Majkl Korbalis, autor kognitivno-psihološke studije o fenomenu pažnje, kaže: „ Naš mozak je evoluirao da može da odabere koje će aspekte sveta da procesuira mentalno, a koje da odbaci. Taj proces nazivamo pažnjom.“ Problem sa pažnjom je što ona, u ovom odabiru aspekta, može biti izmanipulisana, to jeste može joj se instruirati fokus njenog usmeravanja. Autor opisuje eksperimente, kada se učesnicima namerno ukazivalo na jedan aspekt na koji bi usmerili pažnju, dok bi se ciljano ubacio i drugi aspekt koji je bio deo prvog, ali učesnici na to naprosto nisu obraćali pažnju. Na primer, pustili bi im snimak košarkaške utakmice. Učesnici bi morali da izbroje koliko su puta igrači dodali loptu jedan drugome tokom akcije. Dok su oni brojali pasove, na snimku bi se pojavio čovek preuršen u gorilu… Gotovo da ga niko nije primetio.

Ovaj eksperiment nam pokazuje kako se jednostavno može manipulisati našom pažnjom usmeravajući je u željenom pravcu. Zamislite sada kakve su sve mogućnosti zloupotrebe pažnje ukoliko se ona želi iskoristiti za političko-propagandne ciljeve, na primer. Zamenite ovaj prethodno navedeni eksperiment sa recimo javnim nastupima Vučića ili njegovih stranačkih pulena, i videćete koliko se oni trude da vam odvrate pažnju od pravih problema i tema, da vam pomere fokus na ono što žele da vam podmetnu kao pravu sliku stvarnosti, da ne primetite gomile i gomile ljudi prerušenih u gorile, ili fantomke, koji su oko nas.

Uzmimo slučaj Savamala kao primer… Vučić & Co. učinili su sve kako bi nam odvratili pažnju od srži problema, a naš fokus usmerili na efemernosti tipa: neki idioti su to uradili, a i kome trebaju straćare na Savamali, možda baš i nije trebalo noću, itd. Svesno se smanjivao broj srušenih objekata… Ili, na primer, kada su SNS snagatori davili novinare samo zato jer su se usudili prići inauguracijsko-predsedničkoj svečanosti. I šta smo posle čuli: pa to i nisu novinari nego huligani i provokatori koji su došli da izazovu incidente, opozicija je osmislila plan kako da upropasti svečanost, tzv. novinari su napadali mirne učesnike skupa. Nije važno što su skup „obezbeđivali“ ljudi iz ekipe Saleta Mutavog, nije važno što su pred kamerama davili novinare… Ono što je važno jeste to da je bila „ugrožena“ bezbednost predsednika i „spontano“ okupljenih građana.

Naveli smo mogućnosti manipulacije sa aspektima stvarnosti uz pomoć tzv. pomeranja fokusa ili usmeravanje pažnje na nešto drugo, kako bi se ona odvratila od pravog problema.

No, to nije ono najgore u priči o mogućnostima manipulacije sa našom pažnjom od strane polit-ekonomskog establišmenta. Setimo se gorile iz gore navedenog primera… Gorila nije bila u fokusu, ali ne znači da je podsvest nije primetila. Slika gorile je prošla nezapaženo, ali nije nestala nego je potonula u našu podsvest, a odande se može ponovo pojaviti i kao nešto drugo ili sublimirana kopija koja može biti isimulirana/izazvana namernim podražajem. Ovaj proces se obilato koristi u ekonomskoj propagandi ili tzv. reklamama, gde smo često izloženi uticajima mnoštva slika koje imaju veći uticaj na našu podsvest nego na svesne radnje. To su one čuvene „brze slike“ koje naša svest ne vidi, ali ih podsvest registruje i slaže u svoj „magacin“. Ove slike se aktiviraju kada vidimo reklamirani proizvod ili pak nešto što je vezano za njega, a obično su to slike koje u nama izazivaju požudu (najčešće seksualnu). To je ono „neodoljivo“ zbog čega često kupujemo stvari koje nismo nameravali ili nam i ne trebaju.

Naša (pod)svest je izmanipulisana kako bi odreagovala na određeni impuls ili spoljnu instrukciju. Šablon je isti u političkom marketingu i propagandi, samo što se koriste nešto drugačiji alati, ali je svrha identična: manipulacija! Ovu strategiju manipulacije je u propagandne svrhe osmislio još Gebels za vreme nacističke Nemačke (pod uticajem slavne tzv. Bernijeve propagande). Kasnije je ova tehnika uticaja na podsvest razrađena pomoću savremenih tehnologija, koje još efikasnije i suptilnije (neprimetnije) utiču na naše podsvesne reakcije i želje. Mi možemo, donekle, da izbegnemo manipulaciju naše pažnje, jer se možemo fokusirati na nešto drugo ili pokušati da se usmerimo na ono sa čega se pokušava skrenuti pažnja, ali sa ovim podsvesnim manipulisanjem teško da možemo izaći na kraj.

Isprazni razgovori ili konstantne žalopojke koje slušamo od nekih osoba/poznanika – mogu takođe da utiču na nas. Znate ono kada osetite, kako se to kolokvijalno kaže, da neko na vas negativno utiče… E, to nije slučajno. Loši uticaji drugih osoba utiču ne samo na našu svest nego i na naše neurone, i mogu da budu i fatalni po njih. Dobro, ne plašite se, neurona imamo mnogo, ali opet to ne znači da treba trpeti teror „smarača“ ili „sinjih kukavica“. Verovatno je o tome razmišljao i Papa Franja, kada je ispred svoje sobe zakačio natpis ZABRANJENO KUKANJE!

A sada zamislite samo koliko na nas loše utiče negativna politička propaganda koja dominira na medijima; koliko ubija u pojam Vučićeva kuknjava zbog loših i lenjih radnika, ili pak nedovoljno patriotski orijentisanih građana, zbog zavere protiv njega, njegovih brojnih autoviktimizacija; koliko loše utiče na nas konstantno, sistematsko bombardovanje negativnim ili agresivnim emocijama.

Pogledajte oko sebe, videćete unezverene zombije na ulicama što hodaju sa Informerom u rukama. Fanovi Hitlera i nacizma, “obični” građani Nemačke, posle II svetskog rata, kada je balon jezive propagande pukao – svedočili su da su toliko bili opterećeni “nemstvom” i raznim zaverama da nisu znali da pređu ulicu. Razmere i psihičke posledice vučićevske propagande nisu mnogo manje, a može se vrlo brzo ispostaviti – ni bezazlenije.

Zato se trudite da se što manje izlažete lošim propagandnim uticajima. Budite slobodni ljudi koji misle svojom glavom. Oni protiv kojih Vučić & Co. nemaju nikakvih šansi.

(Autonomija/foto: Pixabay)