Skip to main content

ZLATKO JELISAVAC: U strahu od istine

Izdvajamo 17. нов 2019.
4 min čitanja

Ne može se protiv istine, ma koliko neko pokušavao da je izbegne, zamaskira, ispinuje ili kako već… Naprosto, kada dođe vreme za istinu i njeno svetlo zameni mrak opsena, iluzija i straha, onda vidite kako te prikaze iz tame nestaju i gube se jer više nemaju gde da se sakriju ili pak nemaju kuda da pobegnu.

Ali, prvo treba pripremiti teren za istinu, a na to bića mraka sigurno neće odreagovati sa oduševljenjem, naprotiv, sve će učiniti da spreče objavljivanje istine jer znaju da to može označiti kraj postojanja za njihov tamni vilajet. Kažem može označiti jer istina se mora prepoznati ispod gomile laži kojom razni spin doktori pokušavaju da je zakamufliraju, ali prema količini frustracija i panike, koju možemo videti u postupcima i izjavama najvišnih dužnosnika SNS-a i ostalih AV-ovaca i Vacića, jasno je da se vlast uplašila da će joj istina „iz Krušika“ doći glave i da se cela ova afera može jako loše odraziti po buduće izbore.

Režimski mediji su besniji nego ikada pre i napadaju kao pomahnitali, ali kao da se gubi nekadašnji žar, kao da nisu dovoljno fokusirani i ne znaju pouzdano koga i zašto konkretno napadaju. Taman su lepo razradili taktiku (vlast i njihovi mediji u vidu tabloida i ostalih „sokoćala“) i fokusirali se na Đilasa & Co, kad ono, ne lezi đavle, pojavi se Aleksandar Obradović sa informacijama o malverzacijama u trgovini sa oružjem, a opoziciona političarka Marinika Tepić je izašla u javnost sa vrlo neprijatnim podacima koji dovode i samog AV-a u vezu sa aferom Krušik, a ne samo ministra Stefanovića…

Sve te informacije, koje nikako ne odgovaraju AV-ovskoj vlasti, objavila je naravno „neprijateljska“ N1 sa Jugoslavom Ćosićem na čelu koji je, kao da ta objava već nije dovoljna, obavio i intervju sa uzbunjivačem Obradovićem koji je, opet, izneo još neprijatnih podataka, a i nagovestio da to nije kraj i da svoje greatest hits čuva za tužilaštvo i budući sudski proces.

Sada AV-ovski mediji ne znaju koga će pre da napadnu i čini se da su ne malo zbunjeni razvojem situacije, pa napadaju bez reda i smisla: malo Mariniku Tepić, malo Jugoslava Ćosića, malo sve ostale. Uzalud se priča pokušava okrenuti ka „dobrom-starom“ Đilasu, naprosto to više ne ide, kao da se izgubio početni polet, nije sladostrasno – kako se izrazio i sam AV jednom prilikom.

No, ako ste mislili da je ovo počatak kraja za AV-ovsku vlast onda vas moram razočarati jer nije, barem ako sudimo po dosadašnjem istorijskom iskustvu sa autoritarnom psihologijom&politikom na ovim našim prostorima. I ja bih voleo da sada afera Krušik „pojede“ svoje aktere sa vlasti i otera ih sa političke scene pravo u zatvor i na istorijsko smetlište, ali kraj će biti blizu kada se razgoropade, to jeste kada AV, zajedno sa svojom bratijom&sestrijom, krene otvoreno i fizički da se razračunava sa svojim političkim protivnicima, a bogami i građanima koji se budu bunili.

Pa šta vi mislite za šta AV-u služe oni „momci u crnom“? Oni su deo armade koja će da brani predsednika i njegove pulene do poslednjeg slobodnomislećeg građanina ove lude zemlje, jer zna AV da će njegova obećanja i opsene jednog dana postati upravo to što jesu – samo prazna obećanja i opsene, a onda mu se valja braniti protiv „kuke i motike“ koja neće biti u rukama njegovog fiktivnog naroda već u šakama besnih građana.

Uvideo je AV, kroz svoj bogati i koloritan politički razvoj, kako se okolnosti mogu promeniti i kako se može izgubiti kontrola nad policijom i vojskom pa je, upravo iz tih razloga, odlučio da formira sopstvenu armiju plaćenika koji će ga braniti kada zagusti i njegova vlast bude izložena direktnoj opasnosti. Naravno, tu su i gomile sponzora-tajkuna koji ulažu kako u AV-ovu tako i u svoju budućnost, ali i oni će da se razbeže čim postane opasno po njihov kapital ili će pak da ga ponude opozicionoj strani; tu je i armija sledbenika, članova SNS-a i ostalih sendvičara, međutim to je vrlo šarena gomila i plašljiva poput Bambija koji sluti da je „čovek u šumi“, pa će se razbežati po toj istoj šumi ako osete opasnost ili će, opet, da se pridruže opoziciji i građanima na protestima. Zato se AV priprema za konačni obračun, ako bude neophodno, to jeste ako ga ne spasu njegovi saveznici sa Zapada…

Pokušaće AV „lepo i demokratski“, kako to samo on ume, da nas ućutka i smesti daleko od pažnje javnosti, ali kada dođe vreme za istinu tada više neće birati sredstva. Zato se moramo i mi pripremiti jer nas čekaju neke teške bitke i to ne samo sa AV-om već i sa ovim što će doći posle njega – ne smemo dozvoliti još jednu „tranziciju“ i povratak u autoritarizam koji nas svakom svojm novom objavom vrati nazad u mrak za koji smo mislili da je naša prošlost. Taman kada pomislimo da ima nade neka nas crna ruka povuče nazad u blato naše balkanske malograđanštine gde slobode nema, a o istini se samo sanja ili peva.

Hajde da to jednom već rešimo i da počnemo živeti kao ljudi, a ne kao fukara i gologuzija što obitava u pozadini evropske provincije, a upravo u takvom stanju nas žele održati AV-ovci i njima slični, kako kod nas tako i u svetu. Moramo i možemo pokazati da smo bolji inače će nas opet zarobiti neki novi AV i obnoviti zatvoreno društvo u kome smo živeli ili pak i danas živimo. Nemamo mi nikoga sem nas i naše dece, ako još imate hrabrosti i stida da ih pogledate u oči, nemojte se zavaravati i što pre to shvatite tim bolje za našu budućnost – gde više neće biti AV-ovaca i ostalih bića iz mraka. Borba je sve što imamo i ona je naša istina i svetlo, a njihova tama.

(Autonomija)