Huligani ponovo napadaju! Šokantno! Da se naježiš! Ovakav ili sličan naslov sigurno nećete videti na naslovnim stranicama bulevarskih tabloida, barem kada su u pitanju režimske tabadžije, to jest huligani koje unajmljuje vlast kako bi rešavala neke svoje prljave poslove. Primera ima bezbroj, od uterivanje straha u kosti ionako isprepadanom glasačkom telu – čuveni džipovi koji razvoze ćelave i mišićave momke, a u svrhu „ubeđivanja“ neodlučnih glasača, kako bi svoj glas dali „pravoj strani“ ili pak ako treba srušiti čitavo jedno naselje, tipa beogradske Savamale, onda ćelavo-mišićavi ponovo stupaju na scenu i maltretiraju lokalno stanovništvo ukoliko postavljaju nezgodna pitanja tipa: zašto rušite po naselju u kome živim, i sl?

Evo, na primer, vi ste predstavnik gradske vlasti i želite da posečete nekoliko stabala kako bi napravili na tom mestu parking, šoping-mol ili nešto slično, ali neki sumanuti ljubitelji lipa ili brestova vam prave probleme… Šta onda radite? Pa lepo unajmite par momaka, koji već samim izgledom ulivaju strah u kosti, date im po motornu testeru u ruke i problem je rešen. Zašto da se natežete sa šašavim građanima koji brane drveće? Imate vi i pametnija posla od rasprave sa ljudima kojima je drveće bitnije od „sveopšteg ekonomskog razvoja“. Dvojica huligana sa motornim testerama – kako to seksi zvuči lokalnim gospodarima –efikasniji su od policije, inspekcije, sudskih izvršitelja…

Ovaj trend huliganisanja započeo je tamo negde krajem osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka… U opštoj kriminalizaciji države koju je sproveo ondašnji režim Slobodana Miloševića, gangsteri i huligani su postali cool momci sa gradskog asfalta o kojima su se pričali mitovi i legende. Devedesetih je uvedeno neformalno pravilo da kada vidiš ćelavo-mišićavog momka u trenerci, sa upasanim gornjim delom u donji, i obaveznom zlatnom „kajlom“, onda lepo pređeš na drugu stranu ulice kako ne bi izazvao nepotreban rizik po sopstvenu bezbednost. Ti momci su postavljali standarde u kulturi, kreirali novi stajling u oblačenju, izgledu i ponašanju, koji je podrazumevao i način govora, slušanja određene vrste muzike (narodnjaci ili turbo-folk), devojke-sponzoruše koje su svojim žestokim momcima unosile pištolje u svojim torbicama, kada bi posetili neki od popularnih splavova, i smeškale se zanosno svojim tek botoksiranim usnama.

Da, sve je to počelo tada i nastavilo da živi i evoluira do dana današnjeg, a danas je, čini se, u punoj snazi, nikada nisu bili moćniji… Kriminalci i huligani su postali deo tzv. establišmenta, to jeste njihov stil života je postao standardni obrazac „uspešnog čoveka“ – get rich or die trayin’, kako bi to rekao gangsterski reper 50 cent. Zato ponekad nervira kada neko počne da iznenađeno lamentira i zgražava se nad činjenicom da su huligani opajali nekog od batina ili srušili nekoliko zgrada. Pa mi danas živimo u državi gde je model huliganstva poželjan obrazac ponašanja i, ako to ne shvatiš, na vreme ima da te utabaju kao sneg u Zemunu – kako kaže i jedan od viceva iz čuvenog zemunskog ciklusa.

Eto, pre neki dan, Pokret za preokret je instalirao izložbu pod radnim nazivom „Pet godina propadanja“ u Knez Maihailovoj ulici u Beogradu, gde su bili izloženi artefakti naše najnovije propasti koju je prouzrokovala aktuelna vlasti. I šta se desilo? Dvojica momaka, jedan u žutoj a drugi u sivoj majici, na biciklima su uništili celu izložbu, po svemu sudeći poslani od strane režima da učine to što su učinili. Boriti se sa ovom pošasti putem legalno-legitimnih tokova i kroz državne institucije ima smisla koliko i tražiti da se pronađu „kompletni idioti“ koji su rušili po Savamaloj. Ti momci na biciklima su, bukvalno ili metaforično, isti oni koji su čuvali Vučićeve poklonike od „agresivnih“ novinara prilikom inauguracije njegovog veličanstva i demonstrirali tehniku „lakog“ davljenja neposlušnih piskarala; da, to je ta ekipa mutavih, zmijolikih ili budalokolikih koji funkcionišu poput legalne agencije za iznajmljivanje radne snage; da, to su isti oni koji sa oznakama ultradesničarskih organizacija upadaju na nepoželjne tribine i projekcije filmova; da, to su isti ti koji batinaju, prete, lome, uništavaju i ubijaju; da, isti likovi koje gledamo skoro tri decenije…

Zato, dobri moji, sledeći put kada organizujete neki događaj, a znate da ste trn u oku režima, vi se lepo pripremite za odbranu svim sredstvima, jer drugačije naprosto ne ide. Vlast vas neće zaštiti, jer je ona upravo ta koja vam i šalje tabadžije kako bi vas maltretirali. Ali, možda bi ipak najbolje bilo da energiju usmerimo na združenu i efikasnu borbu sa neprijateljem koji se zabarikadirao u Skupštini, Vladi i Predsedništvu i preuzeo sve institucije.

Sa nasilnicima se ne možete drugačije boriti nego nasiljem. Ako pokušamo da ih sklonimo putem izbora – pokrašće nas; ako pokušamo mirnim demonstracijama – ignorisaće nas; ako pokušamo gandijevskim defetizmom da se borimo sa njima – prebiće nas. Huligani razumeju samo argument gole sile i zato više nemamo šta da čekamo osim da nas utabaju kao, već spomenuti, „zemunski“ sneg.

(Autonomija, foto: Pixabay)