U subotu sam na stranicama Danasa napisao da Srbija ima četiri jahačice apokalipse: Nekompetentnost, korupciju, hipokriziju i paranoju. Uveče, istog dana, sam gostovao u drugom Dnevniku RTS (javnog servisa), zamoljen da analiziram Skupštinu Srpske napredne stranke koja je održana u Sava centru istog dana.

Na moje gostovanje ekspresno je reagovala SNS saopštenjem. Citiram ga u celosti: „Srpska napredna stranka smatra da su optužbe RTS-a i njihovog analitičara Zorana Panovića da je predsednik Srpske napredne stranke i predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, režirao predstavu i politički napad na ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Denisa Kifa, skandalozne. Srpska napredna stranka ukazuje javnosti na činjenicu da Aleksandar Vučić nikada nije, niti će ikada kontrolisati govore svojih prijatelja, saradnika i gostiju, a režije i predstave uvek ćemo ostaviti RTS i raznim Panovićima“.

Gospodo naprednjaci, jako ste tendenciozni i manipulativni. Zaista se, možda i naivno, duboko nadam da ton i stil saopštenja nisu Vučićevi već da je neko preterao u revnosnom izvršenju naređenja predsednika stranke. Vaše saopštenje je, a ne ono što sam ja rekao na RTS, skandalozno. I od četiri jahačice srpske apokalipse pokazuje paranoju najviše. Hipokriziju odmah posle. O druge dve jahačice ne bih ovim povodom.

Vi u mojim rečima paranoično tražite insinuacije. I na kraju ispade da sam ja rekao da je „Vučić režirao predstavu i politički napad na ambasadora Velike Britanije“. To znači da sam ja rekao i mislio da su se Vučić i Kusturica unapred dogovorili, i da je obraćanje Kusturice deo nekakve režije. Maltene kao što vi, u vašim konstrukcijama, mislite da smo se RTS i ja dogovorili. I stvarno, ja nisam čuo da vas je RTS negde optužio u tom famoznom Dnevniku. Bilo bi pretenciozno reći da je samo dovođenje mene u studio indikativno.

Voditelj Dnevnika me je na kraju gostovanja pitao da prokomentarišem izlazak britanskog ambasadora iz sale nakon što je tu zemlju kritikovao Kusturica.

Ja sam odgovorio da je sve to jedna velika predstava (misleći na celu Skupštinu), kao što sam i rekao da je Vučić verovatno znao šta Kusturica misli i šta će reći čim ga je zvao na Skupštinu. Stavovi gospodina Kusturice su opštepoznati i legitimni. Znajući njegov temperament, sumnjam da bi on propustio ovakvu tribinu da nešto kaže u svom stilu. Ne verujem da je Vučić mislio da će Kusturica da pozove na nastavak evropskog puta Srbije i neophodnost što čvršćeg povezivanja Srbije sa evroatlantskim strukturama. Kad sam rekao „predstava“, ne mislim, bukvalni naprednjaci, na predstavu kako se režira u pozorištu. Pa čak i u pozorištu ima improvizacija. Pitajte Kokana. Na vašoj Skupštini ih je bilo malo previše, na momente to je ličilo na protokolarni skandal, ali to nisam rekao na RTS. Neke stvari, kao one o „snopovima“ (znate li koja je to simbolika kao što znamo mi „razni Panovići“?), sam prećutao zbog državnih interesa, a malo i zbog vas.

Valjda znate da ne spadam u najžešće kritičare vašeg režima, da možda prečesto imam i razumevanja za vaše reformske poteze, a i kad vas kritikujem, to radim bez dosovskog ili „žutog“ resantimana. Jer oni o meni ne misle mnogo bolje nego vi. Čak mnogi, paranoični naravno, misle da sam odavno „legao na rudu“. I svi su čak mislili da će me Vučić „nagraditi“ ambasadorskim mestom u Zagrebu?! Paranoja ne priznaje novinarski motiv kao uopšte moguć.

Nisam, gospodo naprednjaci, rekao da su govori gostiju unapred sinhronizovani i isprogramirani, već se iz mojih reči moglo naslutiti da i izbor gostiju nešto podrazumeva. I u slučaju vaše Skupštine i u slučaju Dnevnika RTS. Pretpostavljam da su ljudi sa RTS hteli što objektivniju analizu. I trudio sam se da bude tako u svojim mogućnostima. U nekoliko minuta.

Šta sam još rekao? To ne komentarišete. Pored toga da Vučić ne bi mogao da kaže „ono“, da Kusturica nije rekao „ovo“. Valjda ćemo se sad složiti da je to improvizacija ako je sve predstava. Čak se sad, posle neočekivane doze seljačkog staljinizma koju ste mi isporučili vašim konciznim saopštenjem, pitam da li sam uopšte bio objektivan u Dnevniku.

Čak sa gospodinom Kusturicom, uprkos određenim političkim razlikama, dugi niz godina imam jako korektnu saradnju i sigurno je ne bih pokvario stupidnom pričom o „režiji“.

Dakle, šta sam još rekao u famoznom Dnevniku RTS? Da li sam bio objektivan kad sam rekao da posle Skupštine SNS ostaje na evropskom putu? Da li sam pogrešio kad sam rekao da je ekonomija najbitnija premijeru, da većina vašeg članstva obožava Rusiju i Kinu, da su frenetično pozdravili ambasadore tih zemalja, i da bi Vučić tek doživeo titovske ovacije da je u Sava centru predložio obustavljanje procesa evropskih integracija?

Rekao sam da sam kao i većina ljudi očekivao odgovor hoće li biti vanrednih izbora ili bar referenduma oko Kosova. Rekao sam da bi bilo dobro da Vučić raspiše referendum u SNS, da se vidi za koji je geopolitički put Srbija. Oprostite, ali između vizije premijera i raspoloženja dobrog dela članstva, između premijerove vizije i tehnologije vlasti (gde spada i vaše opskurno i gnusno saopštenje) postoji ne toliko politički koliko ontološki problem koji celu Srbiju drži u stanju konfuzije.

Nisam na RTS citirao ni Ruzvelta, ni Kamerona, već upravo Rusa – Vitalija Čurkina, koji je još tadićevcima rekao da male zemlje ne mogu da jašu dva konja.

Da li sam pogrešio kad sam rekao da su obraćanja Vučića Nikoliću i Nikolića Vučiću bila patetična? Da je neko više zlonameran prema SNS od mene bio u studiju RTS, verovatno bi rekao da su bila licemerna. Nemojte me sad pitati i što?

Znam da nije lako ni premijeru, ali moram, kad je već reč o RTS, da citiram pokojnog Tijanića. On je na nekom brifingu Tadića (tada predsednika države u poodmakloj fazi), sa glavnim urednicima (polako, stanite, nije to bio nikakav štab „žutih“ kao ovi sad vaši, već manje više javan skup) rekao sledeće: „Predsedniče, učinite nešto da izađem manje zbunjen nego što sam ušao.“ Ko je posle Skupštine SNS manje zbunjen?

Ja sigurno nisam. Ovo, inače, pišem pre gostovanja Vučića na Pinku, pa ne znam da li se šta promenilo po pitanju zbunjenosti. I zbog čega se tačno toliko žuri – ka pristojnoj Srbiji, valjda.

Inače, da li vi što se tamo u SNS bavite saopštenjima znate da sam ja imao VIP pozivnicu za vašu Skupštinu. Ne znam za druge „razne Panoviće“. Razumem da je to bio rutinski protokol, bez emocije viška. Nisam došao iz prostog razloga jer ne idem na stranačke skupove. Na državne idem. Ali, nekim mojim prijateljima iz SNS (verujte da ih imam) sam poželeo uspešan rad i čestitao im sedam godina stranke. Koristim priliku da to i sada vama čestitam. Ej, pa pola miliona krompira nije mala stvar. Kamoli članova.

Valjda ćete me zvati na narednu skupštinu. Možda i dođem. Ne garantujem za druge „razne Panoviće“. Možda dotle neke stvari stvarno budu jasnije. Bilo bi stvarno glupo da ne budu.

Zbog svih nas.

(Danas)