„Analiza stanja u jedinicama lokalne samouprave u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta, pokazuje nizak stepen institucionalizacije borbe protiv korupcije“, ističe za Danas Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIROD-ija i dodaje da podaci ukazuju da je usvajanje lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) znatno češće od uspostavljanja tela zaduženih za njihovu primenu i praćenje.

I pre raspisivanja izbora u deset lokalnih samouprava zabeleženo je da je Srpska napredna stranka krenula u potkupljivanje birača na sve moguće načine, a da se kroz funkcionersku kampanju obećavaju raznorazni infrastrukturni projekti, čija je realizacija upitna. Sve iz državnog budžeta.

Time se stiče utisak da u izborima učestvuje samo jedna lista koja se zalaže za državu.

Postavlja se pitanje i ko je kriv što ne postoji jasna distinkcija između partijskog i državnog, ali i ko snosi odgovornost što funkcionerska kampanja i koruptivne akcije prolaze nekažnjeno. Na sve to trebalo bi blagovremeno da reagje Agencija za borbu protiv korupcije, ali i lokalna antikorupcijska tela, koja ili ne postoje, ili postoje samo na papiru.

Prema Gavrilovićevim rečima u većini posmatranih opština koje izlaze na izbore 29. marta postoje lokalni antikorupcijski planovi, ali kao formalan dokument, bez paralelnog formiranja antikorupcijskog tela.

„Ovakav obrazac zabeležen je, između ostalog, u Boru, Aranđelovcu, Knjaževcu i Kuli, gde plan postoji, ali ne i institucionalni mehanizam koji bi obezbedio njegovu primenu, izveštavanje i javnu kontrolu. Samo u pojedinačnim slučajevima, poput Kladova, istovremeno su uspostavljeni i LAP i antikorupcijsko telo, što ukazuje na izuzetak, a ne na ustaljenu praksu“, pojašnjava Gavrilović.

Istovremeno, u delu opština u kojima se održavaju izbori ne postoji nijedan od osnovnih antikorupcijskih mehanizama. U Lučanima, Bajinoj Bašti i Majdanpeku nisu evidentirani ni LAP ni antikorupcijsko telo, što ukazuje na potpuni izostanak sistemskog pristupa upravljanju rizicima od korupcije.

Poseban problem, kako kaže Gavrilović, predstavlja Smederevska Palanka, gde nisu dostupni ni osnovni podaci o postojanju ovih mehanizama, jer lokalna samouprava nije odgovorila na upite, što dodatno ukazuje na nizak nivo transparentnosti i institucionalne odgovornosti.

„Ovakva struktura podataka ukazuje da se borba protiv korupcije u opštinama koje ulaze u izborni proces dominantno zasniva na formalnom ispunjavanju normativnih obaveza, dok su operativni i nadzorni kapaciteti slabo razvijeni. Lokalni antikorupcijski planovi se u praksi često svode na administrativne dokumente, bez jasnih procedura sprovođenja, bez funkcionalnih tela za praćenje i bez redovnog izveštavanja lokalnih skupština., navodi naš sagovrnik.

Ukupno posmatrano, kako dodaje Gavrilović, nalazi potvrđuju postojanje dubokog jaza između normativnog okvira i njegove primene, što u kontekstu lokalnih izbora dodatno naglašava rizik da borba protiv korupcije ostane deklarativna, a ne institucionalno obezbeđena javna politika.

„Sve ovo vodi ka zaključku da veliki broj gradova i opština postali koruptivni feudi kojima se upravlja vanpravnim načinom, tako što na izborima se daje podška, tj aklamacija predsedniku Republike koji je neformalni predsednik opština i gradonačelnik, koji tokom svojih izbornih obraćanja u kampanji za lokalne izbore daje obećanja za šta nema ni ustavne ni zakonske nadležnosti. Lokalne skupštine i njene uprave su postale funkcionlani višak, pa i borba protiv korupcije“, primećuje itvršni direktor BIROD-ija.

On smatra da je zato za ovu „statistiku borbe protiv korupcije“ odgovoran predsednik republike koji je stvarni vladar svih gradova i opština u Srbiji.

Sagovornik Danasa napominje da se Srbija obavezala 2013. Nacionalnom strategijom i 2016. Akcionim planom za Poglavlje 23 da sve lokalne samouprave imaju svoja antikorupcijske planove i antikorupcijska tela sastavljena od građana sa građanskim i profesionalnim integritetom.

Podaci, stari više od godinu dana, jer Agencija vise ne prikuplja podatke do sredine decembra 2024. godine, kažu da je ukupno 117 od 145 opština i gradova u Srbiji (oko 80,7 odsto) usvojilo lokalni antikorupcijski plan, što predstavlja formalno ispunjavanje obaveze.

„Međutim, u praksi se pokazuje da sama usvojenost plana ne znači i da postoji realan mehanizam za njegovu primenu. Samo 42 jedinice lokalne samouprave formirale su telo koje bi pratilo sprovođenje LAP-a, od čega je 29 takvih tela osnovano u skladu sa modelom Agencije, dok su ostala tela uspostavljena sa značajnim odstupanjima, ili nije bilo dovoljno podataka za ocenu“, ističe Gavrilović.

On dodaje da je u periodu izveštavanja (jun–decembar 2024.), svega nekoliko lokalnih samouprava dostavilo značajnije promene. Tako je opština Čoka usvojila LAP koji pokriva svih 17 oblasti predviđenih modelom, dok je opština Babušnica izvestila o formiranju tela za borbu protiv korupcije, ali bez uvažavanja ključnih standarda stručnosti i nezavisnosti predviđenih modelom Agencije.

„Agencija za sprečavanje korupcije u poslednjem izveštaju je istakla često neadekvatno formiranje radnih tela ili izbor članova koji ne ispunjavaju profesionalne kriterijume, što je suprotno preporučenom modelu i metodologiji. Ovi podaci potvrđuju da, iako većina lokalnih samouprava formalno poseduje antikorupcijski plan, pravi izazov ostaje u stvarnoj primeni i nadzoru tih planova, što je ključni uslov za prevenciju i borbu protiv korupcije na lokalnom nivou“, zaključuje Gavrilović u razgovoru za Danas.

(Danas, foto: )