Nakon tzv. demonstracija u Vašingtonu, gde su Trampoidi uspeli da naprave haos i provale u zgradu Senata na Kapitol Hilu, niko od strane srpske vlasti, ali i dobar deo opozicije, nije osudio nasilje nazovi demonstranata, već su se „mudro“ pravili blesavi. Verovatno je vlast, nakon velikih promašaja u procenama na prošlim predsedničkim izborima kada su podržali, barem zvanično, Hilari Klinton – a ono „izabralo“ Trampa, odlučila da je bolje ćutati i praviti se mutav nego, kao čitav normalan svet, osuditi nasilje i tako pružiti podršku novoizabranom predsedniku Bajdenu.

Posle nekoliko dana tihovanja ipak je neko morao nešto i da kaže na temu nemira u Vašingtonu, pa je u tu svrhu „izabralo“ predsednika skupštine Srbije Ivicu Dačića. No, nakon onoga šta je izjavio dotični, na televiziji Pink – ovu televiziju vlast tretira kao „javni servis građana“, stiče se utisak da bi bilo bolje da je vlast ćutala i sačuvala, kakvo-takvo, dostojanstvo u ovim nemilim vašingtonskim događajima. Ivica je, deklarativno, osudio nasilje tokom demonstracija na Kapitol Hilu, ali je uz ovu osudu odmah i dodao da se na ovom primeru „vidi licemerje međunarodne zajednice“ (Insajder, 9.01.2021.)

Ne možemo biti sigurni na šta je tačno mislio Ivica kada je govorio o licemerju međunarodne zajednice, ali verovatno se radi o tome da je ista ta međunarodna zajednica osudila nasilje u Vašingonu, ali ne i ono koje se desilo letos u Beogradu. Sigurno je da Dačić oseća posledice još od onog revolucionarnog „nasilja“ iz vremena Petog oktobra 2000, kao i cela ova garnitura vlasti sa AV-om na čelu, te je ove frustracije učitao i u najnovije događaje u USA, ali ovoga puta se radilo o nasilju trampovskih podržavalaca, a nije tajna da vlast u Srbiji simpatiše odlazećeg predsednika. Iskoristio je Ivica priliku pa je napao i opozicione partije koje su podržavale bojkot izbora u Srbiji a sada „kao“ osuđuju nasilje u Vašingtonu mada su, po Dačićevim uvidima, bile „organizatori nasilja u Beogradu“. Teško je naći toliki broj cinizama&oksimoronizama u jednoj izjavi kao što je bila ova Dačićeva za tv Pink… Ali to je praksa sadašnje vlasti: Zaludi pa vladaj!

Zanimljiva veza između organizatora nasilja u Beogradu i onih koji su organizaovali haos u Vašingtonu, ako bi već tražili neke sličnosti, jeste u tome što su oba koordinisana od strane same vlasti. Letošnje demonstracije u Beogradu su počele spontano i prouzrokovane su nezadovoljstvom građana zbog pokušaja vlasti da nametne nove restriktivne mere u borbi protiv koronavirusa, a potom je vlast, kada je uvidela da se stvari ne razvijaju u pravcu kako je to ona želela, preotela protest od građana i ubacila grupu huligana čiji je posao bio da naprave haos i da se sukobe sa policijom. U Vašingtonu demonstranti su se okupili kako bi dali podršku predsedniku Trampu i kako bi osudili „lažiranje izbornih rezultata“, mada za ove optužbe nisu pruženi nikakvi validni dokazi, sem što je Tramp uporno ponavljao da je prevaren. Zanimljivo je i to da je nasilje otpočelo onda kada je Tramp shvatio da više nema na koga da se osloni u svojoj sumanutoj kampanji i borbi protiv “falsifikovanih glasova”, pa je onda pozvao svoje pristalice na “odbranu demokratije”.

Kako su Trampisti branili demokratiju – imali smo prilike da vidimo na tv snimcima iz Vašingtona gde je besna rulja šenlučila po Kapital Hilu, a kongresmene i senatore su morali da evakuišu da ih se ne dočepaju besni demonstranti. U Trampovom slučaju vlast je organizovala ovaj haos kako bi sačuvala svoju poziciju, ali su se očigledno preručunali i sada vidimo da se Trampa odriču i njegovi najbliži saradnici u samoj vlasti. Demokrate su spremne čak i da pokrenu proces smene predsednika jer se Tramp ponaša neuračunjljivo i ko zna šta bi još mogao da uradi dok troši svoje poslednje predsedničke dane. Ne sme se zaboraviti da je Tramp predsednik države koja ima najmoćnije oružje za masovno uništenje, a u USA ovlašćena predsednika su velika.

Ruku na srce i pre ovog Trampovog pokušaja da nasilnim putem ostane na vlasti bilo je vrlo čudnih, histeričnih a ponekada i sumanutih ispada američkog predsednika, ali se ipak on nije proglašavao neuračunjljivim. Bilo je, doduše, pokušaja da se pokrene smena predsednika nakon “ukrajinske afere” kada je Tramp uhvaćen u mutnim radnjama pokušavajući da pronađe nešto čime bi diskvalifikovao demokratskog kandidata Bajdena, ali Trampovi republikanci u Senatu nisu dozvolili da prođe inicijativa o smeni predsednika. Sada je opasna situacija za Trampa jer su demokrate preuzele i Senat, a u Kongresu već imaju obezbeđenu većinu, tako da se pored inicijative za brzu smenu odlazećeg predsednika može se desiti da se Tramp suoči i sa još mnoštvom optužbi koje ga mogu koštati i dalje političke karijere – u najboljem slučaju.

No, naš Ivica ne obraća pažnju na ove vrlo moguće scenarije kada je politička budućnost Trampa u pitanju, te se nada, pošto su Trampa njegove kolege republikaci izneverili, da će Donald osnovati neku novu političku partiju sa kojom će pobediti u budućnosti. Eto, tako je Dačić svoje obraćanje na tv Pinku završio sa “željama, čestitkama i pozdravima” predsedniku Trampu, što otprilike i odgovara duhu Pink televizije, kao i što sam Ivica u potpunosti pripada ovom medijsko-ružičastom pogledu na svet. Tako je govorio predsednik Skupštine Srbije i budući posrednik u pregovorima – između vlasti i opozicije, uz koordinaciju EU, a u kojima treba da se dogovore bolji uslovi za političku opoziciju na budućim izborima. Da li će neko u ovim pregovorima tražiti nešto što bi bilo i interesu svih građana, a ne samo političara? S obzirom na naše gorko istorijsko iskustvo, teško da će do toga i doći.

(Autonomija, foto: AP/Jose Luis Magana)