Veliki broj onih koji su, osim u Crnoj Gori, upisani i u birački spisak pojedinih zemalja regiona mogao bi da dovede u pitanje legitimitet izbora u pojedinim opštinama, smatra izvršni direktor CEMI-ja Zlatko Vujović.
Kada su posrijedi predstojeći izbori u Herceg Novom kaže da ga ne bi iznenadilo da tamo bude deset hiljada onih koji su tako upisani.
Vujović smatra da Vlada mora da uradi ono što je i stavila kao svoju platformu, izvrši kontrolu biračkih spiskova.
Vujović je, gostujući u emisiji „Drugačija radio veza“, ponovio da je u biračkom spisku za Nikšić gotovo hiljadu ljudi koji su upisani u birački spisak Srbije.
Smatra da do 9. maja, za kada su zakazini izbori u Herceg Novom, ima sasvim dovoljno vremena da nadležni iskontrolišu spisak. Tehnički uslovi za to, kaže, postoje.
„Ima od čega da se počne, jer ukoliko bi se desilo u nekim opštinama da broj tih lica bude izuzetno velliki onda se dovodi u pitanje i legitimitet tih izbora„, navodi Vujović.
Kada je posrijedi Herceg Novi Vujović kaže da je pretpostavka da veliki boroj ljudi tamo ima dvojno, ili čak trojno državljanstvo.
Smatra da ne bi bilo iznenađujuće da deset hljada ljudi u Herceg Novom bude tako upisano, ima dvojno državljanstvo. Naglašava da je to četrdeset odsto ukupnog broja birača u tom gradu.
Naglašava da će se tako nešto dešavati i u drugim opštinama, pa ukazuje na neophodnost dolaženja do čistog biračkog spiska.
„To je suština, pa ko što ponese“, poručuje Vujović.
Vlada mora da uradi ono što je i postavila kao platformu
Vlada, naglašava Vujović, mora uraditi ono što je i stavila kao svoju platformu.
„A na tome naročito insistira potpredsjednik Dritan Abazović koji je predsjednik Savjeta za kontrolu biračkog spiska. Ukoliko nije bilo vremena za Nikšić, ima dovoljno vremena za Herceg Novi. Za svake naredne izbore treba uraditi kontrolu što većeg broja zemalja. Naša preporuka EU je bila da se upare podaci svih država Zapadnog Balkana, ukoliko može i EU, jer ne može se prihvatiti miješanje u izborne procese stranih država„, kazao je Vujović.
Na pitanje da li očekuje da će birački spisak biti pročišćen do izbora u Herceg Novom Vujović kaže da želi da vjeruje u spremnost, prije svega, potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića, koji je predsjednik Savjeta za kontrolu biračkog spiska, te ministra Sekuloviću koji je na čelu Savjeta za tranparentnost MUP-a da će to da urade.
„Želim da vjerujem da su odlučni u tome. Ukoliko se, međutim, preskoči i Herceg Novi onda će očigledno biti upitan njihov odnos prema tom pitanju“, smatra Vujović.
Borba oko podjele vlasti na nižim nivoima
S obzirom na to koliko su učestali napadi DF-a na premijera Zdravka Krivokapića, pitanje je može li se do kompromisa u Nikšiću: da na čelu grada bude DF-ov Marko Kovačević, a da DF odustane od rekonstrukcije Vlade. Vujović smatra da je to, kako je kazao, dosta optimističan scenario:
„Mislim da DF ako je spreman da se odrekne čitave Vlade da bi imao gradonačelnika, koji ponovo nije taj koji ima svu moć u svojim rukama, mislim da će paket biti veći ukoliko se do njega dođe. Vidjećete da je sada veliki sukob u vezi sa upravljačkim tijelima, npr. Elektorprivreda…Smatram da se ispod toga dešava borba oko podjele vlasti na nižim nivoima, tako da mislim da vezivanje samo za poziciju gradonačelnika u Nikšiću nije dovoljno“, kazao je Vujović.
Biće još taktiziranja
Vujović smatra da je premijer Krivokapić napravio grešku što nije ranije, kako kaže, progurao Budžet, jer je sada izložen pritiscima sa svih strana.
Vujović, međutim, kaže da je, iz ove pozicije, sada teško očekivati da će neko iz vladajuće koalicije srušiti Vladu.
„Sa druge strane postavlja se pitanje što drži Krivokapića. Možda će DF još čekati da vidi ko će biti novi mitropolit, s obzirom na to da administrator Joanikije otvoreno podržava koliciju Krivokapića i Bečića. Tako da, možda će se još taktizirati, možda će proći Budžet, on i ne mora biti usvojen do kraja marta. Vlada, po Ustava Crne Gore, ima rok da predloži Budžet do kraja marta, ali nigdje ne piše što se dešava ukoliko ne bude usvojen“, objašnjava Vujović.
Teško se mogu ispuniti očekivanja Lajčaka
Vujović naglašava da je Vlada koja ne dobije podršku za Bužet deligitimisana, nama legitimitet da upravlja.
„Teško da će moći da se ispuni ono očekivanje gospodina Lajčaka da Vlada do krraja mandata može da uvede Crnu Goru u EU, ukoliko ne može da se izbori ni za usvajanje Budžeta“, smatra Vujović.
Jasno da Venecijanska komisija neće biti spremna da prihvati političke argumente vlasti
Kada su posrijedi izmjene Tužilačkih zakona Vujović očekuje da će stav Venecijanske komisije biti negativan.
„Namam sumnje o ishodu mišljenja Venecijanske komisije. Ono što, na neki način, može biti pitanje stila kako će se to upakovati da baš ne bud toliko snažan šamara ovoj Vladi odnosno parlamentarnoj većini, ali je više nego jasno da Venecijanska komisija neće biti spremna da prihvati političke argumente koje stižu od strane vlasti“, kaže Vujović.
Zapadni partneri neće biti blagonakloni prema nekome ko pokušava da izmijeni strukturu biračkog tijela
Odgovarajući na pitanje da li je iznenađen Đukanovićevom najavom prekompozicije vlasti na državnom nivou, te kome bi taj poziv mogao da bude upućen, Vujović kaže da odgovor na to zavisi od konteksta posmatranja te izjave. Ukoliko je, kaže, posmatramo izolovanu to može bit pokušaj povećanja koalicionog kapaciteta, s obzirom na to da je to, a ne izborni rezultat, najveći problem DPS-a.
Analizirajući takvu izjavu Vujović, međutim, ukazuje i na izjavu specijalnog EU izaslanika za Zapadni Balkan Miroslava Lajčaka koji je premijeru Krivokapiću kazao da vjeruje i očekuje da on, tokom svog mandata, može Crnu Goru da uvede u EU. U vezi sa tim Vujović kaže da ne smatra da se takva izjava Lajčaku omakla.
„Ne vjerujem da se takva izjava Lajčaku omakla, s obzirom na to da se dva puta sastao sa Đukanovićem toga dana. Ukoliko bi analizirali kako bi Crna Gora mogla da uđe u EU 2024. to bi značilo da može samo ukoliko postoji politička odluka da se pogura, da se daju jasni uslovi koji podrazumijevaju postojanje dvotrećinske većine, što znači da je za tako nešto potrebna, ako ne koalicija, onda podrška dvije trećine poslanika da će se, prije svega, ispuniti oni zahtjevi u vezi sa izbornom reformom, naimenovanjem VDT-a … Da se jednostavno napravi platforma koja će isključiti DF. Bez obzira da li govorimo o manjinskoj vladi, vladi evropskog jedinstva…ali ako objektivno analiziramo ne može se bez ovoga. Onda bi ta „šargarepa“ moglo da pokaže da se može stabilizovati situacija u Crnoj Gori, da se može smanjiti uticaj Srbije. Jedna takva šargarepa bi poslala poruku zemljama regiona da je evropska perspektiva izvjesna i njima ukoliko se potrude, a ovdje bi se formirala neka konstruktivna platforma, vlast i opozicija koju interesuje interes građana, a ne ideološka bitka“, navodi Vujović i dodaje da će vrlo brzo biti otvoreno i pitanje zakona o državljanstvu.
„Mislim da stav zapadnih partnera neće biti blagonaklon da neko pokušava da izmijeni strukturu biračkog tijela da bi sebi obezbijedio vladavinu“, kazao je Vujović.
Na opasku da je taj neko premijer Krivokapić u kome Lajčak vidi lokomotivu za EU, Vujović kaže:
„Da, pod uslovom određenim koji može da ispuni“, zaključio je Vujović.
(Antena M)