Srbija je postigla još jedan neverovatan uspeh: izmislila je najnoviji TV format, nešto između rijaliti šoua, TV prodaje, filmskog trejlera i dokumentarno-obrazovnog programa. Ovaj svetski proboj učinila je TV Prva desetominutnom emisijom „Dan sa premijerom”, emitovanom u subotu i nedelju, neposredno pre centralnih vesti ove televizije u 18 časova (ekvivalent termina popularnog kviza „Slagalica” na RTS-u).

Za razliku od „Slagalice”, ova pompezno najavljivana „ekskluzivna” emisija ima samo jednog takmičara: prati jedan dan (radni, a kakav bi drugi) u životu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

Ređaju se sastanci, „jedan, dva, tri… dvanaest”, broji novinar. Red snimaka sastanaka, kao inserti iz filma, red izjava glavnog glumca:

„Veber je pravio razliku između ljudi koji žive od politike i onih koji žive za politiku, i normalno je živeti i za i od u savremenom dobu, ali je važno da li živite za”, objasnio je premijer svoju predanost poslu.

Zaista maestralno objašnjenje motivacije, kao ona gospođa u TV prodaji koja objašnjava da je patike koje reklamira kupila jer je „morala da trči oko konja”.

Ako je istina, kako je novinar naglasio, da je ovo beleška o „uobičajenom radnom danu”, postavlja se pitanje da li to Prva, koristeći nacionalnu frekvenciju, želi da nam sugeriše kako premijer baš svakog dana lično rešava baš svaki problem u Srbiji.

Na dan kada su se kamere slučajno zatekle u Vladi Srbije, premijer je rešavao probleme suše, migranata, nabavke helikoptera, „tenzija” između Er Srbije i Aerodroma Beograd, Državne lutrije, šlepera koji ne mogu da pređu administrativnu liniju prema Kosovu, primio dva strana ambasadora, održao još nekoliko sastanaka i sednicu Vlade.

To su samo unapred zakazani sastanci, ne računamo slučajne susrete po hodnicima.

Ministre, zabavi goste dok ne dođe šef

Ipak, u emisiji „Dan sa premijerom” naučili smo neke zanimljive stvari.
Prvo, da jedan dan sa premijerom traje, u stvari, dva dana: u subotu „Dan sa premijerom”, premijera, u nedelju „Dan sa premijerom”, repriza.

Drugo, uverili smo se (a do sada smo samo naslućivali) da su ministri Vlade Srbije nesamostalni i nesposobni da završe bilo koji posao ako tog dana ne vide Aleksandra Vučića.

Tako, u stvari, ministar Sertić rešava privredne probleme, to rešenje Aleksandar Vulin (a uvek smo se pitali koja je tajna njegovog uspeha) primeni kada ne zna šta će sa talasom izbeglica koji prolazi kroz Srbiju.
Ministar, kao što smo videli na primeru ministra Sertića i njegovog sastanka sa predsednicima privrednih komora Srbije i Kosova, dok premijer nije u prostoriji, može samo neobavezno da ćaska sa ostalim prisutnima i da čeka da se premijer vrati.

U nekim slučajevima prisustvo resornog ministra uopšte nije neophodno (a pogotovo kad snima televizija), pa Vučić saobraćajne probleme odnosa između Er Srbije i Aerodroma Beograd najbolje rešava bez ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović.

Iskusniji ministri, poput Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, i ne pokušavaju da smetaju kad Vučić radi njihov posao, pa se Dačić uopšte ne vidi na sastancima sa stranim ambasadorima. Toliko se opustio da kasni i na sednicu Vlade. Ipak, premijer mu to blago zamera, jer, kad će ministri da čuju šta su danas radili ako se ne vide sa Vučićem. A on nema vremena za ministre koji kasne, mnogo njihovog posla mora da obavi.

Pošto je, čak i za novinara TV Prva, bilo nemoguće da ne primeti da premijer, što bi rekao narod, iskače i iz pegle i iz rerne, taj fenomen je u kameru objasnio šef premijerovog kabineta Ivica Kojić:

„Predsednik Vlade je kapiten jednog tima nad kojim on mora da vrši kontrolu svakog pojedinačnog sektora.”

„Kol’ko tebi, kol’ko tebi treba aviona”

Ambiciozniji funkcioneri nižeg ranga, sudeći prema emisiji „Dan sa premijerom”, shvatili su tu veliku političku istinu – da je najvažnije bar jednom dnevno sresti Vučića, pa se trude da ga makar očešu u prolazu, u hodniku, poput gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović.

Vučić tokom ceremonije otvaranja nečega, gotovo šapatom pita direktora Aerodroma: „Koliko para ćeš da nam uplatiš…?”, a ovaj mu odgovora: „Koliko bude trebalo”

To su, izgleda, najplodotvorniji trenuci u životu srpskog političara, kada možeš da iznenadiš Vučića dobrom vešću da će u nekoj fabrici biti zaposleno „i više” radnika nego što je bilo predviđeno. Zaturila se neka radna mesta, nismo ih ni primetili, ali dobro je, našli smo ih. I još da imaš tu priliku da Vučića osloviš sa „šefe”. Jer, samo političke analfabete mogu da pomisle da su gradonačelnici Smedereva šef građani Smedereva koji su je izabrali.

Zato je savetnik premijera Aleksa Jokić pohvalio gradonačelnicu Avramović:

„Žena je u punoj aktivnosti, Smederevo je grad koji se brzo razvija, treba pomoći da ubrzamo sve te procedure sa stranim investitorima.”

Da se najbolji poslovi završavaju u pola glasa osvedočili smo se i prateći premijerovu posetu Aerodromu Beograd. Vučić tokom ceremonije otvaranja nečega, gotovo šapatom pita direktora Aerodroma: „Koliko para ćeš da nam uplatiš…?”, a ovaj mu odgovora: „Koliko bude trebalo.”

Tako se razgovara sa premijerom:

„Koliko je para prošle godine zaradio Aerodrom Beograd?”
„Koliko Vama treba.”

To je ta precizna i transparentna računica. Inače, primetili ste, premijer se direktoru obraća sa „ti”, a direktor premijeru sa „Vi”, normalno.

Redakcija zakulisnog programa

Šta je ovo trebalo Televiziji Prva? Iako smo svašta zanimljivo videli, „Dan sa premijerom” nikako se ne može nazvati informativnim programom u javnom interesu, nije snimljeno ništa što će agencije pohitati da zabeleže i jave svetu. Daleko informativnija emisija bila bi „Dan sa penzionerom”.

Ne sumnjamo da će ova emisija biti i gledanija od rijaliti šoua „Maldivi”, ali nismo primetili blok reklama ni pre, ni u toku, ni neposredno posle ove emisije. Komercijalni razlozi se, dakle, takođe mogu isključiti.

Reč je o čistoj političkoj propagandi, a ona je zabranjena van izborne kampanje. Jeste da se ovih dana priča o raznim predstojećim izborima, ali kampanja zvanično nije počela. Državni organi mogu da se oglašavaju u elektronskim medijima, ali Zakonom o oglašavanju izričito je zabranjeno da se tom prilikom koristi lik ma kojeg političara ili državnog funkcionera.

Ne, ovo nije plaćeno političko oglašavanje i to ga čini još opasnijim.
TV Prva nije prekršila nijedan zakon, jer ovaj ispad može uvek da prikaže kao informativni program, ali on to nije. A nije ni komercijalni. Zato samo možemo da nagađamo ko je tu kome šta, zašto i za koliko.

„Dan sa premijerom” se završava kadrom u kojem premijer, prvi put sam ali sa tašnom u ruci, umornim korakom odlazi niz hodnik Vlade Srbije. „Premijer nakratko odlazi kući, jer ga uveče čeka večera sa stranim diplomatama”, objašnjava novinar.

„Jadan”, sigurno kroz suze kažu gledaoci ispred malih ekrana, spremni da na neviđeno potpišu i račune za diplomatsku večeru i sve ostalo što im premijer predloži.

(Cenzolovka / Foto: Medija centar)