPD iz formalnih razloga, odnosno, sud je tužbu tadašnje vlade proglasio nevažećom, zbog velikog broja informanata državnih organa u vodećim strukturama NPD, tako da se više nije sa sigurnošću moglo tvrditi da protivustavne tendencije NPD-a barem delimično ne dolaze od nekog od „državnih ljudi“ unutar stranke.

Pojedini, među kojima je i Fridrih, smatraju da bi pre ponovnog pokretanja postupka za zabranu NPD specijalci koji rade za Službu za zaštitu ustava, morali da budu povučeni sa „terena“, što bi bilo riskantno, jer tada država ne bi imala „pristup“ NPD. Oni su mišljenja da zabrana ne bi rešila problem, jer bi tada simpatizeri i članovi stranke bili aktivni na drugim stranama, a još jedan eventualni pravni neuspeh samo bi ojačao desničare, zbog čega se oni zalažu pre za političku pobedu nad NPD, nego za jurističku.

Drugi, opet, misle da je partija dala dovoljno „štofa“ da se i bez tih informacija može utvrditi da deluje protivustavno.

(agencije)