Zrenjanin je krajem januara posetila premijerka Ana Brnabić. Između ostalog, premijerka se osvrnula na situaciju sa pitkom vodom u Zrenjaninu i prosvetlila građane izjavom da će problem biti uskoro rešen i da je u pitanju „zakonska začkoljica“. Kao da se u ovom gradu problem sa vodom juče pojavio, pa je došlo do izvesnih komplikacija koje će premijerka da reši svojim autoritetom ili pak mudrim savetom.

Ako ne znate, Zrenjanin je grad sa verovatno najgorom vodom za piće u celoj zemlji… Ta voda je žućkaste boje i podseća na vino razblaženo kiselom vodom ili piće popularno zvano špricer, a ima pored boje i miris i ukus koji je vrlo autentičan. Dakle, zrenjaninska pitka voda sadrži sve „kvalitete“ koje ne bi smela da ima po standardima, voda za piće, a plus sadrži i previše arsena zbog čega je i zvanično zabranjena za piće pre 14 godina. Zbog svega navedenog, u Zrenjanin je došla italijanska privatna kompanija koja se bavi prečišćavanjem vode i izgradila fabriku, a Zrenjaninke i Zrenjaninci, iscrpljeni dugogodišnjim nedostatkom pitke vode, radosno su, ali i sa rezervom zbog prijašnjih neispunjenih obećanja, prihvatili vest o izgradnji fabrike vode, jer su se ponadali da je konačno problem rešen.

Mesecima se ova fabrika vode pripremala za rad… Te proveravaju sistem, te čekaju dozvolu, te se proverava kvalitet vode, te ovo te ono, dok konačno nije obelodanjeno javnosti da fabrika ne može da radi zbog „zakonske začkoljice“ – kako se eufemistički izrazila premijerka Brnabić. Naime, po Zakonu o komunalnim delatnostima privatne firme nemaju pravo da prečišćavaju vodu, a „novonastali“ problem se može rešiti „putem javno-privatnog partnerstva“. „U ovom trenutku je izvesno da će Grad Zrenjanin morati da preuzme fabriku vode i da se dogovori oko svih uslova“ – izjavila je premijerka. Takođe je premijerka objasnila da je “gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić već razgovarao sa bankom koja je kreditirala investitora i da je pričao sa investitorom oko najboljeg modela“. Gradonačelnik Janjić se nadovezao na ove premijerkine entuzijastične izjave i rekao je „da će uskoro biti pribavljene sve potrebne dozvole za rad fabrike za prečišćavanje vode, kao i da će agonija Zrenjaninaca u vezi sa pijaćom vodom biti prekinuta više meseci nakon završetka te fabrike“.

Da im verujemo na reč? Naravno, kao i do sada… No, ni premijerka Ana kao ni gradonačelnik Čeda nam nisu objasnili zašto je, aman-zaman, pozvan privatni investitor i građena fabrika ako već postoji zakonska začkoljica. A začkoljica nije mala… Pa zar nije prvo trebalo proučiti zakon? Ne, prvo se morao, po svaku cenu, dovesti strani investitor, a potom se besumučno reklamirati (gradska vlast –SNS) na praznim ledinama gde će se fabrika trebala graditi. A kada je fabrika konačno izgrađena i predstavljena kao investicija veka, onda su građani trpeli višemesečni teror golih laži gradskih čelnika koji su hrabrili i tešili Zrenjanince rečima: evo sad će, ma samo što nije, za dan-dva dok ne rešimo neke sitne probleme, itd. I tako se agonija sa pitkom vodom nastavlja u Zrenjaninu dok gradski moćnici ubeđuju građane da je sve ok, te su u tu svrhu pozvali i premijerku Anu koja je građanima trebala da ulije „veru i nadu u bolje sutra“ – kako se to nekada govorilo. Možda će i doći ovo „bolje sutra“ ali kada vi odete – gospođe i gospodo zaslužni za našu propast.

Nakon ove zakonske začkoljice „u vodi“ desila se jedna vrlo zanimljiva i poučna „na vodi“. Dakle, nema samo Beograd problem na vodi već ga ima i Zrenjanin, doduše u skladu sa svojom veličinom i mogućnostima. Već smo pisali o zrenjaninskom biznismenu koji je odlučio da postavi splav-ugostiteljski objekat na jezero koji se nalazi u centru grada. Pre nekoliko godina dotični biznismen je odlučio, a amin dobio od gradske vlasti da gradi ugostiteljski objekat na splavu, ali su se ljudi iz obližnjeg naselja Mala Amerika pobunili, jer su se opravdano plašili da zbog tog objekta neće imati mira ni danju ni noću. Građani, uglavnom penzioneri, dobro su se organizovali i mesecima su opstruirali biznismena u njegovim pokušajima da dopremi materijal i počne sa izgradnjom restorana. Biznismen je pretio policijom, sudom, a na kraju je doveo i privatno obezbeđenje da mu čuvaju materijal, koji je – pokazaće, se bespravno – istovario na samoj obali jezera, to jeste na području gradskog parka. Na kraju je stvar završila na sudu, a biznismen je, gle čuda, parnicu protiv građana dobio i nastavio da gradi tamo gde je počeo. Taman kada je izgledalo da je sve gotovo i da će verovatno ovaj ugostiteljiski objekat na jezeru proraditi na proleće, pojavila se vest da je biznismen uhapšen, jer je nezakonito uzurpirao „deo parcele u Zrenjaninu na lokalitetu Jezero 3 Begejske petlje, koje je vlasništvo Republike Srbije, a korisnik je javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine”.

E, ovde počinje da se odvija pravi triler u Zrenjaninu… Navodno je biznismen uhapšen jer je drsko, pod okriljem noći, odšlepao splav na drugu stranu jezera tačno preko puta suda. U međuvremenu, dok je biznismen gradio, izmenjen je Zakon o vodama koji drugačije uređuje korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, a ispostavilo se da su biznismenu i istekle davno pribavljene dozvole za postavljanje ugostiteljskog objekta na jezero. Da li je biznismen splav prebacio preko puta suda iz protesta ili je pak to planirao od početka – za sada nije baš najjasnije.

Bilo kako bilo, situacija oko splava biće tek razjašnjena, a do tada građani Zrenjanina ostaju sa svojim nedoumicama i mukama, kako „u vodi“ tako i „na vodi“.

(Autonomija, foto: arhiva, protesti građana Zrenjanina zbog neispravne vode, 2014.)